Vuk Drašković: Amerika

Piše: Vuk Drašković

Crnkinja, Afroamerikanka Harijet Tubman, rođena 1822. kao robinja Arminti Miti Ros u američkoj državi Merilend, posthumno gleda Ameriku i ceo svet sa nove novčanice od 20 dolara. Sa te novčanice uklonjen je lik belog robovlasnika Endrjua Džeksona.

Simbolična pobeda američkih crnih robova nad belim robovlasnicima, od kojih su mnogi i predvodnici bitke za nezavisnost danas najmoćnije države na svetu i očevi njenog Ustava, trebalo je da se dogodi još pre nekoliko godina, ali je to sprečila pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima.

Osokoljeni rasizam belih suprematista, potomaka robovlasnika, zabranio je crnoj robinji Harijeti Tubman da sa dolarske novčanice promoviše trijumf novih nada i sloboda u zemlji koja nije samo federacija njenih država nego je i globalno čovečanstvo.

Džo Bajden, novi predsednik Amerike, nije sliku te i takve Amerike poverio samo crnoj robinji Harijet. Za potpredsednika SAD izabrana je Kamala Haris, Amerikanka i crnačkih i azijskih korena. Prvi put u istoriji te države, za šefa Pentagona, komande američke vojne sile, imenovan je general Lojd Ostin, takođe potomak američkih crnih robova. Spoljne poslove vodi Entoni Blinken, unuk Jevrejina koji je početkom 1945, u nacističkoj Nemačkoj, imao sreću da sretne američke vojnike. Na engleskom je umeo da izgovori samo tri reči: “God bless America”. Primili su ga na njihov tenk i sa njima će otići preko Atlantika...

Države kao što je Amerika nema nigde na svetu, jer je samo u toj državi ceo svet. Amerika je zemlja svih svetskih rasa, religija, nacija, jezika, kultura. Država iz koje ne beži niko, a u koju u potrazi za slobodom i boljim životom odlaze svi.

Ali, od rata sa Britanijom i sticanja nezavisnosti, Amerika je u stalnom unutrašnjem sukobu sa sobom. U krvavom građanskom ratu poraženi su ropstvo, robovlasnici i promoteri zatvaranja Amerike u sebe. Pobeda je overena Ustavom i zakonima, ali je poraženi poredak belih gospodara nastavljao da živi u zarobljenim umovima miliona, kao i u žalosnoj stvarnosti. Amerika Abrahama Linkolna dugo i predugo je, izbegavajući novi građanski rat, trpela na svom licu ožiljke rasizma, polako i oprezno lečeći tu ranu. Iz te rane je, u proleće 1968, potekla krv ustreljenog Martina Lutera Kinga, crne ikone borbe protiv rasne segregacije.

Amerika se zatresla u temeljima. A kad su beli suprematisti, samo tri meseca kasnije, ubili i predsedničkog kandidata Roberta Kenedija, koji je najavljivao obračun sa Amerikom ropstva i prošlosti, izgledalo je da je ta država pred slomom. Ogorčenje zbog ta dva zločina ujedinilo je, međutim, i osnažilo Ameriku. Već naredne godine, Amerikanci su bili na Mesecu! A samo četiri decenije kasnije, Barak Husein Obama, Afroamerikanac, hrišćanin i sa muslimanskim korenima, biće izabran za predsednika Amerike.

Nedavno, kad je Donald Tramp nahuškao sebi odanu rulju da krene na Kapitol, sve što je na svetu zaraženo virusima diktature, rasizma, nacizma, komunizma, terorizma, verskog fanatizma, poradovalo se slomu Amerike. Nadi da će, propašću Amerike, ambicije svih tih zala biti neobuzdane i suverene da čine što im je volja i želja.

Amerika je, zaista, 6. januara ove godine, bila pred ponorom. Istorija se ponovila. Uvek, kad se nađe iznad provalije, Americi ojačaju njena krila.

Donald Tramp je pune četiri godine sukobljavao Ameriku sa Amerikom, sa EU, sa NATO alijansom. Dobijao je aplauze od svih totalitarnih i razbojničkih režima na svetu. Ponegde, kao u Srbiji, apostoli Miloševićevog poretka državnog terorizma, ratnih zločina i ubistva Jugoslavije, Donalda Trampa su grlili i kao svoju nacionalnu ikonu i uzdanicu za njihove projekte nove nesreće.

Brzo i odlučno, Džo Bajden se oslobađa trampističke Amerike koja je svuda snažila svetske tiranije. Amerika mora da vodi i da brani slobodni svet, odleže sada iz Vašingtona. Trijumvirat Amerike, EU i NATO alijanse, mora biti štit pred svim diktatorima i diktaturama!

Uskoro će se na dolarskim banknotama pojaviti i likovi najvećih boraca za ljudska prava u čitavom svetu. I njih će, neke posthumno a neke možda i dok su u tamnicama, prigrliti Amerika. Ko će drugi.