Turistički vodič kroz srpski svet

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

Poštovani posetioci, dobro došli u turu po srpskom svetu. Obilazak znamenitosti započećemo od ključne tačke koju mnogi nazivaju pupkom sprskog sveta. Reč je o kružnom toku u koji se ulivaju ulice Slobodana Miloševića, Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Dobrice Ćosića i Draže Mihailovića. Ovo je mesto susreta srpskih velikana, najvećih među najvećima, najzaslužnijih što danas imamo sve ovo što nemamo.

Na početku obilaska uputićemo vas u mapu današnjeg hodočašća. Od pupka srpskog sveta krenućemo Kejom oslobođenja Srebrenice prema šetalištu Hladnjače, tu ćemo preseći Ulicom Batajničke grobnice, pa preko mosta kapetana Dragana stižemo u Legijin pasaž, potom idemo do Šljivančaninovog sokačeta, odakle puca pogled na Zvekijev plato, odatle idemo pravo Ulicom haških mnogostradalnika do Nedićeve botaničke bašte, tu ćemo skrenuti pored Bearinog ćoška, pa kroz Ulicu Pavla Đurišića stižemo pravo do Trga Velike Srbije, tu ćemo malo razgledati znamenitosti i kulturne spomenike, među kojima posebnu pažnju treba posvetiti masovnim grobnicama i monumentalnom monumentu „Veličanje genocida i glorifikacija masovnih ubica“, rad našeg akademskog vajara Ubivoja Raspametovića, a potom nastavljamo kroz Arkanov prolaz, preko Bulevara Milana Lukića i Avenije Momčila Krajišnika ulazimo u Logorski venac, pa ćemo udariti Ulicom Gorana Jelisića Adolfa sve do skvera Biljane Plavšić, gde se završava prvi deo našeg putovanja.

Slavni spomenici i prirodne lepote

Pored pomenutih spomenika kulture smrti, u našem itinereru su i sledeće znamenitosti, spomenici i remek-nedela srpskog sveta: Spomenik neznanom snajperisti, Spomenik u čast etničkog čišćenja, Bista anonimnog silovatelja, Monument Živa buktinja (posvećen junačkim delima Milana Lukića u Pionirskoj i na Bikavcu), Spomenik Mrtva usta ne govore (u obliku malja popa Mace), Spomenik u čast opsade Sarajeva, Spomenik u slavu genocida, Spomenik četničkom čišćenju, Spomenik Velika Srbija (četnička kama u natprirodnoj veličini).
Nakon obilaska znamenitosti srpskog sveta, uputićemo se van grada, da odmorimo oči na prirodnim i protivprirodnim lepotama kojima obiluje naša turistička ponuda. Za početak idemo do Batajnice da posetimo neobeleženu masovnu grobnicu u kojoj su ukopane civilne žrtve s Kosova, njih 744, među kojima je bila i jedna nerođena beba. U blizini se nalazi crkva posvećena Stefanu Dečanskom u kojoj se možete pomoliti za dobro zdravlje ubica i asanatora terena. Potom ćemo se zaputiti preko Drine da obiđemo divlju prirodu Korićanskih stijena na kojima su srpske snage u avgustu 1992. godine pobile preko 200 bošnjačkih i hrvatskih civila. Policajci su ih prvo dovezli autobusima, potom su ih postrojili na ivici ponora, a onda su im pucali u leđa. Nakon toga su, za svaki slučaj, bacali bombe u provaliju s leševima. I pored sveg truda nekoliko ljudi je preživelo masakr, o čemu su potom svedočili pred Haškim tribunalom.

Četnički omaž ustaškim zločinima

Ako se pred vašim duhovnim očima ukažu prizori iz „Jame“ Ivana Gorana Kovačića, bićete potpuno u pravu, jer su mnoga junačka dela Mladićevih sokolova bila omaž ustaškim zločinima, što je i logično, budući da su ustaše i četnici dva lica istog novčića, ili – bolje rečeno – dve strane iste krvave kame. Setimo se samo nekih Goranovih stihova, pa ćemo videti svu sličnost ovih fenomena:

“Ležim na lešu: kupu hladetine,
   Mlohave, sluzne, što u krvi kisne,
I spas sa jezom iz leda me vine:
   Svijest munjom blisne, kada žena vrisne.
Okrenuh se, u groznici tad k vrisku
Pružih ruku: napipah ranu sklisku.
I prvi puta sva životna snaga
   Nad leševima stala da se skuplja;
Na vrisak skrenuh ruku, i u duplja
   Lubanje zaboh prste; tijela naga
Ko da su sva zavrištala u jami -
Sav pako jeknu jezivo u tami.
Bomba će pasti! Užasnuh se prvo;
   U grču strašnu zgrabih rukom niže.”

Konc-logorovanje i obilazak Srebrenice

Nema ničeg zdravijeg za dušu i telo od boravka u prirodi, zato odmah prelazimo na konc-logorovanje po slavnim mestima srpske nedavne istorije. U okolini Prijedora logorovaćemo u Trnpolju, Keratermu i Omarskoj; kod Banja Luke – u Manjači; kod Bijeljine – u Batkoviću; kod Brčkog nas čeka logor Luka; kod Foče – Miljevina, Partizan i Donje Polje, i tako redom, nema mesta u ovom vodiču za nabrajanje svih logora koje su Karadžićevci držali tokom rata.

Vrhunac našeg putovanja biće, naravno, u Srebrenici, gde su Mladićeve snage pobile 8372 civila u nekoliko julskih dana 1995. godine. Predviđen je obilazak Potočara, obale Jadra, Cerske doline, Tišće, Orahovca i drugih stratišta na kojima su vojnici našeg najvećeg heroja Ratka Mladića danima ubijali nenaoružane ljude. Ubijanje civila uopšte nije lak posao, kako mnogi misle, i u većem delu sveta se ne smatra herojskim delom, naprotiv. Najveći deo čovečanstva nema nimalo razumevanja za slične poduhvate, pa tako, na primer, nacisti koji su pobili milione civila, staraca, žena, dece – potpuno su stigmatizovani i satanizovani u celoj svetskoj javnosti. Za razliku od tog pokvarenog, zlog i trulog sveta, kod nas u srpskom svetu važe drugačija pravila: ovde se najhrabrijim junačkim delom smatra ubijanje civila, posebno dece, a oni koji su rukovodili masovnim pokoljima, poput Ratka Mladića, dobijaju murale po gradovima, podršku vodećih intelektualaca i crkvenih velikodostojnika, a njihova imena krase naše ulice.

Šampion u držanju opsade

Uostalom, nije genocid u Srebrenici jedino Mladićevo herojsko delo. Setimo se da je general drži rekord u dužini opsade jednog grada u savremenoj svetskoj istoriji, ne zna se zašto još nije ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Mladićev šampionski opsadni poduhvat trajao je 1479 dana. Tokom opsade ubijeno je 10.615 ljudi – od toga 1.601 dete, a ranjeno je 61.136 osoba – od toga 14.946 dece. Ni mnogo veći narodi ne mogu da se pohvale ovakvim učinkom. Zato nije nikakvo čudo što je u srpskom svetu Ratko Mladić maltene živi svetac, te što se protiv njega zaverio čitav demonski svet kako bi ga satanizovao. Nije tek tako počivši patrijarh Irinej, kad je Mladić osuđen na doživotnu robiju, rekao da je ta presuda đavolje delo.

Poštovani turisti, u ime naše agencije “Zločinac & sin” izvinjavamo se što nismo u mogućnosti da vam pokažemo sva slavna mesta moderne istorije srpskog sveta, ali vas molimo da imate razumevanja – toliko su naši junaci bili vredni, tako su udarnički radili na stvaranju etnički čiste oveće Srbije da za obilazak svih mesta gde su ostavili herojske tragove ne bi bilo dovoljno ni mesec dana. Kud god se čovek okrene, naleti na tekovine stvaranja srpskog sveta, mahom u obliku sekundarnih i tercijarnih masovnih grobnica, rasparčanih ljudskih tela, zgarišta, kuća sravnjenih sa zemljom i sveopšte nesreće.

Temelji srpskog sveta

Dovoljno je navesti jedan primer, sličnih ima na stotine. Pored Zvornika nalazi se malo selo, zove se Snagovo. U aprilu 1992. godine srpska vojska upala je u selo, a Bošnjaci su pobegli i sakrili se po okolnim šumama. Krajem aprila pripadnici JNA i paravojnih formacija, uz pomoć komšija Srba, zarobili su žitelje sela koji su se danima krili od granatiranja i naoružanih vojnika, i odveli ih u Rašidov Han. Tu su ih streljali, sve redom, žene, decu, trudnicu u osmom mesecu trudnoće, čak i jednu šestomesečnu bebu – zvala se Meliha Dogić. Ubijanje trudnica i beba se, inače, u žargonu nacionalističkih mitomana i sličnih nitkova zove “odbrana golorukog srpskog naroda”.
Potom su leševe prebacili u garažu i zapalili ih, u nameri da prikriju zločin. Nakon streljanaj i spaljivanja oružane snage napustile su Rašidov Han, a tri dana nakon tog kobnog 29. aprila preostali meštani Snagova pronašli su ostatke spaljenih leševa. Iskopali su grobnicu i počeli da ih sahranjuju, ali su komšije Srbi osuli rafalnu paljbu po njima, i živima i mrtvima, pa su morali da sačekaju veče i da sahranu obave pod okriljem noći. Petoro Snagovljana je pukim slučajem preživelo streljanje. Jedan od njih bio je i Melihin stariji brat, Salih Dogić, koji je tada imao četiri godine.

Ovo nije bio nikakav incident, već redovna praksa srpske vojske, jedan od mnogobrojnih zločina, deo sistematskog etničkog čišćenja kakvo je počelo u BiH u proleće 1992. godine. Tako se stvarao srpski svet, takvi su njegovi temelji i njegova suština, njegova priroda, njegova ideologija i duhovnost i kultura. Sve što treba znati o srpskom svetu, poznatom i pod imenom Velika Srbija, nalazi se u svedočanstvima onih koji su uspeli da ga prežive.
Svi oni koji danas slave graditelje srpskog sveta, proglašavaju ih herojima, predlažu da se njihovim imenima nazivaju ulice, slikaju njihove likove na muralima, ispisuju njihova imena po zidovima, pišu i govore u njihovu odbranu – slave, veličaju i brane jedino zločin i ništa drugo. Reč je o jatacima najgorih izdanaka srpskog naroda u istoriji koji svoju podršku ubicama skrivaju pod maskom patriotizma, ljubavi prema naciji, nekakvog srpstva, pravoslavlja, svetosavlja i ostalih lažnih obrazina. Ispod svih tih šatro ideoloških glazura krije se samo žudnja za zločinstvom i razbojništvom. I to je sve.