Felerični bašibozuk, bagra i brabonjak

Za Antenu M piše: Ahmed Avlijani

Godinama za nama kvaziistoričar i kvaziintelektualac Aleksandar, prezime mu zbog njegovih časnih prezimenjaka u Crnoj Gori među kojima neke divne ljudske primjerke i lično poznajem, neću pominjati, svojim fašističkim idejama zagađuje medijski i životni prostor u Srbiji, Crnoj Gori i širom regiona ili "srpskog sveta".

Juče je ova laprdava fašistička bagra gostujući na televiziji Happy izjavila da Crnogorci imaju mentalitetski feler koji će on, zamislite - on, popravljati nakon "pobjede u Nikšiću".

Danas je, odgovarajući na komentar Duška Markovića, komentarisao kako "Marković ne čita knjige" (misleći na njegovu knjigu "Crnogorski separatizam") te da bi, da čita, tamo našao da je zaključke o mentalitetskom feleru Crnogoraca, njihovoj prevrtljivosti, podaničkom mentalitetu i endemskom poltronstvu donio na osnovu svog ali i iskustva nekih drugih osoba koje su o tome pisale a on sakupio.

Kada bih se odlučio da, poput ovog brabonjka, trgam iz konteksta pisanja drugih ljudi i na osnovu toga donosim zaključke onda bih iz, primjera radi, dva zapisa njegovog duhovnog oca ali, za razliku od njega intelektualca par ekselans - Dobrice Ćosoća, mogao izvući jako negativne zaključke o srpskom narodu.

Pred sam kraj života ovakav je zaključak u svom dnevniku zapisao Ćosić:

"Gadna je Srbija i gadni smo svi. Samoživost i pokvarenjaštvo, lopovluk svuda ... Ova Srbija je 'mrtvo more'. I bez svakog vidljivog napora i plana da se preporadja. Biće potrebno nekoliko decenija da se ovaj lenji primitivni iskvaren narod pretopi u radni, prosvećen i gradjanski odgovoran narod. Osećam se kao Srbin i pisac poraženim. Svet mojih romana ne postoji; nije ni postojao, ja sam ga izmislio u nadi da ću Srbima probuditi osećanje dostojanstva i samopoštovanja. Nisam uspio."

Ili,

"De Gol kaže Malrou: 'Kod nas se ništa trajno ne može temeljiti na laži!'

A ja kažem svojoj svesci: kod nas može. Imamo istorijsku kondiciju da govorimo laži, da ih slušamo i vjerujemo u njih."

Dobrica Ćosić, Lična istorija jednog doba 2 - s. 278

No, ne želim raditi ono što radi ona nakarada od insana ali se moram poslužiti opisom kojim je Konstantin Koča Popović, Srbin, vrsni intelektualac i rijedak primjerak napredne srpske intelektualne elite, opisao upravo onu sortu ljudi kojoj pripada ovaj kvaziistoričar fašističkih stavova i težnji koji vukući srpsko društvo u kaljugu vuče i ostala, okolna društva.

Evo šta kaže Koča:

"Bašibozuk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo caratvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakom ko ih još više zaglupljuje, unazadjuje i unesrećuje. Žalosno je to što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samim sobom, vraćaju se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji."

Svaki pokušaj da se bolje opiše aktuelni bašibozuk, bagra i brabonjak bio bi uzaludan zato ispunih moju dužnost da, iako nisam nacionalni Crnogorac, stanem u odbranu Crnogoraca podsjećajući javnost na ovaj skoro fotografski opos Koče Popovića uz opasku da nije bitno šta piše već ko piše.