Piše: Dr Orhan Dragaš, Međunarodni institut za bezbednost
Nekada je svaka palanka u Srbiji imala lokalnog paranoika, koji je tumarao ulicama kobajagi krijući se od stranih agenata, sve dok ga neko društvo željno zabave ne bi pozvalo na ćevape i pivo, da im po stoti put ispriča zašto Rusi (ili Amerikanci, svejedno) žele da ga likvidiraju. I Beograd je imao ovakve “originale”, mnogo više nego po malim mestima, uglavnom su delovali samo u svojim kvartovima, mada je bilo i asova koji su mogli da nađu publiku u bilo kom delu grada. Nažalost, ova romantika vremenom je iščezla, mada ne i paranoja, koja se preselila na svima dostupne društvene mreže. Tamo sve vrvi od progonjenih znalaca svetskih tajni koji bi dogurali ko zna koliko daleko, da ih ne sprečavaju mračne agenture i rade im o glavi. Normalno, oprez ih je naučio da se nikada ne predstavljaju pravim imenom.
Niko ne uzima ozbiljno ovu koloniju anonimnih žrtava svetske ili domaće zavere, najčešće nisu čak ni zabavni, za razliku od svojih analognih predaka iz zadimljenih palanačkih i beogradskih bifea. Ovu poplavu manije gonjenja koje je donelo digitalno doba tek ne mogu da isprate, niti time treba da se bave, službe kojima je zaštita bezbednosti građana svakodnevni posao.
Međutim, stvari bi morale da se uozbilje, kada ovakvim stilom progovori čovek koji bez sumnje ima ogroman, možda i odlučujući uticaj na vladajuću politiku u jednoj suverenoj evropskoj državi, pritom članici NATO-a i kandidatu za članstvo u EU. Kada biznismen iz Nikšića Miodrag Davidović Daka kaže da je Aleksandar Vučić organizovao pokušaj njegovog ubistva pre nešto više od godinu dana, to nije paranoično lupetanje anonimusa na tviteru, mada po sadržaju nema nikakve razlike. To je teška optužba od strane politički veoma uticajnog čoveka na račun predsednika susedne zemlje. Na nivou regiona, to su najteže reči koje je jedan političar od uticaja uputio drugom, a “riznica” takvih balkanskih optužbi je proteklih 30 godina više nego bogata.
Činjenica je da Davidović jeste ranjen u decembru 2019, dok je sa vladikom Joanikijem ulazio u beogradsku “Kraun Plazu”. I tu se sa činjenicama završava. Osim ako kao činjenicu ne prihvatimo Davidovićevo tumačenje da je ostao živ zato što je “Sveti Vasilije skrenuo metak”.
Nova činjenica proističe iz Davidovićevih reči da je njegovo ubistvo hteo i organizovao predsednik Srbije, ne zato što je to tačno, naprotiv, već zato što je time stavio sebe (najmanje važno) već i crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića, samim tim i njegovu vladu, u najneprijateljskiji mogući front prema zvaničnom Beogradu i predsedniku Srbije.
Miodrag Daka Davidović je politički “otac” i glavni promoter Zdravka Krivokapića kao političara, on ga je po priznanju obojice doveo na čelo liste, koja je na prošlim izborima osvojila tanku, ali ipak većinu u parlamentu Crne Gore. Da nije bilo Davidovića, danas ne bi bilo ni Krivokapića “tu gdje je sada” (Davidovićeva formulacija). I zato, u celoj njegovoj fantaziji oko Aleksandra Vučića i atentata ispred “Kraun Plaze” Davidović nije čak ni bitan. On sa svojom novoosnovanom organizacijom trči trku za gradonačelnika Nikšića. Bitno je i uznemiravajuće ćutanje novog crnogorskog premijera i svih iz njegove vlade na neoprostive reči Miodraga Davidovića. Na optužbe koje su nezapamćene u prebogatoj balkanskoj istoriji prekograničnog vređanja i sumnjičenja bez ikakvog osnova.
Crnogorska vlada, a naročito njen predsednik Krivokapić više su nego verbalno okrenuti Srbiji i privrženi pravljenju najjačih mogućih veza, pa i onih koji bi prevazilazile odnose dve suverene države. Arhitekta, finansijer i spiritus movens ove vlade je, uz Srpsku pravoslavnu crkvu, bez sumnje njen uticajni vernik i darodavac Davidović. Sve i da Krivokapić i Davidović više nisu u tako bliskim odnosima u kakvim su bili pre nešto više od pola godine, crnogorski premijer mora da snosi ili bar da oseća deo odgovornosti za ono što govori njegov politički mentor. A to što govori razara odnose Srbije i Crne Gore ubitačnije i razornije nego ijedna druga “bomba”, sa bilo koje strane, u protekle tri decenije.
Možda Zdravko Krivokapić smatra da ga premijerska funkcija već dovoljno distancira od kriminalnih izjava drugih političara, makar njima dugovali za “to gdje je danas”. Moguće je da prema Davidoviću oseća neku obavezu, moralne ili druge prirode. Možda je samo netalentovan političar koji ne ume da prepozna iskru koja začas može da se rasplamsa i da uništi temelj njegove politike, a to je, kako sam kaže, bliskost sa Srbijom. Šta god da je u pitanju, aktuelni crnogorski premijer demonstrira neshvatljivu autističnost prema politici i političarima koji predsednika Srbije proglašavaju za organizatora atentata i čoveka koji je “uneo zlu krv” među sve Srbe u regionu, pa i u Crnoj Gori.
Možda će se Zdravko Krivokapić čak i ograditi od optužbi Miodraga Dake Davidovića na račun srpskog predsednika, ali dobro će znati da problem nije samo u jednoj izjavi. Problem je u samom temelju projekta na kojem je sazidana građevina nove Vlade Crne Gore, na čijem je vrhu Zdravko Krivokapić, svojom voljom ili voljom nekog drugog. On je dužan svojim pristalicama, a onda i Srbiji i njenom predsedniku da se jasno i trajno udalji od toksične politike projektanata građevine na čijem je vrhu. Sada ima povod i odličnu priliku da to uradi, pod uslovom da o tome sam odlučuje.
Dr Orhan Dragaš autor je knjige “Dva lica globalizacije – istina i obmane”
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR