Dragan Bursać: Kad srebrenički genocid postane događaj bez saznanja

Za Antenu M piše: Dragan Bursać

Ehej, puške su se usijale, cijevi krivile, a ubice padale u nesvjest od umora, od “posla“ ubijanja nevinih ljudi. Tek rođena djeca, sa majkama su završavala u grobnicama tog dana. Život po život i tako 8372 puta. I vi kažete da nemate saznanja da je bio genocid? Sram vas bilo ministre! 

Nije ovaj naslov nekakva monstruoznost sama po sebi, autorska izmišljotina koja bi privukla klikove i lajkove. Ovo je tek pusta faktografija besmisla, zapisnički tačan prikaz današnje Crne Gore u kojoj je “osvježilo“ po aršinima srpskog sveta. Jer, kad za srebrenički genocid, za najstrašniji događaj u agresiji na BiH, koj je vjerovatno najdokumentovaniji na svijetu i koji je pravno potvrđen baš kao genocid kažete da “nemate saznanja“, vi ste ili budala da prosite ili prekaljeni četnik i negator genocida. 

Dobro je i ovo preko usta prevalio

 A nije to izgovorio bilo: ni krezavi herecegovački bradonja sa kokardom, ni pijani gedžovan pred seoskom zadrugom, nego Vladimir Leposavić, crnogorski ministar koji tako na crnogorskoj Skupštini kaže za Srebernicu da je “događaj o kojem nema saznanja”?!?!

 Osvježilo bogme na svakoj funkciji!

 A funkcija je “boli glava“. Baš, baš boli glava!

 Za one koji ne znaju (u regionu) Vladimir Leposavić, je advokat, član pravnog tima Mitropolije crnogorsko-primorske, Vladimir Leposavić je i ministar pravde, manjina i ljudskih prava Crne Gore. Kuku, lele!

 Sa jedne strane kao opunomoćenik motorne i notorne snage srpskog sveta-Srpske pravoslavne crkve-dobro da Leposavić nije reko kako je u Srebrenici počinjen "strašni zločini" ili kakvu drugu sličnu eufemističku nebulozu za -Genocid Se Nije Desio- a koja je osnova potka četničke ideologije i izvođača genocidnih radova na terenu.

 Sa druge strane, zapitajmo se horski, kako li će ovaj čovjek zastupati manjine i sveopšta ljudska prava, kad gazi preko grobova 8372 nevina čovjeka, koja su Mladićevi i Krstićevi vojsnici planski ubijali, uz svu silu srbijanske logistike tog 11 i 12. jula 1995?

 Kako li će braniti Suadu Zornonjić ili ostale političke partenere? Kako li će braniti Bošnjake u Pljevljima, Albance na jugu zemlje, kako li će se postaviti prema najugroženijim manjinskim grupama, kad može preko jezika prevaliti nebulozu kojom se piša i na grobove ubijenih ali i na međunarodno sudstvo koje je, nesumnjvo presudilo genocid???

 Ili, možda svi zajedno u tom političkom galimatijasu URE i četnika nemaju problema sa snom u osvježenom srpskom svetu, u kome je unormaljivanje nenormalnog toliko odmaklo, da se moramo diviti Leposaviću na ljudskosti i otvorenosti što nije javno negirao genocid. Pardon, događaj bez saznanja. 

 A što pardoniram?

 Ćutnja je zločin u produženom trajanju, a ne razgovor

 Pa zato što u razvoju toka misli i svijesti Vladimira Leposavića, nije uopšte poželjno pričati o genocidu, nakon decenija od genocida. Jer?

 Jer svako onaj ko nije generacijski i teritorijalno vezan za ”zločin“ u Srebrenici, nema pravo da o tome raspravlja, zato što, pazite sad, po Leposaviću ”čini zločin u produženom trajanju”

 Nije nego!

 Vi-svi vi i moja malenkost koja priča o srebreničkom genocidu, a ne nekakvom zločinu, vi- svi vi koji dižete glas, a ne ćutite kao karakterne pizde, a niste sa područja Srebrenice i nije vam niko nastradao, produženi ste zločinci???

 Neće da može ministre!

 Vidite, stvar je u tome, što u Srebrenici gotovo da i nema živog čovjeka koji bi progovorio o genocidu ili kako ga vi krstite ”događaju bez saznanja“, zato što su ljudi na sramotu vam bilo, pobijeni. Ko će, ministre, ako nećemo mi da pričamo o genocidu? Ko će, ako nećemo mi, da pominjemo, napominjemo i spominjemo “dođagaj bez saznanja“, e da bi smo imali saznanja? Ko će, ako ne mi, svjedočiti o genocidu, jer je neko i u moje, ali i u vaše ime počinio baš genocid, koji nikako nije događaj bez saznanja.

 Zato je zločin ćutati, a ne pričati i opominjati! 

 Ehej, puške su se usijale, cijevi krivile, a ubice padale u nesvjest od umora, od “posla“-od ubijanja nevinih ljudi, samo zato što se drugačije zovu i na drugi način Bogu mole. Tek rođena djeca, sa majkama i starcima su završavala u primarnim grobnicama tog dana. I vi kažete da nemate saznanja, sram vas bilo! 

 Kotline oko Srebernice su smrdile na barut, a jauci umirućih su danima poslije kao avetinjski podsjetnik hučali uz Drinu. 

 Pa je “događaj bez saznanja“, najgnusniji događaj koji se zbio nakon Drugog svjetskog rata i ima ime i prezime, a koje se potpisuje pod riječ genocid. 

 Da rezimiram, Leposavić prvo navodno nema saznanja da li je bio genocid pa onda kaže da je spreman da to prihvati ako se utvrdi. Onda, u mentalnom lupingu kaže da poštuje odluke međunarodnih sudova pa potom tvrdi da su neki od njih izgubili legitimitet...

 Naravski, kad se podvuče crta, Leposavić Vladmir se sprda sa kostima ubijenih u genocidu, sa porodicama preživjelih, sa državom Bosnom i Hercegovinom, ali bogme i sa Crnom Gorom, koja je itekako zvanično priznala srebrenički genocid, koliko god ga retroaktvno četnici nove vlasti osporavali. 

 A sprda se Leposavić jer mu se može, jer ima amin svojih nalogodavaca u SPC-u, ima podršku Beograda koji je odavno naminjenio vazalski status Crnoj Gori, a bogme ni obraz mu nije jača strana, da ne kažem-nema ga. 

 Na sramotu mu!