6 °

max 6 ° / min 4 °

Ponedjeljak

23.12.

6° / 4°

Utorak

24.12.

6° / 1°

Srijeda

25.12.

8° / 1°

Četvrtak

26.12.

8° / 2°

Petak

27.12.

6° / -0°

Subota

28.12.

6° / 0°

Nedjelja

29.12.

8° / 0°

Podijeli vijest sa nama.

Dodaj do 3 fotografije ili videa.

Maksimalna veličina jednog fajla je 30MB

minimum 15 karaktera

This site is protected by reCAPTCHA and the Google. Privacy Policy and Terms of Service apply.
Amerika se vraća u Evropu, Rusija prijeti i – blefira

Stav

Comments 0

Amerika se vraća u Evropu, Rusija prijeti i – blefira

Bilo koji korak Bosne i Hercegovine prema NATO-u značio bi i realni znak da su Rusi u ovoj geopolitičkoj rundi sa Zapadom poraženi.

Izvor: balkans.aljazeera.net

Autor: Antena M

  • Viber

Piše: Boris Varga

Napetost oko Ukrajine ovih dana raste do one mere kakva je bila pre mirovnog sporazuma u Minsku 2014/15. godine.

Političari pozivaju na smirivanje tenzija, analitičari alarmiraju da je ozbiljni ratni sukob na pragu, kao i veliki prodor ruske vojske na teritoriju Ukrajine. Da li su takvi strahovi opravdani, a procene realne?

Nema sumnje da nagomilavanje vojski, ruske i NATO-a, u regionu nije nikakav dobar znak za stabilnost, trajni mir i osnov za politiku dobre međunarodne saradnje. Međutim, kome je u interesu da bukne Donbas?

Nakon “petodnevnog rata” u Gruziji 2008. godine i brzog upada ruske vojske sve do Tbilisija, Moskva je stvorila jasnu reputaciju države siledžije i zastrašivača, koji je spreman da agresivno interveniše svugde gde se pominje proširenje NATO-a na prostor bivšeg SSSR-a.

Zapad je udarao o sto pesnicom i pretio prstom, ali to je sve što su mogli da urade i širom su zatvorili oči na priznavanje Abhazije i Južne Osetije, posebno države Evropske unije.

Neprimjereni komentar Bidena o Putinu

Isto se dogodilo nakon ankesije Krima 2014. godine; moralisanje, neprihvatanje, rezolucije, sankcije i onda se vratilo saradnji do te mere da je za vreme Donalda Trumpa izgrađena solidna osovina Berlin – Moskva, koja je decenijama bila noćna mora transatlantskog savezništva. Na Krim se faktički zatvorilo oči, isto kao na priznavanje gruzijskih republika.

Život pod sankcijama se nastavio, mada otežan, a Rusija je za to vreme uspela da u vezi Severnog toka 2 napravi ozbiljan raskol između Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država, kao i između partnera EU-a, jer je Berlin u sred histerije i fijaska oko imunizacije najavio da je spreman za nabavku, a Bavarska čak i proizvodnju vakcine Sputnjik V. Slično se postavio ceo pojas država od Slovačke do Italije.

Neprimereni komentar Joea Bidena o Vladimiru Putinu da je ubica i pretnje da će platiti za uplitanje u američke izbore i sve ono što je mogao raditi za vreme mandata njegovog prethodnika samo je najava američkog povratka u Evropu. Posebno u jugoistočnu, gde populistički lideri poput Viktora Orbana komotno svojim državama vladaju u stilu Putina.

Nemačka i Angela Merkel zdušno je podržala stvaranje stabilokratskih režima na Balkanu i tolerisala demokratske autokrate u bivšim komunističkim državama, koji su uveliko išli na ruku Rusiji. Uz sav uloženi trud i milijarde rubalja da se prodre prema Evropi, zašto bi Putin kvario sve ono što je stvorio povoljno po Rusiju tokom poslednjih godina u raštimanoj Uniji? Da li je Putinu u interesu da testira raspoloženje Nemačke pred izborom novog kancelara? Pitanje je retoričko.

Nema rat s ‘bratskim ukrajinskim narodom’

Ruski manevri i gomilanje hiljade vojnika i ofanzivne tehnike na granici sa Ukrajinom i u Crnomorskom basenu svečani je doček Bidena i obnove američke politike u Evropi. Huligan je spreman ponovo da udari po slomljenoj nozi Ukrajine i pokaže nove rizike od povratka “Ujka Sama” u ovaj deo sveta. Videćemo možda nove žrtve, dramatične slike i napetost, možda i neki sukob, ali oko velikog rata Volođa – blefira.

Isto kao što su svi bili podignuti na noge oko Pribaltika. Rusija bi mnogo izgubila i ništa ne bi dobila jednim takvim ratom u bivšim sovjetskim baltičkim republikama. Putinu treba Donbas da Ukrajinu godinama drži kao taoca i da joj preko Minskog mirovnog sporazuma nudi spas, koji je, u stvari, za nju kukavičije jaje, koje neće moći ni da nosi, niti da ga odbaci.

Iako su u Rusiji na jesen izbori za Dumu, a kampanje željne ratne slave, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Rusi ne razumeju i ne podržavaju rat sa “bratskim ukrajinskim narodom”, koji smatraju delom njihovog “ruskog sveta”. Krim je bio nešto drugo, jer ga Rusi smatraju istorijski teriotrijalno svojim i tu je Putin imao ogromnu podršku birača.

Da li će Rusija napraviti novi prodor u Ukrajinu? Možda, ali samo toliko da dobro uplaši EU, koja bi mogla da traži smanjenje napetosti između Washingtona i Moskve. Ruski rafal ispaljen na Ukrajinu odgovarao bi najviše Americi.

Mekani ruski prodor na Balkan

Zato je Rusija skoro neprimetno napravila mekani prodor u Crnu Goru, i to uz pomoć Srbije, što nije dovoljno ozbiljno ocenjeno na Zapadu. To je daleko veći uspeh Rusije preko svoje pravoslavne kominterne nego mogući desant 150.000 ruskih vojnika u Ukrajinu.

Isterivanje Rusije iz ovog dela sveta je neophodno i SAD su jedino te ko trenutno ima kapacitet to i da realizuje. Proterivanje ruskih diplomata iz Praga prvi je u tome korak. Potiskivanje Rusije iz Evrope oslabiće populiste i desničare širom EU-a. Nelojalne evropejce u Italiji i Austriji. Oslabiće neliberalne demokratije u Poljskoj i Mađarskoj, kao i autore non-papersa i kreativce novih podela na Balkanu, poput onih u Sloveniji.

I, na kraju, ako Moskva povuče šapu sa Balkana, to bi značilo smanjivanje manevarskog prostora za Aleksandra Vučića, Milorada Dodika i nove vladajuće garniture velikosrpskog sveta u Crnoj Gori. Bilo koji korak Bosne i Hercegovine prema NATO-u značio bi i realni znak da su Rusi u ovoj geopolitičkoj rundi sa Zapadom – poraženi.

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR