Putin i Palma

Piše: Nikola Samardžić

Kriza Evropske unije nije kriza njenog smisla i vrednosti. Evropsku ideju narušili su korumpirano, sporo, sklerotično liderstvo, institucije nespremne za efikasne odgovore na krize, i, konkretno, Rusija, Kina i administracija Donalda Trampa.

Napad Hamasa na Izrael je posledica bezbednosnog vakuuma koji su za sobom ostavile Obama i Tramp na Bliskom istoku. Tramp je prepustio Rusiji uticaj u celom regionu, koji je obuhvatio i odnose sa Izraelom. EU i Britanija tamo ne postoje. U odsustvu jasne i uverljive spoljne i bezbednosne politike, slabost EU očigledna je upravo na periferijama.

U Drugom hladnom ratu, Srbija se jasno i ponovo svrstala na mračnu stranu: za račun Rusije održava stanje zamrznutog sukoba na Kosovu i pokušava da anektira Crnu Goru i srpsku polovinu BiH, i primenom bezakonja i korupcije zadužuje se u NR Kini koja izvodi javne radove. Palma je paradigma društvenog sunovrata koji je obavezna prateća pojava koketiranja s najopasnijim političkim idejama dok zvanična Srbija oživljava Ljotića i Staljina.

Evropska unija je pred važnim trenutkom opstanka. Da li će EU obnoviti svoj liberalno-demokratski konsenzus, promena u američkoj administraciji, mada je bila dramatična, potvrdila je da je to moguće.

Godinama se nagađalo, da pojedini evropski šefovi država i vlada postaju službenici energetskog, bezbednosnog ili finansijskog sektora Rusije i Kine. U nedavnom svedočenju u Evropskom parlamentu Mihail Hodorkovski, nekad najbogatiji ruski oligarh, koji je postao Putinov oštar kritičar i proveo 10 godina u zatvoru, potvrdio je da se Rusija uvukla u sve pore Evropske unije, u zajedničke institucije, u vlade država članica, u obaveštajne službe, i u najuži krug oko kancelarke Angele Merkel.

Sad je jasnije, zašto se protivila sankcijama protiv Putinovog režima, i zašto podržava Orbana i Vučića. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je pod sumnjom da je lažno svedočio o vezama ekstremne desnice, s kojom je bio u koaliciji, s ruskom agenturom. Zbog sumnji da je naklonjena Putinovom režimu još 2014. su se protiv nominacije Federike Mogerini na funkciju visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku usprotivili Letonija, Estonija, Litvanija i Poljska, a Švedska, Irska, Holandija i Britanija izrazile zabrinutost. Njeni kadrovi još uvek nisu smenjeni. Na agendi EU ponovo je Srbija koja je nedovršena država pod malignim uticajima Rusije i Kine.

Najave novih pregovora koji će voditi trajnom dogovoru Srbije i Kosova biće naredni test jedinstva i samoga smisla EU, dok je Srbija nespremna da prihvati odgovornost za propalu zločinačku politiku zbog koje je izolovana i nesrećna. Dogovor sa Evropom obično je bio preduslov da se ne dogodi dogovor sa SAD, sa svim posledicama.