Zaklinjem se Cetinju!

Za Antenu M piše: Aldin Metanović

Iako se po društvenim mrežama i portalima do sada pojavilo više tekstova na temu „muslimanske majke“ morao sam i ja napisati koje slovo. Razloga je mnogo.

Razloga je onoliko koliko je građana Cetinja. Razlog je, između ostaloga, i što sam ja musliman crnogorske nacionalnosti – a da vidim onoga koji će mi to osporiti, razlog je taj što nikada nijesam doživio ljepšu i ujedno strašniju noć na Belvederu rame uz rame s braćom, razlog je i taj što sam pet najljepših godina proveo na Cetinju.

Slučaj koji se pred Opštinom pojavio je zalutali Homo erectus našega društva, kojega u svakome gradu ima, u svakome društvu ima, i ma kojim jezikom on pričao uvijek će se neartikulisano izražavati. Nije za promatranje taj slučaj koliko su oni koji su se zbog toga toliko uvrijedili ili oni koji zbog slučaja Homo erectusa osuđuju cijeli jedan grad. Kakav grad?

Divan grad! Nije Cetinje čak ni grad, Cetinje je puno više od toga. Cetinje je hram, i to hram za svakoga dobronamjernoga, a ko dobronamjeran nije jedva i s helihopterom u njega uđe.

Naravno, portali i razni kvazi novinari, koji ništa bolji od Homo erectusa nijesu, požurili su da na našu muku, a svoju bijedu, ovaj slučaj „majke muslimanke“ prenesu što je gore moguće ne bi li u našim redovima unijeli razdor. E, nećete! Čvršći su naši redovi nego što vi mislite.

Znam ja, i te kako dobro, koliko je i fanatika muslimana, koji do juče nijesu znali kuda se i kako u džamiju ulazi, a danas su toliki vjernici da im bez fesa ne smiješ prići. Znam ja da ti takvi nijesu ostali dužni „kaurima“. Ali, to su kratko rečeno (oprostite) FUKARSKA POSLA!

Ti koji su tobože uvrijeđeni i zbog toga neće više stajati uz Crnu Goru i na budućim Belvederima, nijesu bili ni te noći na Belvederu, ni 12. septembra na Cetinju, ni devedesetih među Liberalima. Takvi će se vazda zoriti kako su prvi bili, ali kako neće, poslije ovoga, nikada više. Uostalom, nije bio ni dotični Homo erectus, koji je isti kao oni.

Pa i gospodin reis, Rifat Fejzić, je napisao toliko šturi status, u kojeme ima samo lukave diplomatije, a nikako islamske ljepote govora. Status u kojeme se žali, ali ne poziva na slogu, status u kojeme nema „Ništa nas i vas ne smije razdvojiti“. Ako kome nije pravo neka me „ekskomuniciraju“ iz Islamske zajednice.

Ni najmanje me nije ovaj slučaj pokolebao, ni najmanje me nije doveo do zablude, ni najmanje nije umanjio moju ljubav prema gradu iz čije okoline dolaze i moji preci. Ja ću vazda stati rame uz rame s mojim Vlatkom, s mojim Draganom, s mojim Željkom, s mojim Bobanom, s mojim Sretenom i ostalim „kaurima“, a nadam se da će i svi pravomisleći „Turci“ poći za mnom.

Staću, jer znam da bi oni stali uz mene. Staću, jer nam je i muka i majka zajednička. Staću, jer ako je Andrej musliman, onda sam i ja pravoslavac! Ako je on meni brat, i ja sam njemu brat! Ma, staću jer smo ljudi, jer smo Crnogorci!

Zato se ja ZAKLINJEM tebi Cetinje, još jednom, na vjernost i tebi čojska Crna Goro, da ću stajati na tvojim belvederima uz braću!

Želja mi je da puno ljepšega napišem o Cetinju i Cetinjanima, ali ne smijem zbog emocija. Želja mi je i da puno gorega napišem o fanaticima i Homo erectusima, ali ni to ne smijem zbog emocija.

A ko se ne śeti Cetinja iz devedesetih i u ovim našim „devedesetima“ ne dođe da nas ponovo bratska sloga združi, imam za njega jedno cetinjsko MRŠ, koje posebno zvuči!

Neka nas sloga braćo pravoslavci, katolici, muslimani, Crnogorci, za vazda drži u skute majke Crne Gore! Zakunite se!