Nestašni Ivan

Za Antenu M piše: Jadranka Selhanović 

Već više od godinu dana pokušavam da pronađem odgovor na pitanje, koje već svakom postaje očigledno: ZAŠTO ZDRAVKO NE VOLI PODGORICU?

I sve mi se čini da je odgovor na to pitanje neobjašnjiv, neshvatljiv, nerazuman.

Pa, kako razumjeti da ne voliš grad koji ti je sve velikodušno pružio. Da ne voliš Podgoricu koja ti omogući da postaneš univerzitetski profesor, pa da napreduješ do mjesta rukovodioca Centra za kvalitet.

Da ne voliš Podgoricu u kojoj je od zgrade Rektorata UCG, gdje si nekada radio, samo stotinjak metara udaljena zgrada u kojoj si, kažu, vlasnik velikog, lijepog stana.

Eto, da je samo ovo, bilo bi dovoljno da se zavoli Podgorica. A ne još ponešto, kako neki tvrde.

Da ne pominjem mjesto premijera.

A, Zdravko uporno neće da iskaže makar malu simpatiju prema Podgorici. Zašto pobogu? Stvarno neshvatljivo. Ma, ko je kriv za to?

Ko mu omrznu ovaj prelijepi grad?

Sve mi se čini da je glavni krivac onaj Ivan? Da, da biće da je Ivan. Ma sigurno Ivan.

Pretjerao je Ivan po Zdravkovom ukusu. I ne samo Zdravkovom, već i po ukusu nekih njegovih eksperata. U pravu su oni. Taj Ivan, baš previše voli Podgoricu. I čini za nju i ono što oni uporno pokušavaju da zaustave, da opstruiraju. Ali, Ivan izgleda neće da sluša.

Neposlušan je kad je Podgorica u pitanju. Sve nešto radi, gradi, uljepšava grad, čini ga boljim, udobnijim, primamljivijim za život. Evo sad, rekoše dobio neki grant, bespovratna sredstva za izgradnju pogona za prečišćavanje otpadnih voda. Zamislite nepovratna.

Barem da mora da ih vraća, pa da mu bude teže, da se dobro pomuči. Nego mu sve ide od ruke. A, toliki njegov uspjeh, slažem se, nije lako istrpiti. Neprijajatan je, a pomalo i boli.

Zato uvaženi Zdravko, makar radi dobrog zdravlja, pokušajte da zavolite Podgoricu. Divan je to grad. I zna da uzvrati ljubav. Ali, i da kazni kad osjeti da ga ne voliš. Pustite Ivana. Nestašan je on.