Ostavlja li nas Evropska unija na cjedilu?

Evropska unija, postavljajući sve teže uslove i stavljajući Crnu Goru u isti džak sa Srbijom, podilazi Beogradu.

Za Antenu M piše: Boško Crnojević

Evropeizacija Zapadnog Balkana je zaustavljena i obesmišljena. Tome su doprinijeli oni koji uspjeh tog procesa ne žele i koji mu se suprotstavljaju. Režim u Beogradu otvoreno radi na istim ciljevima koje su htjeli da ostvare krvavi generali devedesetih godina, samo drugačijim sredstvima i podmuklije. Projekat „Otvorenog Balkana“ služi baš tome. Evropska unija, postavljajući sve teže uslove i stavljajući Crnu Goru u isti džak sa Srbijom, podilazi Beogradu. Crna Gora je sama i bori se protiv sila koje joj ne žele dobro. Ostavlja li nas Evropska unija na cjedilu?

U Solunu, davne 2003. godine, rečeno je da će zemlje Zapadnog Balkana jednog dana biti članice EU. Danas, Balkan se i dalje rve sa istim zlom koje ga je umalo potpuno uništilo devedesetih godina. Cilj koji je tada postavljen, da se ovaj dio Evrope demokratizuje, nemoguće je ostvariti dok se ne unište nepresušni izvori fašizma. Skoro dvadeset godina je izgubljeno, jer ova jednostavna istina nije prepoznata.

Posle rata dolazi mir. Međutim, između ova dva momenta postoji treći, najvažniji. Priznanje krivice. Katarza. Čija? Onih koji su odgovorni za rat, u čije ime je on vođen, i čije ime je okaljao. Srbija nije prošla kroz taj proces. Mir je nekako navučen na brdoviti Balkan preskačući taj važni stepenik.

Zlo koje je u krvi ugušilo Jugoslaviju i otjeralo milione ljudi u potrazi za boljim životom i dalje postoji kao manuskript bez autora. Taj tekst nikada nije uništen. Pisaca je mnogo, u svim sferama društva. Čak i danas oni dodaju redove tom krvavom djelu. Brisel međutim ne zalazi u taj mračni podrum Balkana, gdje se on nalazi. Zbog toga je danas, posle toliko izgubljenog vremena, proces proširenja EU na naš region zaustavljen i obesmišljen.

U međuvremenu, Brisel nije reagovao na oživljavanje ideja inspirisanih tim istim manuskriptom. Jačala je oluja srpskog fašizma. Mrtvi zločinci, krvavih ruku i djela, i danas su idoli novim generacijama. Ideja ujedinjenja Srba, na račun država susjeda, postaje sve glasnija. Iz usta marginalaca preselila se u zvanične stavove ministara u Vladi Srbije. Zatim je otjelotvorena u „Srpskom svetu“. Brisel je ćutao i nije koristio svoju moć da zaustavi ove ideje u nastajanju.

U Srbiji, u Bosni ali i u Crnoj Gori, branioci Srba od „unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja“ u tom manuskriptu vide sveto pismo. Ono podrazumijeva nestanak Crne Gore, rasparčavanje Bosne, prisajedinjenje Kosova Srbiji i čišćenje nepoželjnih nacionalnih identiteta, najprije onog crnogorskog.

Činjenica da Beograd ne priznaje da se u Srebrenici dogodio genocid, da ratni zločinac Mladić i dalje salutira sa zgrade na Vračaru, dokazi su da Srbija čuva manuskript iz devedesetih godina. Beograd čeka trenutak da ga sprovede. Umjesto da to bude razlog da put Beograda ka EU bude zvanično zaustavljen, dešava se baš suprotno.

Brisel ne reaguje i podilazi idejama režima u Beogradu. U pregovorima sa Beogradom, otvara se četvrti klaster. Srbija i Crna Gora sada imaju zajednički direktorat u Evropskoj komisiji. Komesar Varhelji podržava ideju „Otvorenog Balkana“.

Čemu treba da služi ta podmukla ideja? Ostvarivanju krvavog manuskripta. To je ništa drugo do ekonomska platforma za ujedinjenje Srba. Cilj je izbrisati granice i ostale „nepotrebne“ barijere zarad „bržeg razvoja“.

Crna Gora bi trebala da shvati kao benignu ideju da kontrolu nad svojom ekonomijom prepusti onom istom režimu koji negira crnogorski identitet? Režim koji podržava svakog ko djeluje destruktivno prema državi i nacionalnom identitetu Crnogoraca.
To je absurdno. Tim više što ni jedna ekonomska analiza ne može da opravda takav potez. Obim trgovine, standardi proizvodnje, zaštite potrošača i radnika, ništa od navedenog nije i ne bi bilo bolje u tom „Otvorenom Balkanu“ u poređenju sa već postojećim CEFTA sporazumom. Upravo je u tome štos. Navodne ekonomske dobiti su samo varka. Pravi cilj nešto sasvim drugo.
U Beogradu znaju da nije moguće ratom ostvariti ciljeve manuskripta. Na bilo kakvu varnicu, Amerika bi munjevito reagovala. Zbog toga, ti ciljevi su prikriveni i maskirani.

Podmuklo i polako, Vučić želi da izbriše granice i stavi Bosnu, Crnu Goru i ostale zemlje Balkana pod uticaj Srbije.
Šta je najvažnije za ostvarivanje tog cilja? Spriječiti Crnu Goru da izmakne. To želi postići jačanjem nacionalnih podjela. Tumačenje da su Srbi ugroženi postalo je paravan za urušavanje crnogorske državnosti i nacionalnog identiteta.
U podijeljenoj Crnoj Gori, da bi isprovocirao Crnogorce, Beograd je instruisao Demokratski front da igra destruktivno. Njegovi partneri, Demokrate i Ura, pratile su tu igru. Blokirali su Skupštinu čitave četiri godine i time zaustavili put ka EU.

Sada, kada su konačno na vlasti, blokada institucija je ukorijenjena. Reformi nema. Crna Gora stoji, dok napadi na crnogorski identitet samo jačaju. Vučić, srpska crkva ali i sve tri partije na vlasti pokušavaju da označe branioce crnogorskog identiteta kao „pećinske“ nacionaliste. Istovremeno, Abazović poručuje da je ideja „Otvorenog Balkana“ samo loše „komunicirana“, implicirajući da ima benigne ciljeve.

Uslovi za ostvarivanje manuskripta su odlični. Brisel, međutim, ćuti. Ćute i mnogi saveznici Crne Gore na Zapadu.
Šta nam govori to ćutanje? Da Evropska unija ne prepoznaje svoju ulogu na Zapadnom Balkanu. Ona mora jednom za svagda, uz pomoć Amerike, uništiti manuskript.

Balkan nema ključ budućnosti, jer su ga ukrali oni koji slave krvave heroje iz devedesetih. Kada te heroje stavimo u tamnicu istorije, a onima koji ih slave oduzmemo glas, ključ ćemo pronaći. To bi Brisel trebalo da zna. Međutim, kao da ne zna.

A Crna Gora? Moraće naći snage da se odbrani. Uvjeren sam da će tako i biti. Preživjeli smo mnogo snažnije osvajače, pa ćemo i ovaj trenutni talas u kome je Evropska unija slijepa a Beograd podmuklo i na krilima fašizma potkopava našu nezavisnost.