DODIKOVA BOŽIĆNA POSLANICA – CRNU GORU SRBIZIRATI I ANEKTIRATI!

Piše: dr Milivoj Bešlin

Kao kakav crkveni velikodostojnik, neformalni patrijarh srpskog nacionalizma, svesrpski lider u pokušaju i glavni gaulajter Kremlja na Balkanu, Milorad Dodik dao je Božićni intervju jednom beogradskom tabloidu.

I kako već dolikuje Božićnoj poslanici velikodostojnika tako visokog ranga, Dodik je izneo dalekosežne ciljeve koji stoje pred srpstvom u čije ime govori.

Ljutiće se mitropolit ovdašnji, ali Božićna zvezda, ipak, je ove godine bio Dodik.

U najkraćem, obećava Dodik da će Balkan narednih godina okupati u moru krvi! Ne, nije hiperbolisanje. Ako neko obeća da će rasturiti Bosnu i Hercegovinu, suverenu i međunarodno priznatu državu, tek pre dve decenije izašlu iz najmasovnijih zločina u Evropi posle sloma Trećeg Rajha, onda je to direktan poziv u rat. Ako neko obeća da će polovinu rasturene BiH pripojiti Srbiji, opet, mora biti jasno – jedini put za to je rat.

Ako isti obeća da će već stvorenoj velikoj Srbiji pripojiti sever Kosova, koje je pod protektoratom NATO-a, jasno je da i to mora značiti rat. I najzad, obećava Dodik, toj svesprskoj državi u nastanku biće pripojena i Crna Gora!

Koja prethodno, pre aneksije, mora biti preinačena, raskorenjena, poništena, rečju, posrbljena.

Doslovno Dodik veli, posle stvaranja velike Srbije, ide i „vraćanje dominantno srpskog predznaka Crnoj Gori“, nakon čega bi sama zamolila da se ugasi i pokajnički uđe pod skute tog Dodikovog zamišljenog pansrpskog lebensrauma.

Tako o Crnoj Gori veli omiljena spoljnopolitička adresa crnogorske opozicije.

Postavlja se pitanje, ako će već Dejton da razori, a kako nego silom, ako će Kosovu silom da uzme sever, zbog čega i aneksija Crne Gore nije predviđena na sličan način? Zbog čega je samo u slučaju Crne Gore preduslov, da prethodno mora biti zgažena, ponižena, identitetski satrvena i ideološki izložena kolektivnoj amneziji.

Čemu ta najava ritualne osvete nad Crnom Gorom? Zamišljena ideološka konverzija, od tobožnjeg srpstva, ka crnogorstvu, koja živi ne samo u Dodikovoj glavi, on je tek trbuhozborac, nego u glavama srbijanske nacionalističke inteligencije, stvar je koja se ne prašta i greh je zbog koga Crna Gora mora da ispašta.

Zbog toga mora biti unižena i lišena vlastitog identitetskog koda i istorijskog pamćenja. A šta je zajednica i društvo bez kolektivne memorije i identitetskih narativa?!

A onda, kada bi brisanje kolektivnog pamćenja (damnatio memoriae) bilo temeljno izvedeno, u istorijsku svet Crne Gore „utisnuli“ bi se sadržaji po želji onih koji su Dodiku spravili narativ koji on recituje beogradskom tabloidu.

Ne misli valjda neko da bi sam bio u stanju da formuliše tu vrstu složene rečeničke strukture?

Šta bi se u tom slučaju očekivalo od Crne Gore? Samo da postupa kao mladi Rade Račić, u Srbiji predstavljen kao simbol mučeništva i stradalništva Srba u Crnoj Gori. Jedan od najtiražnijih i najprizemnijih beogradskih tabloida, vodi ga, treba li reći, Crnogorac poreklom, imao je naslov – Dobio jedinicu jer je rekao istinu.

U malom Radu skupila se sva žrtva zbog „tiranstva“ prema Srbima u Crnoj Gori. Dečak je preko noći postao zvezda u Srbiji kao otelotvorenje mučeništva, kao personalizacija žrtveničkog obrasca za srpstvo.

Da su vremena drugačija život bi bio u pitanju, ovako samo ocena. A ništa drugo Rade i nije rekao od onoga što Dodik očekuje od čitave Crne Gore.

I, najzad, hoće li i ko na terenu, u Crnoj Gori, sprovoditi Dodikov naum? Nije potrebna velika mudrost da se zaključi na koje snage unutar Crne Gore, on i krugovi koji mu prave agendu, računaju.

Znači li, u tom kontekstu, skraćenica DF, zaista, Dražin front, kako kažu zli jezici? Ne, odista, ne. Reč je o Dodikovom frontu (DF) čiji se ciljevi objektivno ne razlikuju od onih iznesenih u Božićnoj poslanici vođe manje bosanskohercegovačke pokrajine (entiteta).

Otuda tako rado idu njemu na noge, otuda ih on očinski prima, podržava i savetuje.

Otuda, oni kojima su puna usta korupcije, istu ne vide samo kod onoga kome je istraga već toliko toga rekonstruisala, ali atrofirani sudski sistem BiH nije u stanju da je sprovede do kraja. Sve to, ne bi li se cilj, koji opravdava sredstvo, ispunio.

Zgaziti, uniziti, poreći Crnu Goru, kako bi ona samu sebe ukinula – a ne bi joj bilo prvi put.

A, kada je sve to već tako... Ostaje da vidimo jesu li Crnogorci svih vjera i nacija (Marko Vešović) spremni na Dodikovu „promenu predznaka“ i doprinos ispunjenju ideja iz njegove Poslanice?