Kad Putin brani ruske svetinje u Ukrajini

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

Najgore je kad čoveka niko na svetu ne razume. Evo, uzmimo predsednika Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina. Krenuo čovek u Ukrajinu da odbrani ruske svetinje, a ceo svet digao dževu protiv njega. Ono što svima izgleda kao agresija na jednu suverenu državu zapravo su samo malo veće litije. Teška artiljerija, avioni, tenkovi, topovi – to su sve tradicionalni pravoslavni rekviziti za odbranu ugroženog naroda. Uz par stotina hiljada vojnika koji vojuju za Treći Rim, pa su samim tim u božjoj službi.

Logika agresije identična je litijaškoj logici. Kako ono reče pokojni patrijarh Irinej (pre nego što je usnuo u đavolu) – Srbima je gore danas u Crnoj Gori nego što im je bilo u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a crkvi je gore nego pod osmanskim ropstvom. A šta veli Putin? Morao je da interveniše i malo ubija po Ukrajini, jer su tamo Rusi izloženi genocidu, za koji doduše samo on zna, ali i ova patrijarhova saznanja su od istog brašna.

Slično je onomad govorila celokupna propagandna mašinerija Slobodana Miloševića, svi njegovi intelekt-lakeji i ostala dvorska posluga. Srpski narod je ugrožen u Hrvatskoj i BiH, moramo da im pomognemo, pa ćemo da napravimo paradržavne tvorevine Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Baš kao što danas na teritoriji Ukrajine imamo takozvane Narodne Republike Luganjsk i Donjeck. Pa onda lepo Milošević pošalje vojsku da brani goloruki narod naoružan samo celokupnom vojnom skalamerijom JNA, baš kao što je danas Putin upao u Ukrajinu, iz potpuno istih razloga. Jedan zarad Velike Srbije, drugi zarad Velike Rusije. Čija se veličina meri količinom počinjenih zločina i patnje nanete nevinim ljudima.

Komunističke izmišljotine

Da bi pokrenuo ratnu ili litijašku mašineriju neophodna je prethodna ideološka priprema. U govoru u kom je priznao nezavisnost samoproglašenih proruskih paradržavica, Putin je sve lepo objasnio: "Modernu Ukrajinu u potpunosti je stvorila Rusija, preciznije to su bili boljševici, komunistička Rusija. Proces je krenuo odmah nakon revolucije 1917. godine. Kao rezultat boljševičke politike pojavila se Sovjetska Ukrajina koja se čak i danas s dobrim razlogom može zvati 'Ukrajina Vladimira Iljiča Lenjina'. On je njezin autor i arhitekt.”

Ukrajina je komunistička izmišljotina, baš kao i ukrajinska nacija. A šta su ono beše Crnogorci za velikosrbe? Izmišljena nacija koju su stvorili komunisti. Kako je ono mudri Amfilohije zborio? Crnogorci su Đilasova kopilad, Crna Gora je fildžan-država nastala u Brozovom jajcu. Da li je to Putin čitao Amfilohija i ostale propagandiste velikosrpskog nacionalizma ili prosto imaju istu nečovečnu, nasilničku ideologiju, pa dolaze do istih zaključaka? Srpski nacionalisti i druge nacije smatraju komunističkim izmišljotinama: Bošnjake i Makedonce. Za imperijalne ruske ideologe ko god je bio deo ruske civilizacije, taj ne postoji.

Ruske i srpske zemlje

Ukrajina je istorijska ruska zemlja, reče Putin, Kijevska Rusija, baš kao što je Crna Gora „klasična srpska država“, srpska Sparta. Rusija je tu primila hrišćanstvo, tu su njene najveće svetinje, poput Kijevsko-pečerske lavre. Kao što je sva sakralna baština u Crnoj Gori, normalno, srpska. A svetinje se moraju braniti, ko litijama, ko vojnim napadom, u skladu sa sredstvima koja stoje na raspolaganju, trenutnom situacijom i odnosom snaga. Rusija ne priznaje ukrajinsku crkvu, baš kao što ni Srbija ne priznaje crnogorsku. U oba slučaja pravoslavna crkva služi kao platforma za sprovođenje imperijalnih težnji.

„Ukrajina nikad nije imala tradiciju istinske državnosti”, reče predsednik Putin. A i Crna Gora je vazda bila srpska država, kao što dokazuju srpski nacionalisti decenijama. Ako se tamo neki Ukrajinci ili Crnogorci drznu da obznane svoje postojanje i da dignu glavu, znaju velikorusi i velikosrbi kako se s takvim nepokornim avetinjama postupa. Kako juče, tako i danas. Juče, u međuratnom dobu, Karađorđevići su Crnogorce ubijali, spaljivali, hapsili, zlostavljali na sve moguće načine, a potom Crnu Goru sistematski izložili osiromašenju i držali je u podređenom položaju.

U isto doba Staljin je protiv Ukrajinaca sproveo još radikalniju i suroviju akciju, Golodomor, veštačko izgladnjivanje u kojem je stradalo više miliona Ukrajinaca, od gladi je 1932/33. umiralo oko 24.500 ljudi dnevno. Veliku ukrajinsku žitnicu Džugašvili je pretvorio u poprište smrti. Tako prolaze oni koji se opiru nasilnom uvlačenju u veliku rusku ili srpsku državu.

Ko vam je dozvolio da odlučujete o svojoj sudbini?

Paralelama tu nije kraj. U čemu je greh Crne Gore i Ukrajine? Čime su to ove države naljutile svoje veće i moćnije susede? Osamostalile su se, izborile se za nezavisnost od Rusije i Srbije koje su krenule u sunovrat, bez izgleda na povratak, u autoritarnost, zatiranje sloboda, obespravljivanje sopstvenih građana i reprizranje najgorih stranica sopstvene istorije. Crna Gora i Ukrajina opredelile su se za evropski put, za ulazak u NATO, za pripadnost demokratskom svetu. Za to vreme Rusija se ponovo pretvarala u diktaturu pod čizmom jednog čoveka, KGB agenta, a Srbija se potpuno pogubila, lebdeći između istoka i zapada, ni na nebu ni na zemlji, ali uglavnom vezana za ruskog gospodara.

Hteli biste da izmaknete ispod naše šape i da živite slobodno? Ne sviđa vam se da nam robujete i da živite u konstantnom samouništenju kao mi? Ko vam je dozvolio da odlučujete o svojoj sudbini? E, pa ne može to tako. Rusija je pokušala nasilno da svrgne vlast u Crnoj Gori 2016. godine, to joj nije pošlo za rukom, pa je potom Srbija organizovala litije preko SPC, što se pokazalo kao znatno efikasnije. Litijašku kontrarevoluciju i klerikalistički prevrat podržavala je i beslovesna srpska opozicija, kao i veći deo takozvane srpske javnosti, iako je to bila Vučićeva operacija, za račun Kremlja.

Ukrajina je prošla još gore, Rusija im je prvo otkinula Krim i pripojila ga sebi, finansirala je i organizovala „spontanu“ pobunu u dve paradržavice, što je rezultiralo katastrofom i izbeglištvom milion i po ljudi kojima se nije dalo da uživaju u ruskom raju. Na kraju je Rusija priznala dve otcepljene republike i pokrenula sveobuhvatni rat protiv jedne suverene države, kršeći sve norme međunarodnog prava. Na kraju, i lideri paradržavnih tvorevina u Ukrajini imaju svoje pandane u našem regionu, Putinove lakeje poput Demokratskog fronta u Crnoj Gori, Milorada Dodika u BiH, Vučića u Srbiji, ali i mnoge druge ruskokolonaše poput Mlađana Đorđevića i sličnih pojava.  

Hitler, Milošević, Karadžić, Putin

Agresija Rusije na Ukrajinu podseća na agresiju koju je pre 20 godina izvršila Srbija na Bosnu i Hercegovinu. Putinov govor mnoge je podsetio na reči ratnog zločinca Radovana Karadžića, to je isti princip, ista ideologija – Putin ne priznaje Ukrajini pravo na postojanje, kao što Milošević i Karadžić nisu priznavali Bosni. Ista su i sredstva koja koriste – rat, ubijanje, razaranje. Samo što je Ukrajina mnogo bolje naoružana i opremljena nego što su bili zagovornici jedinstvene Bosne, ali su i suočeni sa mnogo većom vojnom silom. Nema sumnje da će Putinova agresija dovesti do ratnih zločina, masovnih progona, koncentracionih logora.

Već prvog dana agresije ruske snage su uništile bolnicu granatama i ubijale civile, a nastaviće sa istim zločinjenjem. Putinu i njegovoj hordi zla ljudski život ionako vredi manje od kopejke, kao što Miloševiću, Karadžiću, Mladiću i njihovim koljačima ljudski život nije vredeo ni pet para. Ista je to zlikovačka bagra. A sve to zajedno podseća na mnogo dalju prošlost i ondašnjeg ideološkog sabrata i prethodnika Putina, Miloševića, Karadžića i sličnih masovnih ubica. Isti su argumenti kojima je Hitler opravdavao upad u Čehoslovačku, napad na Poljsku i borbu za nemački Lebensraum, argumenti kojima je srpska zločinačka banda pravdala agresiju na susede i argumenti kojima Putin pravda agresiju na Ukrajinu. Isti je to zločinački model ponašanja.

Poražena ideologija

Istu logiku danas primenjuje Putin, pozivajući se na pravo naroda na samoopredeljenje, negirajući postojeće granice, koju su miloševićevci onomad zagovarali, negirajući republičke granice, pozivajući se na pravo srpskog naroda da živi u jednoj državi. U Putinovoj verziji to ovako zvuči: „Ni za vreme stvaranja SSSR-a, ni posle Drugog svetskog rata, ljude koji žive na određenim teritorijama, koje su deo savremene Ukrajine, niko nikada nije pitao kako oni sami žele da urede svoje živote. U središtu naše politike je sloboda. Smatramo da je važno da ovo pravo – pravo na izbor – mogu da koriste svi narodi koji žive na teritoriji današnje Ukrajine. Svako ko to želi“. Ako krenemo tom logikom, onda granice nijedne države na svetu više nisu sigurne, a totalni rat svih protiv svih je na pomolu.

Ukrajinu je napala ideologija koja je više puta poražena u prošlom veku, reakcionarna, porobljivačka, nasilnička ideologija osuđena na propast. I biće poražena i ovog puta. Čitav slobodni svet se danas brani u Ukrajini. A čak i Rusija se budi, sve je više glasova otpora ratu i Putinovoj krvavoj avanturi. Što reče jedan Rus, oštri kritičar Kremlja: „Narod u Rusiji je protiv rata. Oni u Rusiji koji podržavaju rat nisu narod. To je gomila, izbezumljena sopstvenom željom da uništi sve koji ne žele da žive sa njom u ropstvu“.