Nas jedino još vrijeme nije demantovalo... a vremena je sve manje

Za Antenu M piše: Bojana Vatić

Mehanizmi dehumanizacije koji su korišćeni za istrebljenje Jevreja centralne i istočne Evrope istovetni su onima koje je upotrebljavala zvanična srpska politika da bi uništila muslimane na prostoru Balkana.

Njihov srpski nacionalni interes je značilo proširenje Srbije tako da u svakoj republici, teritoriji bivše Jugoslavije gde je bio i jedan etnički Srbin smatrali su je srpskom državom. U to ime su i započeli rat.

Oni koji su na Kosovu osamdesetih godina progonili i hapsili intelektualce albanske nacionalnosti, tretirajući ih kao "nižu vrstu", isti takvi su hapsili intelektualce među muslimanima u Sarajevu marta 1983. pod izgovorom da su oni radili na projektu razbijanja Jugoslavije.

Sve je to bilo iz iste kuhinje zvaničnog Beograda i zapravo je bila priprema terena za etničko čišćenje i prolivanje krvi Miloševićeve zločinačke politike koje ce nastupiti nekoliko godina kasnije a 1995. ta politika je u Srebrenici dobila i svoj epilog gde su pripadnici srpske vojske pobili preko osam hiljada muškaraca i dečaka muslimanske veroispovesti.

Isto tako su pre 23 godine isti monstrumi i zveri zvani "Škorpioni" na Kosovu izrešetali sa 16 metaka devojčicu Sarandu Bogujevci i pobili celu njenu porodicu.

Da, dobro ste pročitali, celu porodicu te devojčice su monstrumi pobili na njene oči!

Saranda je pukom srećom tada ostala živa i danas ima godina kao ja.

Danas je Saranda Bogujevci potpredsednica skupštine Kosova i ona umesto mržnje zastupa dijalog i pomirenje.

E pa zbog Sarande iz Prištine, zbog Azre iz Sarajeva i mnogih drugih Azri, u NATO bombardovanju 1999. stradala je i Milica.
Stradalo je to dete od zalutalog gelera zbog onih koji su ratove počinjali, onih koji ga još uvek nisu završili ali su uvek žrtvovali sopstveni narod.
E zbog toga je SR Jugoslavija bombardovana. I to se tako mora reći! 
Stradala je zbog onih koji i danas pokušavaju Srbiju da stave u ravnopravni položaj sa ostalim državama bivše Jugoslavije na koje je izvršila agresiju.
Stradala je Milica zbog onih koji danas umanjuju odgovornost Srbije.
Stradala je zbog onih koji i danas posle 25 godina lažu.
Stradala su i sva druga deca, stradali smo mi od vas koji nas preko 30 godina trujete lažima jer ni danas ne priznajete Sarajevo, Vukovar, Srebrenicu Dubrovnik koje je vaših ruku delo.

Vaših krvavih ruku delo!  

NATO bombardovanje svako osuđuje, to je neupitno, ali postavlja se pitanje ko osuđuje granatiranje Sarajeva, Vukovara i Dubrovnika? Ko osuđuje Srebrenicu?

Kada na to dobijemo odgovor onda kažite u čemu se razlikuje stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića od stava njegovog oponenta predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša za koga je Ratko Mladić "oficirčina" koji je radio "briljantne stvari u BiH" čiji se stav o NATO savezu apsolutno ne razlikuje od Vučićevog stava? Sta je problem gospodine Ponoš da se kaže da osuđujemo ali isto tako potrebno je reći ovom društvu zašto smo došli u tu situaciju? Sve dok je za Vas gospodine Ponoš 23 godine posle, NATO nešto što "ne simbolizuje mir i stabilnost već agresiju",  a ne OPOMENU da nam se tako nešto nikad više ne sme desiti, mi ćemo ostati u crnoj rupi Evrope i večitom sukobu sa sobom i svima u regionu. 

Zašto se manipuliše emocijama dok se istina skriva? Zašto se ponižava i vređa zdrav razum u Srbiji i etiketira svako ko se tim lažima suprotstavi? 

Mi gradjani za to nismo krivi i platili smo cenu te pogubne zločinačke politike zbog njih i zbog svih vas koji i danas podržavate i relativizujete, izvrćete činjenice, svadjajući nas opet sa celim svetom zagovrajući lažnu neutralnost, neosudjujući zločin ali sve to na mnogo perfidniji način nego što je to radio Slobodan Milošević? Znate li koliko je to opasno? Ne znate. Jer da znate to ne bi radili. 

Zašto se gospodin Ponoš u predsedničkoj kamapanji uporno trudi da liči na Vučića iz 1995. godine dok Vučić pokušava da pobegne i od sebe i svoje prošlosti i od te 1995.?

Tako je i devedesetih zvanična politika iz Beograda intelektualnih nacionalističkih krugova na čelu sa ocem nacije Dobricom Ćosićem izmišljala neprijatelje kako bi opravdali svoje nacionalističke i velikosrpske aspiracije. Neprijatelji su u takvoj političkoj atmosferi i bili stvoreni.

Tada su akademici inspiratori zla, foteljaši Srpske akademije nauka i umetnosti napravili od muslimana najveće nacionaliste i šoviniste. Srpski akademici su želeli rat. Njihov jedini problem je što ga nisu i dobili. Taj poraz velikosrpski nacionalisti ni danas ne mogu da podnesu.

Sve ono za šta su velikosrpki šovinisti, nacionalisti i Milošević bili poraženi u ratovima, demokratske vlasti pokušali su da ostvare u miru.
Dobrica Ćosić je i tada savetovao političare kako bi trebalo u miru vratiti sve ono što je izgubljeno u ratovima. Vojislav Kostunica je bio prvi u tome, zbog čega je došao u sukob sa Đinđićem.

Boris Tadić i njegova demokratska stranka pružila je ruku Ivici Dačiću i rehabilitovala Miloševićev SPS. Pored toga, Demokratska stranka nije nikad bila građanska stranka vec uvek stranka bliža desnici. Više od pola Demokratske stranke je bilo "lajt desno" i sasvim "prihvatljivo" u tom trenutku posle Milosevićeve politike i ubistva Zorana Djindjića.

Tadić je tako sa zamrznutim konfliktom i parolom i Kosovo i Evropa vladao deset godina i demokratski izgubio. Danas mu se taj poraz jedino može i priznati, od svih brljotina koje su radili zajedno, valjda mu to dodje kao  najveći uspeh sto je otišao eto "demokratski".

A šta imamo mi od toga danas, sta je ispod površine?

Crnu Goru koju je uvek smatrao Srpskom državom drzeći je u "jednom dzepu"  a sebe video kao jedinog, zapravo ispravnog demokratskog vladara te dve države.

Vuk Jeremić salonski nacoš, "lajt četnik UN" je govorio kako je "prioritet Srbije položaj Srba u drugim zemljama u regionu." 

Zvanična politika Srbije nikad nije odustala  od te uhodane strategije instrumentalizacije Srba u zemljama u regionu i ako deklarativno ne dovode u pitanje suverenitet drugih država iz regiona.

Tako kako su velikosrpski nacionalisti devedesetih pravili od muslimana nacionaliste i neprijatelje tako danas Vučićeva Srbija pravi neprijatelje i nacionaliste od Crnogoraca sa Dodikom, sa Draskom, sa Mandicem sa novim Dritangama i novim bitangama...

I tako u krug 30 godina sa istom zapaljivom nacionalističkom retorikom istim glavnim glumcima u raljama velikosrpskog nacionalizma sa ovakvom vlašću u Srbiji i ovom samozvanom "pravom opozicijom" dok smo mi normalni gradjani koji smo ispred ovog vremena, na pravoj strani istorije, taoci ovog trulog i zaostalog društva. 

Nas jedino još vreme nije demantovalo a vremena je sve manje... mi odlazimo a šta od vas ostaje?
Talog i mulj.