Ekstra, dovoljno je

Za Antenu M piše: Jadranka Selhanović 

O, Podgorice, okreni se, ne ljuti se! Čuješ li?  Znamo što ćeš da kažeš. Što te snađe, ni krivu ni dužnu. Što  ljaga, tek  maknuta s tvoga  imena, opet pade na tebe.   Ne tuguj, naš dični grade. Nijesi si ti  kriv. Za  skrivenu  nepravdu koju ti  učinješe. Veliku. Da te opet po nevolji spominju, po izdaji. Kao one davne 1918. godine. Kad  okaljaše ime tvoje. Onim „opšenarodnim“ skupom.  

I evo ih opet u pohode. Dođoše. Ranim jutrom. Pravo kod tebe. Ali, ovog puta tajnovito. Da potpišu uglavljeno, među njima dogovoreno. Ugovoreno! I da opet, sve su prilike, tvoje ime dobije.  Da ga lakše pamte. I sjećanje povrate. Na mučne dane. Kad umarširaše naoružani „oslobodioci“. Tvojim ulicama. Da zaštite „demokratsko“ urnisanje Crne Gore. Kad proglasiše: Crnogoraca više nema.

Ali, prevariše se. Grdno pogriješiše. Ma, će i ovog puta. Jer, nedoder je to sorta. Tvrde samobitna. Pa, što  snažnije udaraju, ona sve jača. Otporinija. Ne da se.

Zato se samo osmjehni, Podgorice. Ti dobro  znaš da to učiniš. I iz duše i iz srca. Baš onako kao sa tvog trga. Nezavisnosti!   Kad ga cipancijelog prekriju crvene zastave. Kad sa njega gromoglasno zagrmi: Biće vječna....

A ,oni će opet dizat istu viku: Ekstremisti!

No, možda su u pravu. Samo neka skrate. Bolje je. I lakše je za vikanje. Dovoljno je:  EKSTRA.