Piše: Tomislav Marković
Da je Velimir Ilić dobio direktorsko mesto koje traži, pitanje je da li bi isplivale fotografije ministra Zlatibora Lončara sa članovima Zemunskog klana.
Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić pao je u pravednički gnev i obznanio da više neće da se igra sa premijerom Vučićem i njegovom Srpskom naprednom strankom. Ilić je besan zbog, kako kaže, nepoštovanja koalicionog sporazuma, a posebno je revoltiran zbog prekršenog obećanja.
Kako tvrdi Ilić, bilo mu je obećano da će biti imenovan na funkciju direktora Koridora Srbije, ali od tog posla nije bilo ništa, pa je odlučio da uđe u politički okršaj sa vladajućom koalicijom u kojoj i sam učestvuje.
Tako je počela politička bitka sačinjena mahom od međusobnog prepucavanja, optužbi i uvreda, u već klasičnom maniru ovdašnjih političkih obračuna na koji smo odavno navikli. Velimir Ilić je optužio Andreja Vučića, premijerovog brata, da je često dolazio u Čačak i vrbovao ljude iz Nove Srbije, a premijer Aleksandar Vučić je Iliću uzvratio da vodi trange-frange politiku.
Ilić je potom najavio da ukoliko Vučić bude kandidat na predsedničkim izborima, neće dobiti podršku Nove Srbije, te optužio SNS kako želi da ga skloni i na čelo Nove Srbije dovede nekog saradljivijeg, pošto ga smatraju za čvrstog pregovarača.
Međusobne optužbe, uvreda i podmetanja
Sledeći logiku kiselog grožđa, Ilić je ustvrdio da u Koridorima Srbije cvetaju kriminal i korupcija, pozivajući se na izveštaj za koji tvrdi da mu je dostavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. Ministarka je demantovala njegove navode, rekavši da mu nikad nije dostavila nikakav dokument i da Ilić poseduje radnu verziju izveštaja, te najavila da će o čitavom slučaju obavestiti Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal koje bi trebalo da utvrdi kako je Ilić, kao neovlašćeno lice, došao do spornog dokumenta.
Ilić je našao i direktnog krivca za sopstvenu nesrećnu sudbinu. Optužio je ministra policije Nebojšu Stefanovića da je stopirao postavljanje Ilića na mesto direktora Koridora Srbije, jer se na toj funkciji nalazi ministrov kum Dmitar Đurović. Stefanović je negirao da mu je Đurović kum i da je imao bilo kakve veze sa njegovim imenovanjem na mesto čelnog čoveka Koridora. Prepucavanje se nastavilo u sličnom stilu i traje do danas, upotrebljen je raskošan repertoar međusobnih optužbi, uvreda i podmetanja dojučerašnjih saradnika i koalicionih partnera koji su preko noći progledali i shvatili da su gajili guju u nedrima.
Nakon zaoštravanja Ilićevog sukoba sa vladajućim strukturama, njegovi partijski saborci su polako počeli da napuštaju brod koji tone. U Novoj Srbiji je došlo do rasula, čitavi odbori prelaze iz NS-a u SNS, poslanici i funkcioneri otkazuju poslušnost predsedniku stranke i prelaze na Vučićevu stranu. Svi preletači, naravno, kao razloge za svoj čin navode nemogućnost da se u Novoj Srbiji bore za svoje političke ciljeve i kako principijelno podržavaju politiku Vlade, a ne ličnu politiku Velimira Ilića, što je u izvesnom smislu i tačno. Ako su politički ciljevi ostanak na vlasti, a podržavanje Vladine politike donosi funkcije i druge benefite, onda su preletači sasvim u pravu.
U javnosti se spekuliše da će Velimir Ilić na predsedničkim izborima podržati Vuka Jeremića, mada se vrlo pohvalno izrazio i o Tomislavu Nikoliću. Očigledno je da je u toku pregrupisavanje na srpskoj političkoj sceni, a Ilić je procenio da mu je isplativije da napusti sadašnje partnere i okuša sreću sa nekima koji će prema njemu biti malo šire ruke. Pošto nije dobio bezecovanu funkciju u Koridorima, svakako nema šta da izgubi.
Ogoljeni mehanizam vlasti
Jedina stvarna korist od čitavog zamešateljstva je to što je isplivala gomila prljavog veša, ali je i do krajnosti ogoljen mehanizam vlasti u Srbiji. Pokazalo se da u sklapanju koalicionih sporazuma nikakvu ulogu ne igraju zajednički principi, srodni politički programi, slična viđenja budućnosti Srbije i ostale trice i kučine. To su sve priče za malu decu, a zapravo se radi o pukom zadovoljavanju ličnih interesa i ispunjavanju nezajažljivih ambicija.
Svaki član vladajuće koalicije želi svoje parče kolača, po mogućstvu što veće, kako bi mogao nesmetano da raspolaže pozamašnim delom budžeta. Cilj osvajanja vlasti je gospodarenje novcem građana Srbije, podela stranačkog plena, a ako se usput tim parama i uradi nešto korisno za stanovništvo, to je tek kolateralna korist. Glavno je namiriti partijske apetite i utažiti glad stranačkih prvaka za položajem, moći i novcem.
Tako funkcionišu politički sistemi na našim prostorima i tu se ništa neće promeniti sve dok građani konačno ne shvate da više nisu u osmanlijskom, austrougarskom ili nekom trećem ropstvu, već da su već dugo slobodni i da samo od njih zavisi kako će izgledati društvo u kojem žive. Kao što samo od njih zavisi da li će državu shvatati kao nekakvog kumira ili tek kao običan servis građana, instituciju koja treba njima da služi, pa će onda početi i da razvijaju mehanizme kontrole vlasti i zaštite vlastitih interesa.
Ministar Lončar i Zemunski klan
U gomili prljavog veša prljavštinom se posebno ističu fotografije ministra zdravlja Zlatibora Lončara sa pripadnicima Zemunskog klana. Velimir Ilić je optužio ministra za veze sa ovom kriminalnom organizacijom čiji su pripadnici učestvovali i u atentatu na Zorana Đinđića, dokumentujući svoje navode dvema fotografijama iz 2003. godine, za koje kaže da potiču iz "arhive Službe". Na jednoj je ministar Lončar zagrljen sa vođom Zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, a na drugoj su Lončar, anesteziolog Miroslav Risović i fudbaleri Danko Lazović i Dragoljub Jeremić. U akciji "Sablja" policija je istraživala Risovićeve veze sa Zemunskim klanom, a prilikom hapšenja mu je pronađen neregistrovan pištolj, dok su dvojica fudbalera u istoj akciji označeni kao igrači Zemunskog klana.
O vezama ministra Lončara sa Zemunskim klanom bilo je reči i ranije. Lončar je 2002. godine kupio stan na Novom Beogradu od Jelene Kalinić, supruge Sretka Kalinića, člana Zemunskog klana. Dejan Milenković Bagzi, takođe član Zemunskog klana, kao svedok saradnik u procesu protiv ove kriminalne grupe pre desetak godina svedočio je da su Miroslav Risović i Zlatibor Lončar bili Legijini doktori smrti, optužio je Lončara za ubistvo Veselina Božovića i tvrdio da je pomenuti stan dobio od Spasojevića kao nagradu.
Nakon Bagzijevog tadašnjeg svedočenja, Lončar je odbacio sve optužbe rekavši da je zbog takvih laži tokom akcije "Sablja" na sopstveni zahtev tri puta išao na poligraf kako bi pokazao istinu. Lončar sada tvrdi da je fotografija sa vođom Zemunskog klana nastala nakon operacije Spasojevićevog oca, u vreme kada je aktuelni ministar zdravlja radio kao hirurg. Premijer Vučić je izjavio da veruje ministru Lončaru, ali da će, ako se pokaže da je ministar učestvovao u bilo kakvim kriminalnim radnjama, odmah biti smenjen i procesuiran.
Dvostruki fotografski aršini
Dobro je što premijer ima poverenja u svoje saradnike, ali bi bilo još bolje da nadležne institucije ispitaju čitav slučaj i utvrde istinu. Ako je ministar zaista nevin, to i njemu ide u prilog, jednom za svagda bi skinuo ljagu sa svog imena, bila bi stavljena tačka na sve slične optužbe. S druge strane, fotografija sa narko dilerom, ubicom i šefom mafijaške familije, kao i kupovina stana od pripadnika te iste kriminalne organizacije – sasvim su dovoljni razlozi za ostavku. Ili bi to tako bar trebalo da bude u nekoj normalnoj zemlji. Ali, pošto je Srbija daleko od normalnosti, tome se ne možemo nadati.
S treće strane, one cinične, koja često ume da bude najobjektivnija – fotografija sa šefom mafijaške udruge i nije nešto previše kompromitujuće, pogotovo u našem paranormalnom kontekstu. Na netu se mogu pronaći fotografije Veselina Šljivančanina sa Tomislavom Nikolićem, Borisom Tadićem, Aleksandrom Šapićem ili Vojislavom Šešeljem. Ima i fotografija gde su zajedno Radovan Karadžić i Dobrica Ćosić, Biljana Plavšić i Milorad Dodik, Nebojša Pavković i Vojislav Koštunica. I niko od toga ne pravi problem, a čak i ako se pokrene pitanje fotografisanja s ratnim zločincima, uslikani političar se neće vaditi kako mu je "operisao oca" ili kako je slučajno naleteo na koljača, već će s ponosom reći da se fotografisao sa srpskim herojem. Dušan Spasojević je bio težak kriminalac i ubica, ali on je puki amater u odnosu na pobrojane uništitelje hiljada i hiljada ljudskih života.
Svega ovoga ne bi bilo da je Velimir Ilić prosto dobio to direktorsko mesto do kojeg mu je toliko stalo. Njegov slučaj je poučan, pogotovo za sve buduće sastavljače vladajućih koalicija. Naravoučenije glasi: Dajte svojim partnerima ono što traže, manje će vas boleti glava. Nikad se ne zna šta sve može da ispliva iz mračne prošlosti.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR