Pokret za Srbiju

Piše: Vladimir Gligorov 

Koji bi mogao da bude politički smisao stvaranja pokreta za Srbiju, koje je najavljeno? Koliko mogu da vidim, tri su cilja.

Jedan jeste da se učvrsti jednopartijski sistem. Cilj nije toliko da se kooptiraju stranke i grupe koje i inače podržavaju nacionalističku retoriku naprednjaka, već da se izoluju kao „nepatrioti, autošovinisti, samoporicatelji“ i ukratko „izdajnici“ oni koji bi da ponude opozicioni program, pretežno oni koji su liberalniji i u unutrašnjoj i u međunarodnoj politici.

Drugi cilj jeste da se Vučić oslobodi vezanosti za sopstvenu stranku i da preraste, i institucionalno, u narodnog vođu. Pa se ne samo izbegavaju prigovori da vlada kao stranački vođa, a ne kao predsednik i zapravo vladar u ime jedne stranke. Kao vođa pokreta, gospodin Vučić bi mogao da postavi na čelo sopstvene stranke bilo koga ko bi institucionalno bio i dalje podređen vođi pokreta i predsedniku države.

Treći cilj bi morao biti da se pripremi promena ustava kojom bi se omogućilo da gospodin Vučić bude biran za predsednika i posle isteka drugog mandata. Ovo bi bilo opravdano ciljem spašavanja Srbije.

Koliko je to ostvarivo? Kako sada stoje stvari, to je sasvim izgledno. Problem je više u tome hoće li se ruske vlasti saglasiti sa tim planom budući da imaju ne mali uticaj na ne mali broj političara koji bi morali biti deo pokreta za spas Srbije, jer to naravno implicira i politiku prema Kosovu. Tu je naravno i uticaj na javnost.

U osnovi ideja je slična Putinovoj strategiji da koncentriše vlast i ukloni vremensko ograničenje na dužinu vladanja.

Neizvesnosti ne nedostaju. Obično autokratama i njihovim pokretima rast spoljnih rizika pogoduje u lakšoj kontroli unutrašnjih konkurenata. Tako da je sada pravo vreme. Kasnije stvari mogu da se promene u zavisnosti od toga kako se posebno spoljašnje neizvesnosti budu razvijale.

Što se unutrašnjih prepreka tiče, malo je verovatno da će biti značajne. Javnost je uglavnom ubeđena da je Srbija u opasnosti, a opozicione stranke ne znaju kako da se tome suprotstave ni retorički niti politički. Pa će, opet, dosta zavisiti od odluka koje će donositi drugi, na zapadu i na istoku.