Ko treba da kuka i leleče

Piše: Vukašin Perović

Kad pučina grdna u Crnoj Gori brani tuđe interese, onda je tu odsutstvo svega. Tu nema patriotizma, kulture, stida, logike, istine i istorije. Tako da nam njihov performans uopšte nije jasan. Na koje Turke misle? Mi smo se davno sa Turcima pomirili. Možda su to neki tuđi kompleksi. Ali Turci su u Srbiji bili gospodari, što bi oni tamo kukali. Što o tome kaže istorija?

Turcima je u Srbiji bilo baš komotno. Vladali, šepurili se, skupljali harač, bahatili se, pušili čibuke i uživali u kućnim posjetama. Kad ih Srbi iznerviraju, priprijete im i ukinu im crkvu, kao 1766-e. Kad dobro slušaju, vrate im crkvu i odrede im zastavu, kao 1834-e. Baš im je bilo super, sve po meraku. A kad im je u Srbiji bila viša dara no mjera, pokupili su se i pošli kući.

Pa ko je onda kukao i lelekao? Možda su kukali roditelji, sestre i žene kukavica. E tu je bilo razloga da suza suzu stiže. Možda su kukali i lelekali zbog sramotnog ropstva od pet vjekova. Možda jadni roditelji onih stotina hiljada Srba, koji 1914-e pobjegoše za Grčku, a nejač i stare ostaviše na milost i nemilost neprijatelju. Možda su skrhani od bola kukali i lelekali roditelji strijeljane đece u Kragujevcu, a od sramote roditelji onih koji su pomagali Njemcima u zločinu. Možda kukaju roditelji, čiji su sinovi kroz snajper tri godine gledali sarajevsku đecu. Možda kuka i leleče rodbina srebreničkih dželata. Možda rodbina onih, koji ponovo siju zlu krv na Balkanu.

A da li danas neko u Crnoj Gori treba da kuka i leleče? Na Njegoševoj sahrani njegova majka je rekla:„Trebaju da plaču majke koje rađaju izdajnike i pogani ljudske, a ne ja.” To je odgovor. Treba da leleču, kukaju i čupaju kose, roditelji onih koji jurišaju na crnogorsku zastavu, himnu, jezik, crkvu i istoriju, na svoju Crnu Goru. Roditelji onih koji bježe kad zagusti. Roditelji koji su okiđenonoga obraza, jer su im đecu nagovorili ili platili, da im neka tuđa država bude milija no svoja.