Čekajući suze, koje će sigurno doći

Piše: Sonja Drobac

Lider Pokreta Evropa sad sve zna - o uređenju Singapura, o politici Nemačke u vezi sa državljanstvima, to da 200.000 državljana Crne Gore ima i državljanstvo Srbije...Sve zna, ali se ne seća šta je on sam radio 2009. i kako je stekao državljanstvo Srbije.
Dok je bio u Japanu.
Sa 22 godine. Što su, prema njegovoj računici, tinejdžerske godine.
Kao što se nije setio, sa 33, da proveri da li ga je advokat odjavio sa prebivališta i iz državljanstva.
Kao što se nije odmah setio da je kupio stan u Beogradu na vodi.
Kao što je imao amneziju i u vezi sa vilom na pjenu od mora. Kako je ono bilo - "poklanjam tu moju nekretninu koju mi nađu"?
Kao u kultnom "Balkan eksperu" kad Boru Todorovića pitaju da li je muzičar.
Ne, nisam muzičar.
A nisi?
Jesam.
A jesi, a?
Pa ne, kažem nisam.
Znači nisi?
Izvin'te, samo tetki lek da odnesem...

I sve dovde je priča o Spajiću i njegovim advokatima i "advokatima".
Ni prvi, ni poslednji populista koji manipuliše mukom i željama ljudi da bolje žive.
Odavde je priča o medijima, o novinarima, o institucijama, o intelektualcima, o političarima. O društvu. Ili sve ovo treba staviti pod znake navoda? Jer su navodni. Jer SMO navodni.

Odavde je priča o univerzitetskim profesorima, pre svega Ekonomskog fakulteta, onda i ostalih na UCG, koji ćutke, mesečno stave 3.000 plate u džep iako znaju kuda to vodi.
I čije ih suze neće dotaći kad se sve slomi.
A, nažalost, slomiće se. Ako se ovako nastavi.

Od sada je priča o svakom zaposlenom koji platu dobija iz budžeta. I traži i očekuje povećanje. Žmureći na odgovor - odakle?
Jer, one suze na koje će svi ostati slepi biće njihove. Najpre.

Ovo je, rekoh, priča o medijima. Da budemo savest onih koji će, ne budemo li radili svoj posao, plakati.
Onih koji sada kažu - koliko ih se obogatilo na našoj grbači. Što i Spajić i ekipa ne bi dobili šansu? Oni bar daju mrvice narodu.

30. avgust 2020. bio je "osveta" onih koji su verovali da im je i "mali i krivi dio".
Šta bi, međutim, trebalo da bude 19. mart?

Nagrada za proviziju na 750 miliona? Za džipove, stanove i vile.
Nagrada za to što je presuđeno javnom zdravstvu, da bi se prebacilo onih 100, 200 eura radnicima i penzionerima i koja "hiljadica" profesorima UCG?
Nagrada za to što banke ne veruju državi da će da vraća kredite, da ima odakle?
Kredite iz kojih treba da dođu sve obećane plate i penzije i socijala. Dok MMF spremno čeka. Sa njim i one suze.
Nagrada za to što u i iz zemlje idemo preko Beograda, Tirane ili Dubrovika?
Zbog čega su, iskustvo upozorava, takođe, mogli leći neki "bonusi".
Nagrada za to što je na konsultantske ugovore miljenicima pošlo mnogo više nego na sva socijalna davanja?
Nagrada za to što će ovih 100, 200 eura na plate i penzije koštati k'o Svetog Petra kajgana?
Nagrada za to što se sve pobrojano "uspelo" za samo 16 meseci?
Alavost je alavost.
Kakvom god šećernom vodicom bila zalivana.
Ko god hoće da se zanosi - aferim. Samo neka niko ne zaboravlja - ceh ide isključivo i samo na naš račun.
I mali i krivi dio?