Odbrana Kosova i drugi oblici nasilničkog ponašanja

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

Sve reči i sva dela tobožnjih srpskih patriota svode se na jednu jedinu aktivnost: nasilje. Kad su u mogućnosti, to nasilništvo je fizičko, udaraju na druge ljude, na pripadnike drugih nacija i religija, na one koje smatraju izdajnicima. Za te potrebe služe se instrumentima sile, manuelnim radnicima nacionalističkog poduhvata, ratnim zločincima, huliganima, običnim kriminalcima, slobodnim strelcima koji nasrću na nepodobne, nadahnuti dominantnom ideološkom pričom.

Kad nema mogućnosti za fizičko nasilje, njihova delatnost se svodi na razne oblike mlataranja verbalnom toljagom. Nasilje nad činjenicama, istinom, istorijom, logikom, duhom, emocijama, mišljenjem, moralom, poezijom, filozofijom, poštenjem, pristojnošću, čovečnošću, realnošću, bogom, duhovnošću, religijom, smislom, idejom, lepotom, radošću, svešću, saznanjem, postojanjem – to je osnovna i jedina aktivnost vrlih samozvanih patriota. Ovakav šatro patriotizam nije samo poslednje utočište hulja, već i glorofikacija svakog oblika kriminala, zapravo je to uzdizanje kriminala u rang svetonazora.

Brisanje prošlosti gumicom

Pogledajmo samo tekuće takmičenje u nedavanju Kosova. Ne zna se ko je odlučniji u odbrani svete srpske zemlje, Aleksandar Vučić ili Ivica Dačić, patrijarh Porfirije ili Vuk Jeremić, Boris Tadić ili Boško Obradović, Miloš Jovanović ili Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Jovanović Ćuta ili oni četnici što bi da vraćaju kralja. Kosovo je Srbija – to je poklič koji se čuje na sve strane. Ne damo Kosovo! Kosovo je najskuplja srpska reč! Kosovo je srpsko i ostaće srpsko! Nema predaje! Nema kapitulacije!

Pa dobro, ljudi, jeste li ratovali za Kosovo? Jeste. Jeste li pokušali da izvršite genocid i masovno etničko čišćenje, proterujući gotovo 900.000 Albanaca s Kosova? Jeste. Jeste li pre toga zlostavljali Albance na sve zamislive i nezamislive načine? Jeste. Jeste li odbili sve moguće planove za rešavanje kosovskog pitanja? Jeste. Jeste li na kraju, svesno i namerno, zaratili sa NATO alijansom? Jeste. Jeste li izgubili rat? Jeste? Jeste li potpisali kapitulaciju? Jeste? Je l’ postoji Kumanovski sporazum? Postoji. Je l’ potpisan? Potpisan je.

Pa šta onda hoćete? Da ceo svet zaboravi da se sve to dogodilo, da prebrišete prošlost gumicom jer vam je tako naspelo i jer ništa pametnije i smislenije niste u stanju da izdumate? To je čisto nasilje nad činjenicama, istorijom, zdravim razumom, logikom, istinom i pameću. A usput je i neverovatna bahatost, drskost i bezobrazluk. Vama se prohtelo da se nije dogodilo ono što se dogodilo, ono što ste sami napravili, i sad bi cela vaseljena trebalo da se pravi blesava, jer vi želite da vaša volja bude jedina zvanična predstava stvarnosti.

Planirate li i boga da ubedite da se neki istorijski događaji nisu odigrali? Ili računate da ćete ga nagovoriti da promeni prošlost, da učini da nije bilo ono što je bilo, pošto je tvorac ionako svemoguć? Možda zvuči glupo, ali to bi bio kudikamo smisleniji plan od svega drugog što su nedavači Kosova ikada smislili. A ima i veće šanse za ostvarenje.

Klevetanje Vuka Brankovića

U nasilju nad ljudskim umom ova čudnovata sorta više ne zna ni za kakve granice, oni se čak više i ne trude da lažu ubedljivo, da govore nešto što nije očigledna neistina i opštepoznata zabluda. Evo, recimo, predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović. N1 je preneo njegovu izjavu povodom Sporazuma o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, da je to “ispisivanje Srbije iz istorije”, kao i da je “predsednik države Aleksandar Vučić "prešao na tamnu stranu Vuka Brankovića bez povratka".

Ispod teksta na desetine komentatora su napomenuli nesrećnom Jovanoviću da se već 130 godina zna kako Vuk Branković nije izdao, kako je to epska legenda, kako je istorija sasvim drugačija i kako je to opštepoznato. I zaista, ko god želi da zna može lako da se obavesti da su pomenute činjenice u davnom XIX veku utvrdili osnivači srpske kritičke istoriografije Ilarion Ruvarac i Ljubomir Kovačević. To i vrapci na grani znaju, verovatno to zna i ovaj DSS-falsifikator, ali mrtav hladan izgovara nebuloze. Kao što rekoh, nasilništvo – to je jedina istina ovih manipulatora, lažova, krivotvoritelja srpske istorije i realnosti.

Lazar i Stefan, izdajnici srpstva

Drugi portali su preneli Jovanovićeve izjave u kompletnijem obliku, ispostavilo se da je situacija još grđa. “Dugo sam i očigledno naivno verovao da ne može majka da rodi Srbina koji je spreman da prizna secesiju Kosova i Metohije. Ako postoji ilustracija izreke ‘prodati veru za večeru’, to je ono što Vučić i Dačić rade. Logika poturice je tu zavladala i Vučić je otišao na tamnu stranu Vuka Brankovića i tu nema povratka” – tako je govorio Jovanović.

Čekajte malo, pa zar knez Lazar nije odustao od zemaljskog carstva i opredelio se za nebesko? To zemaljsko carstvo je valjda obuhvatalo i Kosovo. Zar nisu njegovi naslednici bili osmanski vazali? Zar nisu oni praktično “priznali secesiju Kosova i Metohije”, i to mnogo ubedljivije od Vučića koji i dalje tvrdi da neće dozvoliti ulazak Kosova u Ujedinjene nacije i da nikad neće priznati nezavisnost Kosova? Jesu li možda knez Lazar i njegov sin Stefan Lazarević izdajnici koji su prodali veru za večeru? Hoćete li i njih da ispisujete iz srpske istorije?

Kod nas inače postoji taj običaj, svako malo neka samodopadna persona ispisuje iz srpstva i srpske istorije nekog ko mu nije po volji. U toj ispisivačkoj disciplini su se proslavili Aleksandar Vulin i Nebojša Bakarec, naprednjački poslanik, prebeg iz Koštuničinog DSS-a. Vulin je ispisivao iz Srba sve poslanike Skupštine Crne Gore koji su glasali za Rezoluciju o Srebrenici, a Bakarec je podelio ispisnice Radi Trajković, Nenadu Rašiću i Petru Miletiću, jer sarađuju sa kosovskim vlastima i odbijaju da budu deo Vučićeve kriminalne družine na severu Kosova. Šta ste vi, neki bogovi, pa imate moć da ljude ispisujete i upisujete u istoriju i naciju po ličnom nahođenju? A da odete da vam neko to malo pogleda, možda je izlečivo?

Lukav boldrikovski plan

Imate li vi, Jovanoviću, neki plan za reintegraciju Kosova? Nemate? Imaju li možda neki plan vaše kolege po desničarskom bezumlju? Nemaju? Tu ne računam ratne zločine, etničko čišćenje i genocid, to nije plan, nego sunovrat. A to je jedina ideja koju su sumanuti nacionalisti smislili za Kosovo: pokolj i raseljavanje. Dobro, i šta posle? Naselićete milione Srba koji će onda na Kosovu ravnom napraviti raj na zemlji, po ugledu na rajsko uređenje koje vlada u ostatku Srbije?

A što onda ne uredite ovaj komad zemlje nad kojim imate suverenitet, pa da liči na nešto, da bude država u kojoj mladi ljudi žele da žive, a ne da beže glavom bez obzira, kao što je slučaj poslednjih decenija, otkad je patriotska bulumenta zajahala? Ne možete da se bavite uređivanjem društva dok ne vratite Kosovo? Inače biste sve sredili očas posla, stvorili biste demokratske institucije, uveli vladavinu prava, jednakost građana pred zakonom, unapredili ekonomiju, za šta takođe imate neki plan?

Aha, nemate plan ni za to, to ćete smišljati posle, kad srce Srbije ponovo bude u matičnom grudnom košu? U odnosu na vaše maštarije, Boldrikovi planovi su remek-dela blistavog uma, prosto odišu genijalnošću. Ima li neki prevarant, manipulator, bezidejni nesposobnjaković, opštenarodni populista, bezočni prepredenjak, arivista bez trunke skrupula, opsenar koji prosipa providne trikove – a da nije prigrabio sebi mesto u srpskoj eliti, kako političkoj, tako i intelektualnoj, crkvenoj, medijskoj, akademskoj i svakoj drugoj.

Iskušenja i sablazni

Ako ima takvih, neka brzo krenu da zauzmu svoju poziciju među privilegovanima, jeste na vrhu gužva, postaje i pomalo tesno, ali još ima prostora za ambiciozne džabalebaroše, nezajažljive parazite i ostale profitere. A mesta još ima zato što dotična elita ima neverovatnu sreću da potiče iz naroda koji mirno pristaje da finansira sopstvene upropastitelje, koji pognute glave dopušta da ga vode najgori od najgorih, i to put provalije. Treba razumeti i pripadnike takozvane elite. Ko bi odoleo takvom iskušenju?

Od kandidata za članstvo u eliti se ne zahteva ništa. Nisu neophodne nikakve sposobnosti, znanja, veštine. Zapravo, svaki talenat ili kompetencija može samo da bude na smetnji. Nemaš dara za politiku – napravi stranku; nemaš blage veze ni o čemu, ali si poslušan i poznaješ koga treba – evo ti ministarski portfelj; prezireš istinu i činjenice – osnuj novine i portal; posvađan si sa stilom i jezikom – evo ti kolumna, a možeš da postaneš čak i književni klasik, ako imaš takve ambicije; nisi sposoban da misliš, ideje su ti glupe i zastarele čak i za rani XIX vek – bićeš otac nacije.

Sve što se traži jeste bezuslovna spremnost na nasilje nad činjenicama, istinom, istorijom, logikom, duhom, emocijama, mišljenjem, moralom, poezijom, filozofijom, poštenjem, pristojnošću, čovečnošću, realnošću, bogom, duhovnošću, religijom, smislom, idejom, lepotom, radošću, svešću, saznanjem, postojanjem – nad svim onim što je u ljudskom svetu vredno, dobro i sveto. Našem čoveku, vazda gladnom počasti, titula, novca i moći to ne pada teško, jer on ionako ne veruje u te prevaziđene, gore pobrojane kategorije, on je uveren da je sve privid i da je moguće prevariti egzistenciju. Trebalo bi da čovek bude svetac, pa da se odupre takvoj neodoljivoj sablazni. Srećom, kod nas su sveci endemska vrsta, ne držimo ih čak ni u crkvenom kalendaru.