Bolje je kad je njima dobro, nego kad im je loše

Za Antenu M piše: Radmila Tomović

Asocijacije su čudesan mehanizam. Ne znam da li i vas, ali mene sjednice vlade, ove što gledamo uživo, neodoljivo podsjećaju na sastanke grupe za podršku. Znate, kao one iz američkih filmova. Recimo, glavni junak ima problem sa alkoholom i kaže: Dobar dan, ja sam taj i taj i ja sam alkoholičar. Svi se toplo nasmiju i požele mu dobrodošlicu. I onda ga ohrabre. Da zna da nije jedini koji ima neku muku. I kažu mu bravo, vidiš kako si hrabar, kako si se suočio sa problemom.

E, sad... Bude tu slučajeva da se glavni junak koprca. Pa, oće, neće da prizna... Frka mu.

Mislim, tako je bar u filmovima.

Mi gledaoci, ljudski ga razumijemo. Ili se naljutimo: Šta kilaviš, priznaj brate!

Na kraju krajeva, od nas gledalaca se ništa drugo i ne očekuje. Upregnemo oči i pratimo radnju. Logično.  

E, otprilike je tako na sjednicama naše vlade. Podrška je jako važna. Premijer je tu kao neki life coach.  Ako neko slučajno posrne ili ima dilemu, on odmah istupi. Ma, to je odlično, kaže. Ti si super, ja sam fasciniran, nikad nije bilo ovako dobro.

Imam problem, kaže neki član. Ma, nema problema, spremno uskače premijer. Samo pozitivno...

Znači, princip rada je  jednostavan i nadasve duševan – malo šale, dobar vic, nema nerviranja zbog posla, sve s narodom i da su nam đeca zdravo. Pa, je li tako?! I dosta tečnosti. I to je to. Pa, koliko se stigne. Nije, vala, šećer u vodu.

E, sad što neki kažu da bi ova vlada i kliker pokvarila... Aha, kako ne. Nije to uopšte do vlade. Samo golo nerazumijevanje njenoga načina rada i ljudska zloba.

 Eto, na primjer, premijer je nedavno rekao: U hiljadugodišnjoj istoriji Crne Gore, stopa zapošljavanja nikad nije bila tako visoka! Što, da nije nešto pogriješio? Ocjena potpuno utemeljena i nadasve tačna. Pa svi znamo da se period Crnojevića isticao po besprijekornoj evidenciji Biroa za zapošljavanje. E, sad što zlobnici pitaju đe su podaci, to nema veze. Naravno da ih nema. Progutao bivši režim. Logično.

Šta okuplja našu malu Grupu za podršku, takozvanu Vladu? Svega tu ima. Evo... Otprilike ovako. Dođe član i kaže: Ja sam taj i taj i taj i ne znam padeže. O, dobrodošao! Ne znamo ni mi, pa šta nam fali.  Jesi li ti za pomirenje? Jesam.  Jesi li zagledan u budućnost? Jesam, kaže član. E, onda privali i ne zapitkuj mnogo.

Ima u toj Grupi i raskošnih talenata. Recimo ministar Đurović. Ma, on bi i Tatarima konje prodao. A kamo li da ne proda pelet pred početak ljeta. Telešop u fazonu – Takvi nama trebaju!

Jednom davno, jedan mudri čovjek je rekao:  Bolje ići naprijed, nego nazad. Istina, taj mudri čovjek jeste optužen za korupciju i organizovani kriminal, ali je u međuvremenu postao depresivan. Onda je otišao u Beograd da popije lijek. I nikako da se vrati.  Mada,  koga je više briga. Bitno je da nije tu. Uostalom, i ovdje i u Beogradu, bolje je ići naprijed nego nazad. Logično.

I, stvarno bi bilo korektno, da razmaženo građanstvo prestane da nervira ove drage ljude. Pa, jasno je ko dan, i sami su to rekli, nebrojeno puta, sve što rade rade zbog nas. A mi? Nezahvalnici nezahvalni. Nikako da prihvatimo koncept rada naše male Grupe za podršku, takozvane vlade. A koncept vrlo jednostavan - Bolje  je kad je nama dobro, nego kad nam je loše.  

Ko oće da razumije, shvatiće.