Nizlaznost kao izlaznost

Za Antenu M piše: Borislav Jovanović

Nije, nadam, se, konačno, crnogorski birač pošto prije bješe. Jeste da je petrificiran,  ali… Nije ni vlast ono što mišljaste. Bilo kome darivati Crnu Goru, grehota je o tom I misliti. Nije dobro praviti od popova tuđe crkve jedine svetionike među kojima je I rušenje Mauzoleja na Lovćenu I stvaranje novih Rumija sa anticivilizacijskim obilježjima. Nije dobro ne proznavati svoj narod I svoju državu. Nije dobro otimati tuđe.

Nije dobro poistovjećivati svoju fotelju sa svojim jedinim identitetom. Nije dobro lagati, lagati I lagati. I to providno providno, providno. Nije dobro ubrajati sebe među najbolje a biti najgori. Najgore će na kraju proći oni koji na razne načine okreću leđa svom narodu I svojoj državi. Najgore će proći, ili prolaziti oni koji svojim biračima, građanima, prodaju magle I magline za svjetlost. Najgore će prolaziti oni koji se utrkuju sa time ko više voli Srbiju I Rusiju a ko Evropu bez Evrope istog sekunda. Najgore će prolaziti oni vatreni ljubitelji vlasti  koji I dalje misle da mogu atomskom demagogijom da dođu do cilja. Najgore će prolaziti oni koji su čak suverenisti, čak unitaristi, čak niko I ništa.

Najgore će proći I prolaziti oni koji su čas fašisti čas antifašisti. Najgore će sve više prolaziti kod birača oni koji u svakom džepu imaju po jednu rezervnu partiju. Najgore će prolaziti oni koji su u stvari I najgori.

Čas Zapdanjaci čas Istočnjaci, čas Briselovci, čas Vizantijci. Najgore će, prije ili kasnije, prolaziti oni političari I partije koji misle da su popili svu pamet ovoga svijeta, da su svi od etike I političkog veleumlja. Da samo oni mogu odlučivati o svemu makar ih bilo koliko u želježničkoj  čekaonici za one koji još nijesu saznali da pruga tudije više.odavno, ne prolazi. I da samo oni sa svojim gromkim recitacijama u izbornim kampanjama mogu biti upravitelji ovog od svake muke izmrcvarenog naroda, a najviše od političara koji su se dokopali posla o kojem pojma nemaju osim što od svega prave crnogorsku cirkusijadu. Na opštu svecrnogorsku sramotu.

Sve ovo nabrojano je, zapravo, kontekst onoga što bi trebalo reći kada je riječ o pokazateljima ovih vanrednih parlamentarnih izbora. I odmah reći da nije tačno zapravo,  da je tako velika neizlaznost birača na ove vanredne parlamentarne izbore nešto što nije dobro. Opet se ne pomičemo u stereotipima u poimanju crnogorske stvarnosti. Njene legendarne tranzicije. U poimanju galimatijasa, konfuzije, persiflaža, pametovanja sa školskom retorikom. Stvaranja Nevidboga od dostojanstvene zemlje.

Naprotiv, uprkos svim tim silnim  analizama, to što je skoro polovina građana Crne Gore ostala kako se to kaže kući je dobar znak. Velika neizlaznost ima težinu velike izlaznosti. Prilog, većoj demokratizaciji ovog društva, njegovog izlaska iz vrćenja u krug. Najveća opomena političkim bojovnicima da je dosta prevara I laži. Da mnogi od njih moraju da idu I da taj proces bude profesionalno a ne polupismeno I kariijreističko bavljenje politikom. Nije politika što I modnom pistom proći.

Nadam se da je makar tako. I da poslije ovih izbora ništa neće biti isto. Da je bojkot izbora jedan individualni, kolektivni, stav onih građana kojima je dosta vozanja sa njima. Zajebancije. Dritanizacije. Saoizacije. Kovača lažnog novca. Svojvrsnih trikova raznim državnim udarima. Te da su konačno shvatili, da ne dozvoljavaju da ih iko više pravi budalama. Da su, u stvari, digli glas ćutanja. Glas svojevrsnog revanšizma onima koji ih čine potrošnom robom.

I to je čin veoma gromoglasne, masovne pobune, te da je došlo vrijeme da budu birači svoje sudbine a ne materijal za potkusurivanje – iz izbora u izbore - svojih vajnih vođa I spasitelja. Nije to nešto što je kako naslovni stručnjaci kažu nezapamćeno u istoriji crnogorskog višepartijzma već nešto što je, nadajmo se, dobra tekovina. Koja je veliki alarm a  za neke i nokaut bez brojanja. Za neke neočekivani epilog. Za neke kuku I lele.

Neće se nadam se više moći ad hoc konferencijama za novinare, pa ni kampanjama I programima kakvi se obećavaju održavati na sceni čista mangupomanija. Valjda će ovaj narod svići da I svoje nosioce lista hvata u laž I kaže svoje ne. I tako ih kažnjava. Sve sam očekivao ali nijesam da će neko I to od ultradesničara posegnuti u protekloj kampanji da nudi kao prioritet neke stvari iz naftalina. Bila su, zapravo, mnogim puna usta onog što je nekad bio zaštitni znak tako nam mrskog socijalizma kao što je nuđenje prava na zimnicu, regres, zimovanje I ljetovanje, I svih vrsta socijalnih davanja do iznemoglosti. Samo što još nije ponuđeno I besplatno rađanje đece.

To je u stvari ona matrica vođenja politike koja se s pravom naziva vrijeđanje ljudskog dostojanstva. Individualnosti. Slobode izbora. Udaranjem vlastoljubivim maljem po ljudskoj inteligenciji, ovog  tradicionalno bistrog, lucidnog naroda. Ništa jedan narod ne može da uništi kao provincijalna kultura, mitomanija I čuveno pozivanja na svoj vjerni narod kojemu su, uglavnom, nevjerni.

Jeste, ovi izbori obećavaju I nove vanredne izbore. Neka neizlazak velikog broja birača bude signal zašto je to tako. Mi se, ipak, demokratizujemo. Tranzicija od plemensko – feudalnog do otvorenog društva je stoljetnji proces. Pad dvije vlade u dvije godine je veliki plus, događaj za crnogorska demokratiju. I neka bude I još dinamičnih padova vlada kako bi se stvari brže izbalansirale, I viđelo na djelu ko je ko. Možda je Crna Gora sa svim što joj se dešava na putu da smjenjivost Vlade bude ljekovita stvar, normalna, pojava poput iskustva koje ima Italija. Ništa strašno. Tamo je neizlaznost birača posljedica dobrog stanja u društvu, ođe je, izgleda, obrnuto.

Možda tome doprinese i ova izborna ćutnja, čitaj ljutnja I nezadovoljstvo onih građana koji su izborni dan odćutali svojom glasnom tišinom.