Hadži Jakov, sestra Nevenka, drug Peđa i Đura intelektualac

Za Antenu M piše: Radmila Tomović

Počelo je! Ne otopljavanje, to je odavno, nego „revitalizacija narušenih odnosa Podgorice i Beograda“. A sve nam je to već fino najavio i objasnio u Dnevniku Javnog servisa Đura – vidi li se da sam intelektualac - Radosavović. Pisac i marketinški stručnjak, nastanjen u Beogradu, poreklom iz Crne Gore. Nebrušeni dijamant. Autor najdosadnijih kolumni i najbesmislenijih političkih analiza. Raskošan talenat da ubije u mozak već prvom rečenicom. Ko stigne do treće, ne gine mu moždani udar.  Jer Đura preferira „tok svijesti“ i tu ispadne problem. Svijest do treće mutira u nesvijest i - eto muke. Eto Đure u funkciji palice... uglavnom njime/njome mlate Vesti, ali po potrebi ide iz ruke u ruku. 

No, dobro... Da ne crnjačimo. Svako, vala, ima pravo da dobije šansu. Pa i Đura. I dobio je. I to ne jednu. U svojstvu eksperta za Beograd svako malo iskače kod Raonića i nešto smatra. Da citiramo dio njegovog najnovijeg smatranja, uoči posjete našeg a njihovog Jakova Beogradu: „Crna Gora mora da bude znatno otvorenija, ako želimo auto-put, ako želimo turiste, otvorenost, mislim da se sve zemlje Balkana moraju bliže povezati. Problemi će se lakše rješavati, jer se klima promijenila. Ne u smislu da će neko praviti ustupke već da je ovo drugačije vrijeme. Za pregovaranje i za dogovaranje.“

Briljantno! Bravo Đurice - vidi li se da sam intelektualac- Radosavoviću! Tačno si detektovao srž problema -  „bratske odnose“ uvijek je kvarila Podgorica! Opšte je poznato, i na svijet i u Beograd, da Vučić ne prčka po regionu. Ako je ko etalon demokratije i samirnosti, on je! Pa, je li?  

A, nije da mi nijesmo krivi. Volimo mi da čačnemo i piljkamo, živi nijesmo. Mislili može nam se. Pa, samo što smo Kosovo priznali, dosta je. Kako da nam oproste!? Za srce smo ih ujeli! Živa rana. A oni, pored svega što smo im pakostili, našeg Jakova dočekali samo tako. Sve najbolje pred njim podastrli. Pa Dačić, pa Vučić, pa Porfirije... Pa hram, pa kafana, pa muzika, šala, vino, pjesma... Ceca je imala nekih obaveza, ali zato je bio prisutan njen duhovnik. Divna duša. Poznat po tome što voli mlade. Omladinu generalno. Još da se moglo utanačit neko gostovanje na Pinku, kod Jovane medijske ikone? Ali nije mogla... Umro joj  deda. 

I bez Pinka našlo se tu nekih selebritija... Malo je naš Jakov proćaskao sa Vesnom Mir-Jam Dedić, pa sa čuvenim izvođačem guslarskih pjesama... zaboravih ime, ali je pre-poznat... Čitava hala u Beogradu mu skandirala kad je odgudio „Leleču Turci, kukaju bule“...  Duša.

Opet, i mi smo lukavi. Da se, pored svih nepočinstava koja smo napravili, dodvorimo Vučiću, u Srbiju smo, kao predstavnike, poslali cvijet naše diplomatije – sestru Nevenku i (bivšeg) druga Predraga.

Šta je sestru Nevenku preporučilo za našu predstavnicu u Srbiji? Patnja, progon i partijski angažman. Tri ključne pretpostavke koje svaki diplomata mora da iskusi. Kao svojevrsnu incijaciju za MVP. Tako je! Je li bila proganjana po nacionalnoj osnovi? Jeste. Pogledajte joj fejsbuk. Ugašen!? A, to stoga što je bila malo nervozna pa brljala neke ljude i onda zlobnici rekli da je širila govor mržnje. Nebitno. Je li bila jedna od tri najožalošćenije osobe u Crnoj Gori nakon upokojenja mitropolita Amfilohija? Za dlaku ispred JBB i Vesne Bratić. Jeste. Ima na fejsbuku, ali, šteta, ugašen... Malo je klela i proklinjala neistomišljenike, mnogo važno. Može li čeljade da se iznervira!? Bila u partijskoj kampanji? Pa, nego šta će!? Za pravednu stvar izboriti se, a zakone zemaljske ne pogaziti, može li se? Ada ne može, zaboga.

Zato smo, kao država, prepodobnu sestru Nevenku opremili divno. Dali smo joj otpremninu. Da joj se nađe. Uprkos zakonu. Pa smo je ponovo zaposlili. Ko šiša zakon!?  Stvarno je propatila, ne cjepidlačimo sa radnim pravom. Da, da... Na žrtvu i patnju naviknuta, takvu je bog dao, samo je zbog višeg interesa prihvatila fotelju konzula. I, sad konačno, može da dopusti svojoj evropskoj nutrini da ispliva na površinu. Toliko je njene suštine isplivalo da mi više u Sremskim Karlovcima nemamo sestru Nevenku, nego bezmalo Oanu Kristinu Popu.

Evo, pogledajte. Mirakolo! Koga vidimo? Nevenku Kristinu Ćirović. 

Pronađite Nevenku  

Druga Predraga pratio je  taj usud da je samo drug. Školski. Bivšeg predsjednika. Eh! Mada, to je bilo baš davno. Više se toga skoro i ne sjeća. Nije, uostalom, strašno kada čovjek ima rupe u sjećanju. Diplomatsko iskustvo stekao je i kalio se u, za Crnu Goru, najzeznutijoj destinaciji. Bio ambasador u Skoplju. Golgota. Toliko otvorenih pitanja između naše dvije zemlje. Plus vječita dilema- tavče na gravče ili gravče na tavče? Tako prekaljen, sa rupom u sjećanju da je bio drug, dovoljno namršten - odmah je prepoznat kod ove mlade generacije "državnika" kao idealan kandidat za Beograd. I, evo, odmah se vide rezultati.

Sve najbolje, dakle, što smo imali, spratili smo za Beograd. Nije nama Vučić bilo ko. I, nekako, kad odeš kod njega, pa te dočekaju on i Porfirije, to dođe kao da si otišao na hadžiluk. Pa se bez imalo ironije pitam: je li naš predsjednik sad hadži Jakov?