Rat za onu našu stvar

Piše: Vladimir Veljković

U hramu Svetog Vasilija u Nikšiću, episkop Metodije služio je parastos četničkom vođi Draži Mihailoviću i u besedi svima stavio do znanja da je ljubav nedeljiva. Naime, ako volite i poštujete đenerala Dragoljuba Dražu Mihailovića, kao saradnika okupatora, ratnog zločinca i borca za srpsku stvar, onda morate voleti i poštovati i sadašnje ratne zločince kao što je Putin i gajiti nadu u pobedu agresorske Rusije – zato što je i to rat za onu našu srpsku stvar. Parastosu su prisustvovali predsednik opštine Nikšić i ruski ambasador u Crnoj Gori, tako da je episkop Metodije održao besedu koje se ne bi postideli ni ruski agitprop sveštenici na frontu u Zaporožju. „Pa ovaj je sto posto naš“, može biti da je pomislio ruski ambasador.

Rusija se vraća sebi i ona je „nada za čitav slobodoljubivi svet“, rekao je episkop, baš u vreme kada Rusija preti brodovima koji izvoze žitarice iz Ukrajine i raketama uništava silose u Odesi, te zbog toga državama u Africi preti glad. Metodije se nada da će ponovo doći vreme kada će svakom biti dozvoljeno da radi šta mu je volja – da uništava i ubija po ugledu na Rusiju. Stoga vratiti se sebi u ovom kontekstu znači predati se najgorem u sebi jer smo svoji samo kada smo do guše u grehu. A kada se i mi potpuno vratimo sebi – Draži, Rusiji i SPC-u – zadobićemo slobodu da kao onomad razaramo i ubijamo. Srpski vladika ohrabruje na kršenje božijih zapovesti i kaže da je na delu „oklevetani rat“, pozivajući se na Crnjanskog. Biće da je SPC-u ova ruska agresija sasvim prirasla srcu i vladika upozorava da ne treba slušati one koji nemaju vere u Rusiju i osuđuju rat.

Ruski patrijarh Kiril je izjavio da je Rusija brana Antihristu, a Metodije to prepričava: „U svetoj Rusiji je nada za spasenje ne samo pravoslavnih naroda, nego čitave Evrope i svijeta“. I još je rekao da mržnja prema Rusiji, ruskoj veri i tradiciji navodno traje vekovima, ali da je lično uveren da će „naša djeca živjeti u svijetu koji shvata važnost Rusije“. Međutim, „ako svijesti o tome ne bude, neće biti ni Rusije, a bojim se neće biti ni svijeta koji volimo“, kaže Metodije i prenosi nedavnu poruku Dmitrija Medvedeva koji je rekao da je nuklearna apokalipsa ne samo moguća, već je i sasvim verovatna. Medvedev je ovo izjavio u kontekstu NATO samita u Viljnusu, u formi predviđanja toka rata u Ukrajini, ali je to u stvari ponavljanje standardnih pretnji sa ruske strane. Beseda vladike Metodija je potpuno usaglašena sa izjavama ruskih crkvenih i političkih zvaničnika i sa ruskom propagandom.

Metodijeve izjave nisu prve ove vrste u SPC-u i od početka ruske agresije ih je bilo više. Neke vladike daju otvorenu podršku agresiji (Joanikije, Metodije, Irinej), a neki prikriveno (kao Porfirije). Ali zašto je SPC uopšte bacila sve karte na Putina i Kirila? Nacionalizam i resantiman zbog izgubljenih ratova, koji se rutinski podgreva u režimskim medijima, i antizapadnjaštvo koje je tradicionalno prisutno, samo su jedan deo čitave slike, međutim, u novije vreme su se mogle čuti i izjave protiv vaseljenskog patrijarha, što do sada nije bio slučaj.

Javnosti manje poznati episkop Gerasim, iz eparhije gornjokarlovačke u Hrvatskoj i član Sinoda SPC-a, dao je izjavu za jedan ruski blog povodom nedavnog susreta predsednika Ukrajine Zelenskog i patrijarha Vartolomeja, do kojeg je došlo u Vaseljenskoj patrijaršiji na Fanaru u Istanbulu. Gerasim o susretu kaže da će tako izgledati „Antihristova vladavina“, te da su „Hrista davno proterali iz Fanara, kao i iz Vatikana; nisu ga proterali Turci, već postupci bezbožnih i pohlepnih patrijaraha“. Kada se aktiviraju ruski kontakti sa srpskim vladikama – Gerasim je završio duhovnu akademiju u Moskvi – nestaju svi obziri, pa vladika iz većinski katoličke Hrvatske vređa verska osećanja katoličkih vernika i optužuje Vatikan za bezbožništvo, a Vaseljensku patrijaršiju za ustoličenje Antihrista. Ali zar upravo ruski patrijarh Kiril ne pokazuje bezbožnu pohlepu za ukrajinskom zemljom?

Izjava vladike Gerasima ukazuje na to da savezništvo SPC-a sa RPC-om i Ruskom Federacijom lako može dovesti do otvorenog neprijateljstva sa Vaseljenskom patrijaršijom. Osnovni interesi koji vezuju SPC za RPC su pitanje kanonske teritorije i autokefalije. Obe crkve su kanonski bile definisane u državama koje više ne postoje. RPC unutar SSSR-a, dok je SPC stvorena zahvaljujući stvaranju Jugoslavije. Nestankom tih država, nestali su i osnovni razlozi zbog kojih je Vaseljenska patrijaršija priznala autokefalni status i obim njihove kanonske teritorije. Vaseljenska patrijašija je bliže stanovištu da granice postojećih država imaju odrediti i kanonske granice crkava – odnosi između pravoslavnih crkava su se uglavnom tako i uređivali tokom istorije – dok SPC i RPC žele da zadrže ono što su dobile od Vaseljenske patrijaršije na osnovu pređašnjeg stanja.

Zato se episkopu Gerasimu priviđa Antihrist i zato episkop Metodije prorokuje o kraju sveta – jer srpske vladike bi pre pristale da nestane čitav svet, nego da priznaju da možda u nečemu nisu u pravu.