Kako su Koštunica, Tadić, Nikolić, Dačić i Vučić napravili kontrarevoluciju poslije ubistva Đinđića

Piše: Zoran Vuletić

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) objavila je rezultate istraživanja kakav je odnos mladih prema spoljnoj politici naše zemlje.

– Kod 16 posto mladih prva reakcija na EU je pozitivna, kod 40 odsto negativna.

– Čak 41 odsto ne podržava ulazak u EU, a 36 posto podržava.

– Ako bi baš morala da bira, Srbija bi trebalo da se okrene Istoku, kaže 55 odsto mladih.

– Samo šest posto mladih podržava članstvo u NATO, a 59 odsto se izričito protivi.

– Kada se izjašnjavaju o ratu u Ukrajini, 59 odsto mladih smatra da Srbija ne treba da osuđuje Rusiju niti da uvodi sankcije, osim ako bi cena bila previsoka po Srbiju.

Zašto mladi ovako zaključuju kad se svi slažu da oni ne gledaju TV i ne čitaju novine? Informišu se putem društvenih mreža, a imaju identične stavove kao i ljudi koji se najčešće ili isključivo informišu preko dva pola elektronske medijske scene, režimskih medija i onih koji kreiraju opozicioni stav.

Rezultat koji smo dobili je izraz sistema i kulturnog obrasca u kome živimo poslednjih trideset godina. Za mene je to tragičan rezultat. On pokazuje i svojevrstan cinizam, površnost ali i pokvarenost, jer kada razmišljaju o ličnoj sudbini, mladi nepogrešivo donose odluke, idu na Zapad kako bi našli svoju sreću, bezbednost, ravnopravnost, poslovnu šansu, fer tržište, jedva čekaju pasoš nove domovine. Tada im ne smeta NATO i ne razmišljaju o Putinu.

Nažalost, promena nakon petog oktobra 2000. nije uspela jer je zaustavljena atentatom na premijera Đinđića 2003, koji je bio nosilac modernizacije, beskompromisnog pozicioniranja Srbije na Zapadu, pomirenja u regionu nakon tragičnih ratova 90-ih, za koje je Srbija najodgovornija. Bili smo na korak od promene društva koje bi većinski razumelo šta nam je interes, gde nam je mesto u svetu i posebno bi većini bilo jasno zašto tragično dugo kaskamo za svetom.

Đinđić je zbog toga i ubijen, da do te promene nikada ne dođe! Nakon tragičnog atentata 2004. dolaze na vlast antievropski političari, Koštunica, Tadić, Nikolić, Dačić i Vučić, koji su napravili tihu kontrarevoluciju i danas je očigledna politička potvrda da je atentat, iz njihovog ugla gledanja, bio veoma koristan za Srbiju.

Ovakav rezultat istraživanja 2023. posle svega nam takođe govori da je u suštini mala vajda od prilagođavanja novim tehnologijama koje ubrzavaju život, džaba Iphone, android, aplikacije… Pokazalo se da ništa nismo naučili ni od vizne liberalizacije.

Progresivnije i dublje je društvo, a posebno mladi, razmišljalo dok smo bili izolovani. Vapili smo za modernim, praktičnim, novim tehnologijama. Kada smo došli do širom otvorenih željenih vrata i sve to za čime smo vapili postalo deo naše svakodnevice, nazadovali smo u svakom smislu. Sada je očigledno koliko ne razumemo svet i vreme u kome živimo. Posebno bih se osvrnuo na moju generaciju čija su deca anketirana u ovom istraživanju. Neverovatno je da je ta generacija, koja je u svojim 20-30-im godinama proživela užase Šešeljeve i Miloševićeve politike, odgajila decu koja 25-30 godina kasnije podržavaju isti taj politički koncept.

Kakvi smo mi to ljudi? Šta je sa nama? Kada dođemo u ćorsokak sa besperspektivnošću dece i suočimo se sa strahom za bezbednost, decu šaljemo u Ameriku, Nemačku, Englesku… a onda odemo da dočekamo Putina na Svetosavskom platou, navijajući da se on umesto nas obračuna sa prestonicama država u koje su pobegla naša deca, tako što će da baca atomske bombe (SOTONA), koje je osveštao patrijarh Kiril.

Majske tragedije su pokrenule proteste „Stop nasilju“. Mladi i njihovi roditelji još uvek čekaju konačni odgovor od političara koji organizuju proteste gde se nalazi bezbednost i perspektiva za naše društvo. Do odgovora sigurno nećemo doći razmatrajući koja je to najbolja ruta za dvosatnu šetnju ili blokada saobraćajnice. Naš problem je politika i orijentacija zemlje koja nam je iznedrila sistem u kome živimo.

Bez promene politike nema ni promene sistema. Predlažem onim mladima i njihovim roditeljima koji žele Srbiju na Zapadu, koji pod tim podrazumevaju i evroatlantske integracije, a ima ih 10 odsto, da se učlane po želji u stranke koje za sada to deklarativno podržavaju i da počnu na taj način da menjaju Srbiju. Bez unutarstranačkog pritiska na rukovodstva nema ništa od političkih promena, a nama je potrebno tako nešto, ne puka zamena za Vučića. To je jedini način da se u javnom diskursu pojave političari koji nude dugoročnu perspektivu društvu, kroz realnu politiku.

Tada ne bi bilo prećutano skandalozno stipendiranje dve studentkinje koje zagovaraju nove genocide. Pitam studente Srbije zašto su prećutali tu Vulinovu svinjariju?

Znali su da reaguju na njegova mnogo manja nepočinstva. Da li primećuje bilo ko npr. dogovor Vučića, Dodika i patrijarha o obeležavanju stradanja Srba u Oluji baš u Prijedoru, gde je vojska Ratka Mladića pobila 3.200 nesrpskog življa i držala tri konc.logora uz obeležavanje nesrba belom trakom tokom rata. Gde su studenti, mladi, šta će im takva hipoteka? Mladi treba da znaju da su političari najčešće kukavice i da reaguju samo na pritisak i pobunu, i to ne važi samo za Vučića, već i za organizatore protesta. Ima vas 10-ak procenata.

Dovoljno da i lideri protesta počnu da pričaju o Evropi kroz rešavanje problema sa Kosovom, BiH i revidiranje odnosa sa Rusijom. Tako se stvara evropska Srbija.