Nekoliko Rusa koji žive u Srbiji i koji se protive ruskoj invaziji na Ukrajinu su predstavljeni kao prijetnja, prema srbijanskoj obavještajnoj službi.
Piše: Tomislav Marković
Otkad je Aleksandar Vulin postavljen na čelo Bezbednosno-informativne agencije, pretnje po bezbednost građana Srbije počele su da niču kao pečurke posle kiše. Među ugrozama koje su otkrili posvećeni branitelji srpske sigurnosti posebno se ističe jedna kategorija stanovništva. U pitanju su nadaleko po zlu poznati ruski antiratni aktivisti koji se protive zločinačkom režimu Vladimira Putina. Takvi primerci ljudske vrste izloženi su sistematskom zlostavljanju Vulinovih bezbednjaka, jer je opštepoznato da je sve antiratno i antiputinovsko zakleti neprijatelj ruskokolonaške, ratoborne vizije sveta koju zagovaraju ovdašnji vlastodršci.
Pjotr Nikitin je Rus koji već sedam godina živi u Srbiji, sa urednom boravišnom dozvolom. U Rusiji je živeo do 1993. godine, kada se sa porodicom preselio u Holandiju. Tamo je završio prava, radio je u Amsterdamu, Parizu i Londonu. Potom se oženio Srpkinjom i preselio u Beograd 2016. godine.
Pokušaj protjerivanja
Kada se u julu vraćao iz Portugalije, gde mu živi majka, Nikitinu je na aerodromu u Beogradu saopšteno da ga BIA ne pušta da uđe u zemlju i da mu je izrečena mera proterivanja iz Srbije. Pošto je došao letom preko Frankfurta, naloženo mu je da se u taj nemački grad vrati prvim avionom.
Nikitin to nije hteo da učini, jer nema šta da traži u Frankfurtu, Beograd je njegov dom, a i čitava stvar je potpuno nezakonita, jer nije učinio nikakav prekršaj. Zadržali su ga u graničnoj zoni beogradskog aerodroma, tu je spavao na klupi, ali se nije žalio, čak je govorio za medije da su policajci vrlo ljubazni i korektni. Nakon par dana i pritiska javnosti, Nikitinu je ipak dozvoljen ulazak u zemlju.
Jasno je zašto je Nikitin izložen maltretmanu, to je i sam objasnio: „Moja je pretpostavka da me smatraju opasnim po državnu bezbednost jer sam otvoreno protiv rata koji Rusija vodi u Ukrajini“. Osnovao je organizaciju Rusko demokratsko društvo, učestvije na antiratnim demonstracijama, aktivan je i u grupi “Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata”, oštar je kritičar Putinovog režima i agresije na Ukrajinu – sasvim dovoljno da ga ustanova pod Vulinovom komandom proglasi za pretnju po bezbednost.
Nepostojeći bezbjednosni rizik
Vladimir Volohonski je ruski opozicionar i pštinski odbornik u Sankt Peterburgu. Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, policija ga je zlostavljala i hapsila bez ikakvog osnova, pa je odlučio da napusti Rusiju. Pre nego što je došao u Srbiju, na online sastanku opštinskog veća Sankt Peterburga osudio je rusku agresiju, konstatovao kako je u Rusiji “u potpunosti formiran režim fašističke diktature” i pozvao odbornike Putinove Jedinstvene Rusije da napuste partiju, jer su odgovorni “za ratne zločine koji se sada dešavaju na ukrajinskom tlu”. Iz Rusije je prvo otišao u Uzbekistan, potom u Crnu Goru, da bi u maju prošle godine stigao u Srbiju, gde mu je odobren privremeni boravak. To je trajalo do 25. jula ove godine, kada je Volohonskom stiglo obaveštenje od policije da mu je odbijeno produženje privremenog boravka u Srbiji. U odluci koja mu je uručena stoji kako se policija poziva na ocene Bezbednosno-informativne agencije da postoje bezbednosne smetnje da mu se produži boravak, odnosno da njegov boravak u Srbiji predstavlja “neprihvatljiv bezbednosni rizik”.
U čemu se taj rizik sastoji nije objašnjeno, niti zašto bi Volohonski bio pretnja za bezbednost građana Srbije. Naravno da takvog objašnjenja nema, jer nema na osnovu čega da bude napisano. Ni BIA ni policija nikada nisu razgovarali sa Volohonskim o njegovim aktivnostima, nikakav proces se ne vodi protiv njega, ne postoji nikakva istraga, nikakvo sudsko rešenje, bukvalno ništa. Ali, koga briga za zakon u besudnoj zemlji? Slobodne procene Aleksandra Vulina, donete u skladu sa politikom Kremlja, važnije su od svakog zakona. Biće da se Volohonskom ubraja u greh to što je suosnivač Ruskog demokratskog društva. Nema nikakvog neprihvatljivog bezbednosnog rizika, ima samo neprihvatljivog kršenja zakona države Srbije.
Zatvor na aerodromu
Da bi vas Vulinovi uposlenici maltretirali, nije neophodno da imate dozvolu boravka u Srbiji. Dovoljno je da ste Ruskinja, da volite slobodu i da pružate otpor kremaljskom diktatorskom režimu. Nataša Tiškevič, bivša novinarka ruskog studentskog časopisa „Doxa“, bila je zatvorena na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu oko 40 sati. Doputovala je sa Malte početkom avgusta, koristeći nemački pasoš za turiste. Tu putnu ispravu je dobila prošle godine od nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, nakon što je napustila Rusiju, jer joj je ruski pasoš oduzela ruska policija tokom krivičnog postupka.
Tiškevič je jedna od četvoro urednika i urednica pomenutog časopisa koji su osuđeni na dve godine takozvanog popravnog rada zbog trominutnog video snimka u znak podrške studentima kojima je pretilo isključenje sa univerziteta zbog učešća na mitingu podrške Alekseju Navaljnom. Branili su slobodu okupljanja mladih Rusa, a ruska teroristička država je to doživela kao „uključivanje maloletnika u radnje opasne po njihov život”. Očigledno je da i Vulin i njegovi poslušnici dele taj utisak sa ruskim progoniteljima koji se lažno predstavljaju kao policajci, tužioci i sudije. Nakon što su Natašu Tiškevič držali 40 sati na aerodromu, deportovali su je na Maltu.
Apel i otvoreno pismo
Članovi Ruskog demokratskog društva napisali su apel kojim su zatražili od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Vlade Ane Brnabić “da se zaštite elementarna građanska i ustavna prava ljudi koji žive u Srbiji bez obzira na njihovo državljanstvo i da se okonča progon antiratnih ruskih aktivista”. Apel su potpisali predstavnici evropskih ruskih antiratnih organizacija, ruski i srpski poslanici, aktivisti i intelektualci. Pjotr Nikitin je nabrojao aktivnosti Ruskog demokratskog društva koje su očigledno sumnjive, subverzivne i opasne po bezbednost građana Srbije.
Ne zna se šta je na tom spisku opakije: organizovanje prijavljenih skupova podrške Ukrajini i ruskim političkim zatvorenicima, organizovanje besplatnih časova srpkog jezika za ruske doseljenike, učešće u ekološkoj akciji “Zavrni rukave” ili davanje krvi za žrtve masakra počinjenog 3. maja u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Mrtva trka. Aktivisti Ruskog demokratskog društva u otvorenom pismu priupitali su Aleksandra Vulina i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića koje su od navedenih aktivnosti rizik po bezbednost Srbije. Odgovor još nije stigao, ni od predsednika, ni od premijerke, ni od ministra, ni od direktora BIA-a. Šampioni neodgovornosti ne vole da odgovaraju na nezgodna pitanja, što i sama reč kaže.
A i šta bi mogli da odgovore? Da je Aleksandar Vulin stavio Bezbednosno-informativnu agenciju na raspolaganje ruskoj Federalnoj službi bezbednosti, nasledniie zloglasnih KGB-a i NKVD-a? Da se u Srbiji ne sprovode srpski, nego ruski zakoni? Da su u Srbiju dobrodošli svi Rusi, osim onih koji se protive kremaljskoj diktaturi i zločinima ruske vojske u Ukrajini? Da je Srbija autokratska zemlja u kojoj nema mesta za prijatelje slobode?
Kućni ljubimac Kremlja
Nisu uzalud Sjedinjene Američke Države stavile Vulina na crnu listu. Tamo se našao zbog umešanosti u trgovinu narkoticima i oružjem, ali i zbog širenja malignog ruskog uticaja. Vulin to i ne krije, redovno se sastaje sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševim, kako bi se zajedničkim snagama borili protiv obojenih revolucija, to jest protiv i najmanje mogućnosti uvođenja vladavine prava, istinske demokratije, ljudskih prava i sloboda u naše nesrećne, ropske zemlje.
Šikaniranje ruskih antiratnih aktivista nije najgore što je Vulin uradio. Ruski opozicioni političar Vladimir Kara Murza optužio je Vulina da je, dok je bio ministar unutrašnjih poslova Srbije, prisluškivao ruske opozicionare koji su se sastali u Beogradu i da je transkripte njihovih razgovora vlastima u Moskvi. Rekao je i da je državna TV Rusija 24 emitovala reportažu o tome kakve su sjajne srpske tajne službe jer su predale podatke o tome “šta rade rusofobi”. Još je dodao i da Vulin “služi kao kućni ljubimac Kremlja i Nikolaja Patruševa”.
Srbija se doborovljno stavila na raspolaganje ruskom režimu, podržavajući manje-više otvoreno zločinačku agresiju na Ukrajinu, ali i na razne druge načine. Vulin je tu samo izvršilac radova, glavni šef je Aleksandar Vučić, kao i u svemu drugom, zna se ko se za sve pita u ovoj nazovi državi koja sve više podseća na rusku guberniju. Maltretiranje ruskih mirovnih aktivista je samo jedan od poslušničkih gestova srpskih vlasti. Pomenuti slučajevi nisu jedini, samo su najvidljiviji. Dešava se i da politički aktivni Rusi ne dobiju državljanstvo Srbije, iako ispunjavaju sve neophodne uslove. Lako je šikanirati i progoniti ljude koji su se našli u nezavidnom položaju. Maltretiranje ima jasan cilj: zastrašiti Ruse u Srbiji, ućutkati ih, sprečiti ih da govore protiv Putina i Kremlja, protiv rata i razaranja, sprečiti ih da demonstriraju i da budu politički aktivni.
Budite nedostupni za ropstvo
Trebalo bi sve te režimske mrzitelje slobode i čoveka, lepote i pravde, dobrote i plemenitosti, radosti i dostojanstva podsetiti na nešto što je izgovorila Ala Gutnikova, 23-ogodišnja koleginica Nataše Tiškevič iz časopisa “Doxa”, u završnoj reči na suđenju. “Vidim da svijet nije savršen. Vjerujem da je, kako je napisao Yehuda Amichai, svijet stvoren lijep, stvoren je za dobro i za mir, kao klupa u vrtu (u vrtu, a ne na sudu!). Vjerujem da je svijet stvoren za nježnost, nadu, ljubav, solidarnost, strast, radost. Ali u svijetu postoji užasna, nepodnošljiva količina nasilja. A ja ne želim nasilje. Ni u kojem obliku”, rekla je Gutnikova.
I još je rekla: “Nijedna od mojih omiljenih knjiga – ni za djecu ni za odrasle – nije podučavala ravnodušnosti i kukavičluku. (…) Neki se ljudi, znam, boje. Oni biraju tišinu. Ali Audre Lorde kaže: Your silence will not protect you”. Na kraju svog govora Gutnikova je poslala poruku koju bi trebalo staviti u sve čitanke i udžbenike ovog sveta, pogotovo u zemljama u kojima razni Vulini, Vučići, Patruševi i Putini guše svaku klicu slobode.
“Budite kao djeca. Nemojte se bojati pitati (sebe i druge) što je dobro, a što loše. Nemojte se bojati reći da je kralj gol. Ne bojte se vrištati, briznite u plač. Ponavljajte (u sebi i drugima): 2+2=4. Crno je crno. Bijelo je bijelo. Ja sam čovjek, jak sam i hrabar. Jaka sam i hrabra. Jaki smo i hrabri. Sloboda je proces kojim razvijate naviku da budete nedostupni za ropstvo“ – tim rečima je Gutnikova okončala svoje obraćanje sudu i celom svetu. Krajnje je vreme da promenimo navike, to je prvi uslov za suštinske političke promene. Jer ljudima koji su nedostupni za ropstvo ne mogu da se dese Staljini, Miloševići, Šešelji, Vulini, Vučići i ostali Putini.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR