Zatvoren Otvoreni Balkan, otvorena Evropska unija

Piše: Miša Brkić

Trajao je samo četiri godine. Od njega se mnogo očekivalo. Mnoge nade u njega su polagane. Predstavljan je kao naš evropski foaje. Otvoreni Balkan (OB) ostaje uspomena.

Ko nije poverovao u odluku albanskog premijera Edija Rame od 1. jula da proglasi zatvaranje Otvorenog Balkana (povod je bio hapšenje trojice kosovskih policajaca na teritoriji Srbije), definitivno se uverio 21. avgusta kad je Rama ponovo reagovao i objasnio da su opasne i neprihvatljive pretnje srpskih funkcionera stabilnosti i integritetu Severne Makedonije i Crne Gore.

Ovog puta albanski premijer reagovao je na izjavu srpskog ministra vojske i šefa vladajuće stranke Miloša Vučevića da će se Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji obiti o glavu priznanje Kosova, kao što se to dogodilo Ukrajini. Na zveckanje pretnjama iz Beograda, Rama je odgovorio da ne treba zaboraviti da su Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora saveznice NATO-a, potpuno posvećene sigurnosnom i teritorijalnom integritetu jedna druge:

„Postigli smo u poslednjoj deceniji na ovim prostorima ono što niko nije mogao zamisliti u beskonačnim decenijama ranije. Ne možemo i nećemo dopustiti nikome da nas povuče u prošlost koju ostavljamo zauvek. Zajedno! Velika Evropa naša je jedina budućnost“. Pojašnjenje Vučevićeve izjave zatražio je i ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani.

A predsednik Crne Gore Jakov Milatović protumačio je Vučevićevu izjavu „da 30 odsto Srba u Crnoj Gori ne može da ima dva ministarstva ili jedno“ kao neprihvatljivo mešanje stranih faktora u sastavljanje nove crnogorske vlade. Milatovićeva reakcija bila je za mnoge potvrda ispravnosti stava te države da se kloni inicijative Otvoreni Balkan i pored neskrivenog očijukanja avanturiste Dritana Abazovića s tom idejom.

Sad kad izgleda da je, posle četiri godine postojanja, Otvoreni Balkan na putu da postane blagopočivši moglo bi se reći (ne samo iz kurtoazije kad se o pokojniku govori sve najlepše) da nije da nije imao i neke pozitivne efekte na region. Dobro, nije Sajam vina bio najupečatljiviji primer saradnje regionalne privrede, ali je činjenica da su integrisani granični prelazi, pojednostavljeno kretanje ljudi i roba, zapošljavanje i kamionske dozvole doneli benefite. Sve vreme, međutim, pratile su ga i kontroverze. Često se navodilo da je zamena za trgovinski sporazum CEFTA, za koji nikad zvanično nije rečeno zašto je zamro a osnovano se sumnjalo da mu za uspešnost nedostaje politička volja lidera pojedinih država.

O njemu se često se govorilo i kao (lokalno proizvedenom) suparniku Berlinskog procesa (BP), koji je u kabinetu Angele Merkel osmišljen da bude alat za poboljšanje regionalne saradnje zemalja Zapadnog Balkana u oblasti infrastrukture i ekonomskog razvoja i revitalizaciju veza tih zemalja s EU. To rivalstvo OB-BP stalno je potencirano i dodatno konfrontirano, što je bio dovoljan razlog da se Otvorenom Balkanu nikada ne pridruže Crna Gora, BiH i Kosovo.

Čim se iz Beograda politički zakuvalo u regionu, na videlo su izbile sve mane Otvorenog Balkana i sve razlike ova dva koncepta ekonomske saradnje i razvoja država regiona. Političke čarke lidera država članica upokojile su OB kao ekonomsku inicijativu i vratile regionalnu integraciju na početna (stabilna) evropska podešavanja.

OB koncept nije izdržao proveru na prvoj većoj političkoj krizi. Ali, to je i bilo očekivano jer je počivao na marketinškoj potrebi (makar dva od tri) politička lidera da sebi izgrade monumentalnu zadužbinu. Ispostavilo se, međutim, da je lična pogodba loš temelj za tako ambiciozan cilj. Baš zato što je počivao na (u suštini) burazerskom dogovoru, Otvoreni Balkan nije imao sistemski ugrađene bafere koji bi amortizovali moguće političke trzavice na ekonomiju.

U njegovoj sistemskoj arhitekturi ne postoje autonomni mehanizmi nadgledanja, podsticaja, prinude, garanta i arbitraže u slučaju eksternih problema. Sve funkcionisanje zavisi od čvrstog stiska ruke, bratskog zagrljaja i svečarskih poljubaca lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Krhka tvorevina bila je lako podložna političkim stresovima.

S druge strane, Berlinski proces (iduće godine slavi desetogodišnjicu) strogo je formalizovana inicijativa, s tačno propisanim procedurama, redosledom postupanja, podsticajima i kontrolama. Njegov uticaj na integraciju regiona ne proizilazi samo iz stotina miliona evra bespovratne pomoći nego iz političkog autoriteta (Berlina i Brisela) koji stoji iza njih. Albanski premijer lako se kurtalisao Otvorenog Balkana u zamenu za Berlinski proces čija će sesija ove jeseni biti održana u Tirani, jer je uveren da iza bogatih fondova (koji treba da udahnu podsticaj posrnuloj privredi njegove zemlje i obezbede joj održivi rast) stoji autoritet Evrope.

Ako je srpski ministar odbrane hteo da se dodvori svom šefu i sipa so na ljutu ranu svađajući se s partnerima iz Otvorenog Balkana i ugrožavajući stabilnost regiona, učinio je to krajnje nesmotreno. Ali, ako je to uradio po nalogu šefa, onda je Vučevićevo političko miniranje OB-a dokaz i da je predsednik Srbije digao ruke od tog projekta. Čini se, iz istih razloga kao i njegov politički brat Edi Rama.

Na takav zaključak navode susreti i izjave predsednika Srbije na samitu u Atini. S mesta na kome sedi (u Beogradu), on naslućuje preteću ekonomsku krizu koja se nadvija nad Srbijom. Kina je daleko i zabavljena svojom ekonomskom krizom, Rusija je onesposobljena na duže vreme a BRIKS gleda na drugu stranu pa je prinuđen da se ponovo (nevoljno ali racionalno) okrene Evropskoj uniji i tu potraži pomoć za podsticanje malaksalog rasta u Srbiji.

Taj predsednikov zaokret ovako je zvučao u Atini: „Ogromna prilika da razgovaramo sa evropskim čelnicima i da sagledamo gde je naša budućnost… Za nas je važno da racionalno razmotrimo šta možemo sa EU da radimo. Važno je to što su rekli o jedinstvenom ekonomskom tržištu jer bi ono dodatno podstaklo rast u našoj zemlji i bili bismo privlačniji stranim investicijama. Moramo da ih privlačimo još više u budućnosti ako želimo dalji rast… Osim pomoći raznim programima i subvencija očekujem novčani priliv za zemlje Zapadnog Balkana, što bi svakako u današnjim uslovima za nas bilo veoma značajno“.

U Tirani će 16. oktobra biti održan Osmi samit Berlinskog procesa (posle Berlina, Beča, Pariza, Trsta, Londona, Poznanja i Sofije) i tada će Evropska unija predstaviti mere podrške za ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana. Taj skup, gledano iz današnje perspektive, mogao bi da bude i opelo odumirućem Otvorenom Balkanu na koga su četiri godine igrali lideri tri balkanske države.