Za Antenu M piše: Oleksandr Levčenko
Predstavnički dom američkog Kongresa, kako bi izbjegao gašenje državnog finansiranja, usvojio je privremeni budžet u koji nije uključena vojna i finansijska pomoć Ukrajini.
Međutim, podrška ukrajinske države od administracije Džozefa Bajdena, Kongresa i američkog naroda ostaje nepokolebljiva.
Američki predsjednik pozvao je Kongres da odobri pomoć Ukrajini što je prije moguće.
Mora se shvatiti da je neuključivanje članaka o pomoći Ukrajini u privremeni budžet povezano s proceduralnim nijansama i ne znači odbijanje dalje podrške ukrajinskom narodu u borbi protiv ruskih agresora.
U toku su pregovori o izradi nove odluke o budžetu, u kojoj će pomoć Ukrajini biti pružena u potpunosti. Budžet se može donijeti kao poseban zakon ili kao dio većeg finansijskog paketa za Ministarstvo odbrane SAD.
Situacija sa privremenim budžetom neće uticati na slanje pomoći koja je ranije odobrena Ukrajini, posebno skoro 1,6 milijardi dolara za potrebe odbrane i 1,23 milijarde dolara za direktnu budžetsku podršku, kao i na izdvajanje odvojenih sredstava za humanitarne i energetske projekte.
Poput Vašingtona, i zvanični Brisel vidi Ukrajinu kao pouzdanog i predvidivog partnera koji će na kraju postati punopravna članica Evropske unije.
S tim u vezi, Ukrajinu je posjetio visoki predstavnik EU za vanjske poslove i sigurnosnu politiku Žozep Borelj.
Posebno je posjetio Centar za strateške komunikacije u Kijevu, gde se upoznao sa aktivnostima institucije i aktuelnim prijetnjama informacijskog rata.
S obzirom na to da su evropske integracije strateški kurs Ukrajine zacrtan Ustavom, posjeta šefa evropske diplomatije pokazuje visok prioritet odnosa s Ukrajinom u EU.
Borelj je naglasio da ruski rat protiv Ukrajine predstavlja egzistencijalnu prijetnju Evropi.
Evropska unija priprema dugoročne sigurnosne obaveze za Ukrajinu, jer razumije potrebu ukrajinske države da što prije poveća svoje sposobnosti.
EU će nastaviti da povećava finansijsku i vojnu podršku zvaničnom Kijevu, čineći borbu protiv ruske propagande, manipulacije informacijama, kampanja dezinformacija, sajber napada i drugih hibridnih uticaja Ruske Federacije na Ukrajinu i evropske zemlje visokim prioritetom.
Šef evropske diplomatije pozvao je na stvaranje novih struktura, sličnih Centru za strateške komunikacije, i podršku postojećih, koje bi pobijale laži Rusije o njenoj neumiješanosti u otpočinjanje rata, okupaciji ukrajinskih teritorija, činjenju zvjerstava, stvaranju energetskih ili prehrambenih kriza, itd.
Brisel je zapravo prepoznao važnost zajedničkog suprotstavljanja ruskoj informacijskoj agresiji, ne samo na Ukrajinu već i na cijelu Evropu, koja je započeta mnogo prije invazije ruskih trupa velikih razmjera na teritoriju Ukrajine.
Uprkos stalnim prijetnjama ruske strane da će blokirati bilo kakvo kretanje pomorskog transporta iz ukrajinskih luka na Crnom moru, 3 broda natovarena žitom i hranom napustila su luke Pivdenni i Čornomorsk, a 5 drugih brodova stiglo je u luke veće Odese za utovar.
Zahvaljujući izgradnji novog "žitnog koridora", Ukrajina je uspjela obnoviti rad crnomorskih luka, uprkos pokušajima ruske blokade.
Po intenzitetu pomorskog saobraćaja (5 brodova dnevno), crnomorske luke su po prvi put dostigle pokazatelj septembar-oktobar 2022. godine, kada je funkcionisala „inicijativa za žito“ uz učešće Ruske Federacije.
Ukrajina je pokazala svoju sposobnost da osigura izvoz žitarica i bez učešća Rusije.
Iskustvo "žitne inicijative" pokazalo je da je učešće Ruske Federacije u njoj samo otežalo, jer su Rusi sabotirali pomorski prijevoz preko Crnog mora neopravdano odugovlačeći inspekcije brodova koji idu u ukrajinske luke i vraćaju se nazad. U međuvremenu, Moskva ne prestaje da pokušava da zaustavi crnomorske luke Ukrajine sistematskim napadima raketama i bespilotnim letjelicama, uništavajući žito, lučku i transportnu infrastrukturu.
Stoga, funkcionisanje "žitnog koridora" zahtijeva ulaganja u sigurnost ukrajinskih međunarodnih trgovinskih partnera i zemalja koje su posebno osjetljive na pitanja neophodne opskrbe hranom.
U oktobru 2023. u Kijevu će se održati zajednički sastanak ukrajinske i rumunske vlade na kojem će učestvovati premijer Rumunije Marcel Čolaku.
Rumunija je postala dobar susjed i pouzdan partner Ukrajine, pa je Kijev zahvalan Bukureštu na odluci da se ne zabrani izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, već da se uvede sistem licenciranja izvoza i uvoza.
Rumunija takođe obezbjeđuje svoje teritorijalne vode za siguran morski koridor u okviru "inicijative za žito".
Napadi Rusije na dunavske luke Ukrajine pogađaju i teritoriju Rumunije.
Na ovaj način Kremlj testira reakciju NATO-a na kršenje granica zemalja Alijanse.
Ruska prijetnja stvara izazove na regionalnom nivou, pa je jačanje saradnje u sferi sigurnosti i ekonomije podjednako u interesu Ukrajine i Rumunije.
Reakcija zvaničnog Bukurešta bila je raspoređivanje sistema protivvazdušne odbrane duž ušća Dunava kako bi zaštitili sopstvenu teritoriju od ruskih bespilotnih letjelica i projektila, koje su počele da učestalo ulaze u rumunski vazdušni prostor ili se obrušavaju na rumunsku teritoriju, stvarajući opasnost za građane i razne rumunske objekte.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR