Levčenko: Ukrajinci su najveći evrooptimisti među narodima Evrope.

Za Antenu M piše: Oleksandar Levčenko

U Berlinu je održana konferencija ministara vanjskih poslova država EU „Šira, jača Unija – priprema EU za proširenje i zemlje kandidati za pristupanje“, na kojoj je učestvovao i ministar vanjskih poslova Ukrajine.

Uprkos iscrpljujućoj odbrani od ruske agresije, Ukrajina uspjeva sprovoditi uspješnu transformaciju i već je ispunila svih sedam preporuka za početak pregovora o pristupanju EU. Dodjeljivanjem Kijevu statusa zemlje kandidata prošle godine, Brisel je jasno stavio do znanja da će se Ukrajina pridružiti zajednici evropskih naroda.

Ukrajina očekuje početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji do kraja 2023. godine. Kijev pažljivo prati i  učestvuje u diskusijama u vezi sa daljim reformama EU. Međutim, procesi unutrašnjih transformacija Evropske zajednice ne bi trebali usporiti put Ukrajine ka članstvu.

Ukrajinci su najveći evrooptimisti među narodima Evrope. Oni brane svoju zemlju sa vjerom u njenu evropsku budućnost. Postaje apsolutno očigledno da je Briselu potreban potencijal Ukrajine za jačanje evropske zajednice. Širenje Evropske unije na račun Ukrajine prilika je da EU postane još jača.

Pristupanje Ukrajine ni na koji način neće biti opterećenje za evropsku zajednicu, već će joj samo dati nove prednosti.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastala se danas u Kijevu sa političkim vrhom Ukrajine i govorilau Vrhovnoj radi (parlamentu). Posjeta Fon der Lajenove još je jedan dokaz podrške evropskim težnjama zvaničnog Kijeva i ukrajinskog naroda.

Tokom posljednjih saslušanja u Senatu, američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da, ako Rusija pobijedi u Ukrajini, Putin neće zaustaviti. On je započeo rat ne samo protiv Ukrajine, već i protiv čitavog demokratskog svijeta, zasnovanog na pravilima, a ne diktatu. Dakle, ovaj rat treba završiti pobjedom nad agresorom, a ne postizanjem privremenog kompromisa s njim.

Suprotstavljanje Putinovoj agresiji zahtijeva stalnu pomoć, što opterećuje poreske obveznike mnogih zemalja. Zato Kijev cijeni napore Zapada u podršci Ukrajini. Pritom, ne smijemo zaboraviti da krvavi rat sa Ruskom Federacijom najviše opterećuje Ukrajince, jer osim finansijskih gubitaka ukrajinski narod gubi i svoje sunarodnike. Pomoć Ukrajini nije milost, već demonstracija odlučne pozicije Zapada da ne popusti pred agresorom.

Drugi scenario, ukoliko bi Zapad odustao i prestao da podržava Ukrajinu, to bi ohrabrilo Kremlj da nastavi ekspanziju.

Za Rusiju je korisno da sukob prevede u stanje pozicijskog rata, jer se na taj način stabilizuje ruska agresija i ima vremena za obnavljanje ofanzivnih rezervi. Ukrajina i njeni saveznici ne mogu odlagati završetak rata. Nije potrebno davati agresoru vremena da se odmori i oporavi. Samo radikalno povećanje vojnog potencijala zbog nabavke dovoljnih količina novih modela modernog naoružanja omogučiće Odbrambenim snagama Ukrajine potrebnu moć za efikasnu kontraofanzivu, koja će u potpunosti uništiti planove Moskve.

Dan narodnog jedinstva u Ruskoj Federaciji obilježava se 4. novembra. Putinova agresija na Ukrajinu radikalno je pogoršala živote Rusa, stvorila dodatnu političku i društvenu napetost i uništila životne izglede miliona stanovnika.

Stotine hiljada građana Ruske Federacije pobjeglo je iz zemlje pred Putinovim režimom nakon početka rata punih razmjera. U inostranstvu, Rusi se na svaki mogući način pokušavaju distancirati od svoje domovine, pa su čak izmislili i novu zastavu Rusije.

Izbijanja antisemitizma u Rusiji ugrožavaju jevrejsku zajednicu u toj zemlji. Ruska Federacija je nasilno upisala milione okupiranih Ukrajinaca kao građane, od kojih većina mrzi osvajače i u svakoj prilici će djelovati na njihovu štetu.

U Rusiji klice građanskog rata, započetog Prigožinovom pobunom, već niču. Rat je još jednom pokazao kolonijalnu suštinu Rusije: privilegovani položaj ruskih metropola poput Moskve i Peterburga i potpuno beznađe etničke periferije, ruskog zaleđa.

Narodi Rusije, porobljeni Kremljom, postepeno uviđaju svoje interese i svoju životnu razliku od planova Moskve. Stoga se Vladimir Putin sprema za moguće proteste: obuka će se održati u Moskvi u slučaju vojnog puča.

Kontrola nad Rusima se pojačava: vlada će potrošiti 285 miliona rubalja za stvaranje posebne mreže za organizovanje nadzora vozača.

Pored Moskve, u tri četvrtine ruskih regiona su implementirani sistemi nadzora nad Rusima. Ratni pohod PVK-a "Vagner" na Moskvu otvorio je "Pandorinu kutiju", pokazujući da je moguća oružana pobuna u Rusiji i da se vlasti toga veoma plaše.

Antisemitski pogromi u Dagestanu pokazali su slabost sistema za provođenje zakona Ruske Federacije. U Mahačkali se čitava državna mašina nekoliko sati nije mogla nositi s gomilom pobunjenika. A ako su bili naoružani, šta onda? Ruske snage sigurnosti sposobne su da rasture samo mirne proteste, a nisu u stanju izaći na kraj s agresivnim, motivisanim i barem minimalno naoružanim grupama. Aktivna priprema vlade za borbu protiv nereda može samo ukazivati na brz početak novog talasa mobilizacije širom Rusije i tada očekivano dubokog nezadovoljstva ruskih građana.