Crna trojka ponovo na okupu

Piše: Tomislav Marković

Ponovno okupljanje bendova je jedna od omiljenih tema fanova koji nikako ne mogu da prežale raspad svojih omiljenih sastava. Mediji svako malo spekulišu o mogućem sastavljanju onih koji su se odavno rastali, udarajući čežnju ljubiteljima muzike. Te postoji mogućnost da se braća Galager pomire i da Oasis opet zasvira pred publikom, te Talking Heads nagovestili obnovu rada, te Dire Straits samo što se nisu povampirili, i sve tako. Na kraju od tih najava ne bude ništa, a naivni fanovi iznova budu razočarani, do neke nove prilike za buđenje nade.

Za razliku od silnih belosvetskih muzičkih sastava koji se ne daju okupiti ni masnim finansijskim ponudama, ovdašnji stari, nažalost politički asovi se ponovo ujedine za tili čas. Tako je za 17. decembar najavljen nastup trija koji se odavno razišao, ali su sada odlučili da ponovo ujedine snage i obraduju sve svoje obožavaoce, pristalice i birače. Nakon duže pauze, na decembarskim izborima ponovo će se naći zajedno Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

Vađenje Nikolića iz naftalina

Predsednik Srbije je nedavno u Šapcu, na proslavi godišnjice osnivanja Srpske napredne stranke, svečano najavio da će izvaditi iz naftalina partijskog kolegu Nikolića i vratiti ga na političku scenu. Vučić je Nikolića marginalizovao u vreme kad se uspinjao ka vrhuncu moći, grabeći svu vlast za sebe. Nikolić na mestu predsednika Srbije, gde se našao nakon pobede nad Borisom Tadićem 2012. godine, nije imao neku realnu moć, a još je dao i ostavku na funkciju predsednika SNS-a i ustupio je Vučiću. Ovaj je to umeo da iskoristi, pa je vremenom potpuno istisnuo Nikolića u stranci, potom ga je zamenio na mestu predsednika države 2017. godine i poslao ga u zasluženu političku penziju, velikodušno mu prepuštajući da živi u predsedničkoj palati i usput mu izmišljajući novo radno mesto na kom će se tobož baviti koordinacijom saradnje Srbije sa Rusijom i Kinom.

A moglo je da bude i drugačije. Kad je Nikolić 2008. godine obznanio da neće više da bude večiti zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji se u to vreme nalazio na privremenom boravku u Hagu, te da osniva novu stranku, Vučić se danima nije oglašavao. Zatvorio se između četiri zida i premišljao se šta mu je činiti. Čas mu je delovalo da je bolje ostati veran radikalskoj mladosti i vezati svoju sudbinu za političkog oca, ratnog zločinca Vojislava Šešelja, a čas mu je na um padalo da je radikalskoj politici odzvonilo i da se treba upustiti u nove rizične poduhvate i početi sve ispočetka, stvarajući desnu partiju prihvatljivu Evropi, ako želi da preživi na političkoj sceni. Na kraju je prelomio i pridružio se Nikoliću u novoosnovanoj SNS, na sopstvenu sreću i neizmernu nesreću svih građana Srbije.

Udruživanje sa zločincem

Vojislav Šešelj je sam objavio na TV Hepi, gde je postao deo stalne izložbene postavke dežurnih propagandista, da će njegova jedva postojeća SRS na izbore ići u koaliciji sa Vučićevom SNS. Doduše, neće biti ujedinjeni na svim nivoima, na parlamentarne izbore izlaze odvojeno, ali će zato udružiti snage na beogradskom i lokalnom nivou. Tu informaciju je ubrzo potvrdio i Vučić, rekavši da njegova stranka neće formirati vladu sa Srpskom radikalnom strankom, zbog razlika u programima. Navodna razlika je u tome što se Vučić pretvara da želi Srbiju u Evropskoj uniji, a četnički vojvoda je protiv Evrope u bilo kom obliku, radije bi video Srbiju kao rusku guberniju. Međutim, što se tiče saradnje na lokalnim izborima, tu programi ne prave nikakvu smetnju.

Naravno, nikome nije palo na pamet da se zapita kako to da se Šešelj uopšte bavi politikom, pošto je osuđeni ratni zločinac, pa po važećim zakonima nipošto ne bi smeo da se nalazi na čelu stranke, još manje na izbornoj listi, a ponajmanje u koaliciji sa svojim nekadašnjim ađutantom. Dobro, postavljanje takvih pitanja u Srbiji je odavno komično, ako ne i apsurdno, budući da kod nas zakoni ne važe, to su samo neke žvrljotine na papiru, u stvarnosti je na snazi samo volja vrhovnog gospodara Vučića.

Nakon formiranja Srpske napredne stranke u koju su masovno prešli nekadašnji radikali, ostavljajući bivšu partiju u fronclama, nastao je ozbiljan raskol između Šešelja i njegovih dotadašnjih podređenih Nikolića i Vučića. O tome dovoljno govore naslovi Šešeljevih knjiga posvećenih bivšim partijskim kolegama koje su ga izdale: “Haški denuncijant Tomislav Nikolić”, “Pohlepni vepar iz Bajčetine”, “Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić”, “Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić” ili “Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić”. Vojvoda nije štedeo uvrede, najviše boli kad te za srce ujedu oni kojima si pružio odskočnu dasku za političku karijeru, doveo ih do moći, pomogao im da naprave karijere, a oni ti na kraju zabiju nož u leđa.

Čarke među dvorjanima

Po Šešeljevom povratku iz Haga došlo je do promena u tom svađalačkom odnosu na desnici. Vojvoda malo napada Nikolića koji se tada nalazio u Vučićevoj nemilosti, ali sa gospodarem održava dobre odnose, počinje da ga podržava i vremenom nalazi za sebe mesto u novom naprednjačkom poretku. Ubrzo postaje redovan gost na režimskim televizijama, odakle prosipa uvrede i pretnje prema svim protivnicima režima, a Vučića kuje u zvezde. Njegova izdavačka kuća Velika Srbija dobija počasno mesto na Sajmu knjiga, a Šešelj se zadovoljava malom ulogom koja mu je dodeljena, očigledno pomiren sa novom realnošću u kojoj je njegov nekadašnji posilni sada apsolutni vladar, a vojvoda tek relikt prošlosti, koristan za obavaljanje manje važnih poslova u službi glavnog naprednjaka.

Šešelju se nije mnogo dopala ideja o povratku Nikolića iz prevremene političke penzije. Zločinac smatra da Nikolić neće doprineti kampanji, već da će joj samo naštetiti, jer ima lažnu diplomu, bespravno je sagradio tri kuće na obali Save gde je gradnja zabranjena, i tome slično. Kao da Vučićevi birači uopšte obraćaju pažnju na takve beznačajne izgrede. Pa njima ni to što je vrh države očigledno povezan sa organizovanim kriminalom nimalo ne smeta, baš će da se potresu i revoltiraju zbog navedene sitnurije. Šešeljev ispad se toleriše, dvorjani imaju pravo da se međusobno malo zadevaju i čarkaju, važno je samo da budu poslušni gospodaru.

Skupljanje glasova

Tako su stvari tekle godinama, sve dok Vučić nije raspisao najnovije izbore, a onda je došlo do ponovnog okupljanja slavnog radikalskog trija. Uprkos svađama, sukobima, uvredama i podmetanjima, do ujedinjenja je došlo bez ikakvih problema, što je sasvim razumljivo. Crnu radikalsko-naprednjačku trojku ne spajaju nikakvi politički ideali, principi niti bilo šta slično, takvi pojmovi su im ionako nepoznati. Najmanji zajednički sadržalac koji ih drži na okupu je goli interes. Na kraju, to je glavni i jedini razlog njihovih razilaženja, a ne nekakvi ideološki sukobi i idejna neslaganja. Kad procene da im je u interesu udruženi zločinački rad protiv sopstvenih građana, oni se okupe; kad onaj ko od njih trenutno ima najbolju poziciju proceni da mu je bolje bez kolega, onda dođe do raskola.

Jasno je zašto je Vučić rešio da angažuje sve dostupne snage, uključujući i zaboravljenog Nikolića i bivšeg šefa Šešelja. Rejting naprednjaka je u padu, velike su šanse da će izgubiti Beograd, pa je svako ko može da donese makar neki glas više nego dobrodošao. Koliko god bio marginalizovan, Nikolić je ipak osnovao stranku koju je potom Vučić preuzeo, svojevremeno je bio prilično popularan, dobio je milion i po glasova na predsedničkim izborima 2012. godine, nahvataće bar neki glas, grehota da se baci.

S druge strane, Šešelj bi trebalo da privuče birače ekstremne desnice, kao i ljubitelje karnevalskog zla čije je oličenje. Opoziciona desnica je ionako razjedinjena, a većim delom i upregnuta u režimska kola, tako da se tu otvorio prostor za povratnika iz Haga. Od one silne omladine koja čeka u redu da se fotografiše sa Šešeljem na Sajmu knjiga, za uspomenu i dugo sećanje na sopstvenu beslovesnost, valjda će neko glasati za svog idola. Ne može više ni Vučić da se oslanja samo na ucenjene, primorane i glasače koji imaju direktnu materijalnu korist iz stranke, potreban mu je i neko ko će ga zaokružiti iz poverenja, pa makar to poverenje poklanjao ovoj drugoj dvojici starih radikala.

Povampirena prošlost

Crna trojka je ponovo na okupu, baš kao u stara, dobra vremena kad su organizovali paravojne formacije, proterivali Hrvate iz Vojvodine, otimali stanove po Zemunu i zavijali u crno građane Srbije i susednih zemalja. U međuvremenu su se okolnosti promenile, ali ne i radikali, bez obzira kako se trenutno zovu. Ostali su isti oni nacional-skakavci, paraziti na tuđoj nesreći, uništitelji svake pristojnosti i morala, radikalno zlo koje menja dlaku, ali ćud nikada, poput poslovičnog vuka.

U moru gadnih prizora na srpskoj političkoj sceni, okupljanje Šešelja, Nikolića i Vučića spada među strašnije. To neminovno priziva sećanja na najgori period u istoriji ove zemlje i oživljava traume koje zapravo nikada nisu ni zaceljene, jer do istinskog preokreta nikada nije ni došlo. Da je bilo malo više sreće i pameti, ovu trojicu bismo odavno lustrirali i poslali u ropotarnicu istorije. U nekoj drugačijoj, boljoj, uređenijoj zemlji Šešelj, Nikolić i Vučić ne bi bili u prilici da dele vlast, već samo zajedničku ćeliju.