Veliki brat nas sve gleda – slučaj Đorđa Miketića

Piše: Jovan Rajić

Ovih dana svedoci smo do sada neviđene i ogoljene zloupotrebe Bezbednosno-informativne agencije za borbu vlasti protiv svojih političkih neistomišljenika, a usred predizborne kampanje za parlamentarne i lokalne izbore raspisane za 17. decembar.

Ukoliko i dalje ima neupućenih, napomenuću da je Predsednik republike gostujući u prime time programu, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, jednog opozicionog političara nazvao ljudskom sramotom i obznanio kako svašta zna o njemu, indirektno mu poručujući da je bolje da se primiri, kako i mi svi ostali ne bi to saznali. Već sutradan je narodnom poslaniku Đorđu Miketiću na telefon stigao skrinšot privatnog kućnog videa u kome mu NN lice de facto preti objavljivanjem integralnog snimka, što se i desilo dan kasnije, opet, od strane anonimnog naloga na društvenoj mreži X.

Cela situacija dodatno je zanimljiva jer je u januaru 2022. godine, gospodinu Miketiću obijen stan, iz koga su tom prilikom provalnici osim nekih sitnica, pokupili mobilne telefone i hard diskove sa ličnim podacima, fotografijama i snimcima gospodina Miketića, a što su on i njegova supruga tada uredno prijavili policiji. Do današnjeg dana, međutim, nisu dobili nikakvu povratnu informaciju iz policije ili tužilaštva o tome da li su provalnici otkriveni i koji su motivi za ovu atipičnu krađu, naročito imajući u vidu da nije odneta imovina veće vrednosti.

Imajući sve ove okolnosti u vidu, gospodin Miketić je iskazao svoju logičnu sumnju da se radi o „operaciji“ u koju bi mogla biti uključena i država, odnosno, stara dobra „služba“, jer kako drugačije objasniti upozorenja Predsednika republike i činjenicu da on poseduje informacije koje ni po jednom osnovu ne bi trebao da ima. Na celu priču nadovezala se i Bezbednosno-informativna agencija, političkim saopštenjem u kome Miketića poziva da prestane sa napadima na Predsednika i da je bolje da objasni poreklo snimka (nije do kraja jasno kome treba da objasni: njima ili predsedniku?).

Moralne i društvene lekcije, zgražavanja i zabijanje nosa u tuđ krevet ostavljam na bavljenje dušebrižnicima i velikim vernicima, koji nemaju problem sa milijardama evra koje su pokradene u prethodnoj deceniji, korupcijom i razvaljivanjem svih institucija, ali imaju svoje mišljenje o tome na koji način bi neko trebao da uredi svoj privatni život.

Kao pravnik i advokat Đorđa Miketića, imam potrebu da osvetlim pravnu pozadinu i opasnost u kojoj smo se svi zajedno našli, jer nisam siguran da su razmere problema jasne većini građana Srbije.

Članom 2 Zakona o BIA propisano je da agencija obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije. U tom smislu, BIA je ovlašćena i za istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima.

Ono za šta svakako BIA nije ovlašćena, jeste prikupljanje informacija i video materijala o neistomišljenicima Predsednika republike, kojima se posle oni ucenjuju ili kupuju kako bi sa kritikama prestali i spoznali ispravnost politike gospodina Vučića. Dovoljno je pogledati listu SNS-a za parlamentarne ili beogradske izbore pa videti koliko je tu neutralnih ili nekadašnjih uzdanica opozicije, koje su u poslednje vreme promenili mišljenje.

Dakle, istražne radnje na ovom slučaju koje BIA sprovodi, a koje i sama priznaje u jednom od saopštenja, sprovode se – nezakonito, imajući u vidu pomenuti zakon.

Predsednik republike ni u jednom od svoja dva obraćanja ovim povodom nije objasnio na šta tačno misli kada kaže – „znamo mi…“. Ko su „oni“ koji znaju? Kako i po kom osnovu su došli do tih informacija? Koje su njegove ingerencije nad agencijom i u koju svrhu zloupotrebljava i ovu instituciju? Razlog njegove perverzne potrebe da u svakom trenutku zna ili može da sazna sve o svakome od nas, kao i želja da mi toga budemo svesni, svakako je za mene neobjašnjiv, jer nisam ni klinički psiholog, niti psihijatar. Ono što me brine, svakako je činjenica da za to uopšte postoji mogućnost, jer to onda potvrđuje da smo kao društvo u velikom problemu.

Političku odgovornost će Đorđe podneti pred svojim biračima i koalicionim partnerima, ličnu i moralnu u krugu svoje porodice i to ne treba da se tiče bilo koga od nas. Ali ono što sve treba da nas brine i zanima jeste kome će odgovarati Predsednik države i čelnici BIA-e koji su uzurpirali instituciju koja treba da brine o bezbednosti i ustavnom uređenju ove države za sitne političke i dnevne obračune sa neistomišljenicima, zadirući u njihovu intimu i, doslovno, u krevet? Da li je iko od nas bezbedan, ako padne u nemilost Velikog Brata?