SDT ne razumije viši sud

Za Antenu M piše: Časlav Vujotić, novinar RTCG (i to nestrpljiv)

Savjet RTCG još je bezbrižan. Što izabraše faličnog. Uprkos što je sud poručio kako nije zadovoljavao uslove. Šef pravne službe protumačio je da ih ipak zadovoljava. Ispade kriv preuranjeni konkurs. Pa su ga stoga reaktivirali poslije dvije godine. Bio je u početku 30 dana otvoren. Pa nikad i niko zatvoren. Zbog nepoštovanja tog roka makar. Naivno smo očekivali uvažavanje, izbor nekog od preostalih kandidata no famozna četvorka iz Savjeta digla je ruku opet za istoga. Imenovali ga na preostali dio „njegovog“ mandata. Bez novog temeljnog, pardon, oglasa. Poigravanje, ismijavanje, nepoštovanje suda smatrali su dio kolektiva, javnosti i Evropska komisija. Kao da je između redova pisalo „isključivo Borisa za generalnog“. Mistično ih nečim očarao.

Sve je zasad ispeglano. Ne śekiraju se, ama baš nimalo preśednik države i premijer, Skupština, jednako vlast i opozicija. Policija daleko, inspekcije nevoljno i površno svrću u Raonićev zabran oglašavajući se potom nenadležnim, iako mediji i društvene mreže, pa čak i Vlada, podastiru podatke o sakrivanju informacija, zloupotrebama, mobingu i nepoštovanju. Što čeka tužilaštvo evo osam mjeseci saznasmo ovih dana: ishod naknadnih ročišta na tu temu. Bez objašnjenja zašto tačno, što je sporno u izvršnoj presudi?

Zdravorazumski: ako viši sud obilježi lopova, ili uzurpatora, takav mora da se privede, zaustavi, bez obzira hoće li se žaliti Vrhovnom. A kamoli da mu se omogući da i dalje krade, maltretira ili neovlašćeno manipuliše. Zar sve nije izvedeno na čistac pitah čuvenog profesora prava? Veli, poslije pravosnažne sudske pristupa se izvršenju, bez obzira na vanredna pravna sredstva. Nepoštovanje te odluke je krivično djelo. Izlišno je pitati što biva ako stranka neće dobrovoljno da se povinuje. „Članovi Savjeta koji su glasali kontra presude, kao i gen. direktor TVCG podliježu krivičnoj odgovornosti„

Konsultovah i nekoliko uglednih advokata. Kažu SDT može pokrenuti postupak na osnovu pravosnažne presude ali nijesu sigurni jer ako je vrhovni ukine biće u procjepu. Jedan od njih sluti „Mislim, ipak, da presuda ne može biti drugačija, osim ukinuta iz nekog procesnog razloga da bi se kupilo vrijeme. Što me ne bi čudilo jer trguje se na sve strane svim i svačim.“

U tom čekanju iskrsavaju razne kombinacije: dok okončaju aktuelni procesi, hoće li se pojaviti još koji? Presahnu li sudanije, ko zna, moguće i da sam sebe Raonić tuži, samo da produži farsu. Još ako sve ode Višem sudu, pa dalje Vrhovnom jer (i on je evo otegao), pa Ustavnom, sve do Strazbura, eto ga đe je do penzije.

Ako pak Vrhovni potvrdi nekad presudu Višeg suda, period strpljivosti značiće, htjeli ne htjeli, vještački produženu nezakonitu vladavinu Borisa Raonića nad državnim servisom. Ko će zapošljenima, šikaniranima, onima koji vjeruju u pravdu nadoknaditi vrijeme. Državi novac i ugled. Finalno, pitam kao laik: može li zbog silnog oklijevanja neko u Specijalnom državnom čekalaštvu formirati predmet i protiv sebe?