‘Usluga za uslugu’: Trampov zet i savjetnik, investitori u Srbiji

Piše: Tomislav Marković

Pre nekoliko dana lider Ekološkog ustanka u Srbiji Aleksandar Jovanović Ćuta upozorio je javnost da se u glavnom gradu sprema izgradnja Beograda na vodi 2.

Jovanović je saopštio da je ministar građevinarstva Goran Vesić u ime Vlade Srbije potpisao memorandum kojim se lokacija Generalštaba u centru Beograda poklanja američkim ofšor firmama koje se povezuju sa Džaredom Kušnerom, zetom nekadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa. Navedene informacije nalaze se u memorandumu o razumevanju, a kopiju tog dokumenta Ekološki ustanak je dobio iz Ministarstva odbrane.

Oglasio se i Goran Vesić, demantujući da je memorandum o razumevanju potpisan, ali je napomenuo i da će „obavestiti javnost kada se to desi“. Ne prođe ni tri dana, a razni američki mediji, između ostalih i New York Times, objaviše kako će Džared Kušner zaista graditi po balkanskim zemljama. Sam Kušner se pohvalio blizu finalizacije projekata izgradnje nekretnina na Balkanu, u centru Beograda i na jugu Albanije. Kušner je čak podelio i arhitektonske planove i slike na kojima se vidi kako će izgledati nekretnine kada budu sagrađene.

Viši savjetnik i bogati nasljednik

Plan je da se zgrada Generalštaba koja je srušena u NATO bombardovanju pretvori u luksuzni hotel sa poslovnim prostorom i više od 1.500 stanova, a tu će biti i muzej. U Albaniji su u planu dva projekta, jedan je na ostrvu u blizini albanske obala, a drugi na poluostrvu na jugu Albanije u sklopu poznatog odmarališta Vlora.

Kako piše New York Times, Kušner je na ovim poslovima radio zajedno s Ričardom Grenelom koji je za vreme Trampovog mandata obavljao funkciju specijalnog izaslanika za Balkan.

Nije ni Kušner samo zet i graditelj, već je i on obavljao poslove za američku administraciju kao viši savetnik Donalda Trampa. Savetnički posao dobio je od rođenog tasta, a porodični biznis je nasledio od oca Čarlsa, poslove je preuzeo nakon što je Čarls osuđen po 18 različitih optužbi za razna krivična dela, između ostalog i utaju poreza. Doduše, Tramp je 2020. godine pomilovao svekra svoje ćerke. A zet Džared nije izašao iz biznisa dok je obavljao funkciju višeg savetnika, iako je po zakonu na to bio obavezan.

Grenelov mandat specijalnog izaslanika za Balkan ostao je u gorkom sećanju svakom liberalni nastrojenom građaninu naših zemalja. Svakom iole nepristrasnom posmatraču Grenelovi potezi delovali su u najmanju ruku čudno, a i nije bilo baš najjasnije čiji je on zapravo izaslanik: Trampov ili Vučićev, da li radi za američku ili za srpsku administraciju. O njegovoj očiglednoj pristrasnosti pisali su i mnogi evropski i svetski mediji, jer je bila toliko naglašena da je prosto bola oči.

Rušenje Kurtija

Kako je pisao ugledni Frankfurter Allgemeine Zeitung povodom pada Vlade Aljbina Kurtija, iza kulisa je Ričard Grenel „vršio ogroman pritisak, jer je video Kurtija kao prepreku da za svog šefa isposluje što brže srpsko-kosovsko pomirenje koje će ovaj moći da proda kao dil“.

Isti list je pisao o konkretnim pretnjama: „Pretnje su išle do mogućeg povlačenja američkih trupa koje su stacionirane na Kosovu od 1999. Iz kosovske perspektive, to je poput pretnje atomskom bombom, jer osećaj sigurnosti kod kosovskih Albanaca u velikoj meri počiva na američkom vojnom prisustvu u zemlju“.

Kurti je tvrdio da sporazum koji zagovara Ričard Grenel “uključuje teritorijalnu razmenu”, te da takav dogovor ne može biti mirovni. O promeni granica i razmeni teritorija između Srbije i Kosova mnogo se govorilo u vreme Grenelovog mandata. Grenel je to sve demantovao, govorio je da to nije zvanična politika Donalda Trampa, da se o razmeni teritorija nije pričalo u njegovom prisustvu, da je ta ideja potekla od bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.

Kako god bilo, činjenica je da je Kurtijeva Vlada oborena, jer on nije pristajao na ustupke. Grenelovi pritisci i pretnje su se izjalovili, jer je Kurti na narednim izborima osvojio još više glasova i lagodno formirao Vladu. Grenel je i nakon što je prestao da obavlja državnu funkciju nastavio da podržava Aleksandra Vučića i da napada Kurtija.

Nakon decembarskih izbora prošle godine, Grenel je mrtav hladan izjavio da je pobedi Srpske napredne stranke doprinelo i to što je “predsednik Srbije Aleksandar Vučić dobro upravljao krizom koju je stvarao ekstremistički kosovski lider Aljbin Kurti”.

Vučićev lobista i propagandista

Zanimljiva konstatacija, kao da dolazi od nekog dežurnog Vučićevog propagandiste koji redovno gostuje na TV Pink. Da se podsetimo: količina neregularnosti, krađe i manipulacija na decembarskim izborima je bila tolika da je morao da reaguje i Evropski parlament, kao i mnoge druge međunarodne institucije.

Par meseci pre izbora, izveden je teroristički napad u Banjskoj, kojim je rukovodio Vučićev saradnik Milan Radojičić, u to vreme potpredsednik Srpske liste, marionetske stranke pod komandom predsednika Srbije. Srpskim vlastima ne pada na pamet da privedu teroriste pravdi, a eskalacija sukoba je izbegnuta samo zahvaljujući dobroj reakciji kosovskih vlasti. I to Grenel proglašava dobrim upravljanjem krizom.

U decembru prošle godine Grenel se baš oslobodio svih unutrašnjih inhibicija, pa je raspalio iz sve snage: “Vlada Nemačke nije prihvatila rešenja za koja su se Tači i Vučić dogovorili da sprovedu. Nemci su na pogrešnoj strani istorije: podržavaju fašistu Kurtija. Sve zemlje na svetu osudile su Kurtija za izazivanje nasilja – osim Nemačke”. Zaista čovek zvuči kao Dragan J. Vučićević iz Informera, nije ni čudo što mu je Vučić prošle godine uručio odlikovanje i nazvao ga “prijateljem Srbije”. Mala napomena: u Vučićevom vokabularu reč “Srbija” zapravo znači “naprednjački režim” ili “Aleksandar Vučić”.

Nebrojene su slične skandalozne izjave Ričarda Grenela, možda treba izdvojiti još samo jednu – da će kada Donald Tramp ponovo bude predsednik Amerike zajedno raditi na oslobađanju Hašima Tačija. Toliko o Grenelovom poštovanju nezavisnosti pravosuđa, vladavine prava, zakona i demokratije.

Ruka ruku mije

Za vreme izaslaničkog mandata Grenel je svim snagama podržavao Otvoreni Balkan, projekat Aleksandra Vučića i Edija Rame koji bi u povlašćen položaj doveo Srbiju i Albaniju, ali bi išao na štetu Kosova, Crne Gore i BiH. Kad se sve sabere, nije nikakvo čudo što Kušner i Grenel danas planiraju velike investicije baš u Srbiji i Albaniji, a ne u nekim drugim balkanskim zemljama.

Brojni komentari Amerikanaca na vest o investicijama na Balkanu, koji se mogu pročitati na portalima i društvenim mrežama, izrazito su negativni. Svi podozrevaju da je u pitanju nekakva korupcija, jer Kušner i Grenel posluju koristeći veze i kontakte koje su stekli dok su obavljali poslove u okviru američke administracije, što se smatra nedopustivim.

Nisu u pitanju regularne poslovne veze, već korišćenje političkih kontakata za poslovne poduhvate. Takođe, Srbija i Albanija su na lošem glasu kao izuzetno korumpirane države, a američki dvojac posluje upravo sa predstavnicima korumpiranih vlasti, pa nije teško sabrati dva i dva.

Nama koji živimo ovde stvari su još jasnije, jer smo se sličnih dilova nagledali u prethodnim decenijama. Radi se o standardnom metodu poslovanja znanom kao “ja tebi – ti meni”, “ruka ruku mije”, “trange-frange” ili “usluga za uslugu”. Ti lobiraš za mene u najmoćnijoj državi sveta, a ja ti zauzvrat dam priliku da zaradiš u mojoj zemlji. Grenel je dao sve od sebe da se izbori za Vučićeve interese, pa je red da se ta velika usluga vrati. Dobra su i odlikovanja, ali ipak – lova je lova.

Čitava priča ima i dodatan ironični podtekst. Naopaka politika Slobodana Miloševića dovela je do bombardovanja i rušenja zgrade Generalštaba. Deo Miloševićevog režima u to vreme bio je i Aleksandar Vučić, kao ministar informisanja. Da Generalštab nije srušen, sad tu ne bi moglo ništa da se gradi.

A onaj ko je bio uzrok rušenja, sada je onaj ko srušenu zgradu daje američkim investitorima kako bi prebio stare dugove. Što bi rekli pisci krimića: savršen zločin.