Budimo optimisti

Piše: Zoran Piperović

Mnogo toga u životu je naizgled čudno, ponajprije groteskno.

Svi se pouzdano rodimo na jedan način, a možemo glavu da izgubimo - na hiljadu.

Čak i da odaberemo na koji.

Slično je i sa tajnama.

O onim prirodnim da ne govorim - jer, em im ništa ne možemo, em, o njima slabo šta znamo.

Ja nijesam zaslužio ni jednu sopstvenu, a kamoli tuđu tajnu.

Pa, ni ovu Kenterinu.

Koji danas reče da je upozoravao Abazovića u vezi direktora UPC i šverca cigareta, ali da, pazite, Dritan nije mario za upozorenja.Kao da ga bilo nije.

Ko je grešnik?

Direktor ili Dritan?

Ili kokice?

Koje je komšija namjerio još u vrijeme kada je upozoravan od Kentere, nekima drugima.

Vrlo principijelno.

Nadasve, premijerski.

Dobro, Adžić nije znao, jer ga Kentera nije obavještavao.

U suprotnom, uhapsio bi odmah obojicu svojih, Dritana kao pomagača.

Pod uslovom da mu je sprječavanje krijumčarenja bilo u nadležnosti.

Ovo Kenterino kazivanje neće skrenuti sa pravog puta Bečića i komesara Bogdanovića.

Mislim, neće ih spriječiti da im bivši premijer i dalje bude strateški partner u ratu protiv svih oblika kriminala.

Kokice polako nestaju.

Moraće na kestenje da pređu.

A ja?Ja sam zbunjen.

Ovim što pročitah, jer moja muka nije što nikada nijesam u pravu, no što nikada ne znam kada jesam.

Budimo optimisti.Iako je između optimiste i ajvana, samo jedna razlika.

Optimista ne vjeruje u ono što vidi, a ajvan vjeruje i u ono što ne vidi.