Evropa je suočena sa prijetnjom masovne migracije i najveće humanitarne katastrofe

Za Antenu M piše: Oleksandar Levčenko

Ruski režim nastavlja brutalnu agresiju na Ukrajinu, koristeći vazdušno bombardovanje kako bi uništio gradove i prisilio civile da napuste svoje domove. Postoje izvještaji da je Vladimir Putin naredio svojim trupama da pretvore ukrajinske gradove u mrtvi prostor. S tim u vezi, predstavnici NATO-a raspravljaju o planovima ruskog rukovodstva, koji uključuju masovnu upotrebu visokopreciznih avionskih bombi protiv ukrajinskih gradova. Ovaj podmukli plan podijeljen je u tri faze. To uključuje stvaranje panike među stanovništvom kako bi ih natjerali da pobjegnu iz grada. Tada se planira uništavanje stambene i industrijske infrastrukture. Plan uključuje i napad okupacionih snaga na već uništene i napuštene gradove. Samo u martu 2024. godine, rusko ratno vazduhoplovstvo koristilo je rekordan broj vođenih vazdušnih bombi - više od 2.300, kršeći sve međunarodne norme i pravila zaštite civilnog stanovništva tokom rata.

Vođene vazdušne bombe (VVB) su municija koja ima aerodinamičke površine i sisteme za navođenje kako bi se povećala vjerovatnoća pogađanja cilja. Smatraju se oružjem visoke preciznosti zbog upotrebe modula za kontrolu i korekciju - u stvari, to su krila za bombu, povećavajući domet, a GPS navigacija je odgovorna za preciznost. Rusi imaju prilično široku nomenklaturu VVB-a: relativno svjež, ali rijedak UPAB-1500 težak 1500 kilograma. U ograničenim količinama, Rusi imaju UPAB-500B od 500 kilograma, plansku bombu Drel od 540 kilograma i Grom-E2, koja je varijanta Grom-E1 bez motora, ali sa bojevom glavom povećanom za jedan i pola puta. Rusija takođe ima zalihe takozvanih modifikovanih avio-bombi - VVB-500Kr ili VVB-1500. Osim toga, Rusi imaju FAB-3000. Riječ je o bombama čija težina prelazi 3.000 kilograma, a težina bojeve glave je približno 1.400 kilograma. SSSR je koristio FAB-3000 u Avganistanu, a Rusija ga je koristila u bombardovanju Mariupolja. Posebno su ove strašne bombe bačene na branioce "Azovstala".

Domet bacanja vazdušnih bombi zavisi od parametara leta nosača, odnosno brzine i visine aviona. Što više i brže kreće avion, onda takve bombe će dalje letjeti. Za UPAB-1500B, domet je 40 kilometara pri visini leta od 14 kilometara. Za Grom-E2 je deklarisan domet od 120 kilometara na visini leta od 12 kilometara, za hibrid UMPB D-30 SN deklarisan je domet do 70 kilometara. Sve brojke koje su objavili Rusi izazivaju razumnu sumnju. U stvarnosti, Oružane snage vide maksimalni domet u području od 40-50 kilometara i ne vide preciznost - padaju gdje žele. Istovremeno, čak i domet pada od 50 kilometara znači da su granična i frontalna područja, uključujući gradove kao što su Černihiv, Sumi, Harkov, Herson i Zaporožje, u opasnosti od takvog napada. A efikasno sredstvo za borbu protiv njih je samo uništavanje samog nosača. VVB se ne može pohvaliti preciznošću, ali ima strašnu razornu moć. Osim toga, Rusi ih jednostavno imaju puno.

Neprijateljski avioni ne ulaze u zonu djelovanja ukrajinske protivvazdušne odbrane kako bi bez opaske bacili vođene avionske bombe. Teško je nositi se sa takvim bombama - one su problematične mete i za PVO i za PRO. Bilo bi jednostavnije i logičnije uništiti njihov nosač - Su-34, Su-35 itd. Međutim, još uvijek nema načina da se unište ovi avioni. Bombe se mogu pokušati oboriti, ali za to je potrebno mnogo odgovarajućih sredstava. U zimu 2024. Rusija je svoj VVB učinila glavnom udarnom snagom u ofanzivnim operacijama. Zahvaljujući aktivnom bombardovanju, Avdijivka je bila uništena. Komanda odbrambenih snaga Ukrajine odlučila je da rizikuje i na front je izvela "putujuću protivvazdušnu odbranu" - kao rezultat toga, samo u februaru 2024. oboreno je 13 ruskih aviona, od kojih su većina bili nosači protivvazdušnih projektila. Međutim, ukrajinski PATRIOT i drugi sistemi, kada su se približili liniji fronta, i sami su postali mete Rusa i bili pod vatrom balističkih projektila.

Mobilna „putujuća protivvazdušna odbrana“ na neko vreme smanjila je intenzitet ruskog bombardovanja, ali nije rešila problem - Rusija je sve nastavila, pa čak i povećala broj lansiranja VVB. Neprijatelj je takođe proširio geografiju njihove upotrebe - pored Donbasa, dodane su oblasti Herson, Zaporožje, Harkov, Černihiv i Sumi, odnosno, VVB se koriste duž cijele linije fronta. Konačno, problem bi trebalo da bude skinut sa dnevnog reda ukrajinske strane pojavom većeg broja sistema PATRIOT i SAMP-T , kao i obavezno povećanje borbene avio flote Oružanih snaga Ukrajine i široku upotrebu raketa vazduh-vazduh. Ukrajina se bori za što brži prijem američkih borbenih aviona F-16 koji su moderni avioni generacije 4+ i sposobni da se suprotstave ruskim avionima na velikim udaljenostima, imaju i moćne radare i rakete vazduh-vazduh.

Ukrajina više puta apeluje na svoje partnere da ubrzaju transfer takve opreme. Očekuje se da će se u ljeto 2024. godine F-16 konačno pojaviti na ukrajinskom nebu. Ali oni su već sada potrebni. Broj žrtava među ukrajinskim civilnim stanovništvom u stalnom je porastu, a razaranja izazvana vođenim vazdušnim napadima čine ukrajinske gradove nenastanjivim. Ruska strategija uključuje ne samo uništavanje gradova, već i napade na energetsku infrastrukturu, što stvara dodatne probleme civilnom stanovništvu. Putin očigledno želi da stvori humanitarnu katastrofu u Ukrajini, realizujući svoje agresivne ciljeve i ignorišući sve međunarodne norme.

Tako Evropa je suočena sa prijetnjom masovne migracije i najveće humanitarne katastrofe, ako međunarodna zajednica ne preduzme energične mjere protiv ruske agresije i ne ubrza transfer američkih aviona F-16 i modernih efikasnih protivraketnih odbrambenih sistema PATRIOT i SAMP-T Ukrajini.