Kratak pogled na šefove EU u CG: Mandati bez (dobrih) posljedica

Za Antenu M piše: Časlav Vujotić

Najnovija smjena na čelu Delegacije EU u Podgorici: je li dobra?

Nastavljaju da nam dolaze bez našega, barem da se zna, uticaja na izbor. I dolazećega je, navodno, birao Oliver Varhelji - po svom liku i doživljaju crnogorskih interesa. To je onaj komesar za kojega vele da je jedini predstavnik države koja nije članica EU. 

Prilika je da se blago priśetimo njegovih prethodnika...

Počnimo od šefa delegacije Unije Starog kontinenta Leopolda Maurera. Poslije guglanja reklo bi se da bijaše veliki poklonik SPC i Vijesti. Plus Mugošin kirajdžija bio. Mala digresija - sadašnji generalni RTCG mu je britko objašnjavao probleme civilnog sektora sa "Oni koji ukažu na loše stvari bivaju sputavani", ali tada je on bio zakonit direktor Inicijative mladih za ljudska prava (i nije sputavao novinare kao danas u Javnom servisu).

Vratimo se zastupnicima: Maurera je zamijenio Slovenac Mitja Drobnič. Volio je pohvale. Toliko da je jednom na Twiteru četiri puta ponovio pozitivnu ocjenu o sebi. Napravio nekoliko skandala, npr. izjavom da Crna Gora nije morala uvesti sankcije Rusiji, iako je poznato da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju obavezuje Crnu Goru da politiku usklađuje sa EU. Drobnič je dao 150 hiljada eura Mreži za afirmaciju nevladinog sektora da prati izbore, mimo svih procedura. Nakon toga ta Mreža je, piše na portalima, nastupala kao pravni zastupnik - opozicije. A indikativan geg bila su obraćanja MANS-a medijima: upućivana su sa mejl adrese Delegacije Evropske unije u Podgorici. Neko iz tog kabineta je radio - i za MANS.

Diplomatska, samo naizgled, omaška bijaše kad je Drobnič izbjegao prijem kod tadašnjeg premijera Mila Đukanovića, povodom Dana nezavisnosti. Pozadina eskiviranja izgleda bijaše Đukanovićeva želja da Mitja ode zbog izjave da je jedan od problema Crne Gore koncentracija moći „jer vlast nije mijenjana posljednjih 20 godina“.

Naslijedio ga je Estonac Aivo Orav. Praktično neprimjetan bijaše osim što je za njegova mandata bila afera o pronevjeri donacije Evropske unije (EU) vrijedne više od milion eura, namijenjene nabavci opreme za nadzor morske granice prema Hrvatskoj i Albaniji.

Poslije njega poslali su nam Rumunku Oanu Kristinu Popu, prethodno žestoko kritikovanu, neki bi rekli ismijanu, u Zagrebu zbog raznih predviđanja, recimo da Hrvatska neće još dugo u Šengen. Po dolasku u CG postala je popularna na društvenim mrežama, hvatali su je za riječ i postupke političari i istoričari (a ona je i istoričar) i to tako ubjedljivo da je zaključala profil. Politički je isticala kako je Crna Gora propustila dobre prilike da napreduje na putu ka EU, ne pominjući imena, samo načelne pokazatelje kao "korupcija", "Ustavni sud", nijeste "fokusirani"... Uglavnom istrošila bi mandat bez evropskog prosperiteta domaćina, iako je golemo pouzdanje imala u Aleksu i Dritana. Konačno, moglo bi joj se desiti da je, na izmaku mandata, obraduje Spajićeva vlada. U programu Evropa sad viđela je (nadajmo se da ga je viđela neđe) prekretnicu.

I evo nam ga sad, pišu mreže: "Johan Zatler, austrijski rusofil, zaštitnik Dodika i Čovića u BiH, štićenik Karin Kneissl, bivše austrijske ministrice vanjskih poslova kojoj je Putin bio na svadbi i koja sad živi u Rusiji". Pa kad je već tako - zdravstvujte tovarišč Zatler!

Utisak je da nam Brisel bira ljude pomirenja, ambasadore koji će kao krunu svoje misije doživjeti ulazak Crne Gore u EU i Srpski svet. Samo bez talasanja, ostalo nije bitno.

Neki linkovi: 

https://old.delo.si/svet/sosescina/vodja-delegacije-unije-na-naslovnicah-tabloidov.html 

https://tinyurl.com/224ohnr7