Dritanov spektakl u Beogradu

Za Antenu M piše: Radmila Tomović

Dritan Abazović, promovisao je sinoć, po ne znamo koji put, svoju knjigu „Kritika globalne etike“. Ovoga puta na Kolarcu u Beogradu. Što bi se reklo: evo mene među moje... izdavače.

Krem

Kako se autor na društvenim mrežama pohvalio, promociji su prisustvovali predstavnici vlasti, opozicije, patrijarh Porfirije, liberali, zeleni, brojni profesori, doktori, intelektualna elita, predstavnici medija, kulturni stvaraoci, brojna (ako bi se tako moglo reći čak i da su svi došli) dijaspora iz Crne Gore, predstavnici ostalih manjina, NVO sektor...

Jednom riječju – svi kojima su filosofija i Dritan na srcu!

Novinari su uočili funkcionere  vladajuće Vučićeve  stranke Nikolu Selakovića i Tomislava Momirovića (Tomu Monu), pripadnike opozicije Biljanu Stojković, Nebojšu Zelenovića i Đorđa Miketića, pa do Ostoje Mijailovića iz KK Partizan, Dušana Savića iz FK Crvena zvezda, Igora Jurića, Milene Popović (udovica Olivera Ivanovića), Milomir Marić i na kraju, odnosno na početku svega, samog Patrijarha Porfirija. Zamijećeni su i Sestra Nevenka i Otac Velibor (Džomić).

Jednom riječju - krkljanac. Spavaš li mirno Vesna Dedić? Kad je neka tvoja promocija bila ovako posjećena, a i muziku si imala?!

Uglavnom, autor je bio prezadovoljan. O promociji, na mreži X,  objavio: „Spektakl u Beogradu: Kad knjiga ujedini Srbiju.“

Još jedan u nizu dječačkih snova, ako se tako smiono i sanjati smjelo, štrihiran! 

Tako je Dritane! Pritvrdi nam ono što nijesmo znali. Baš smo se pitali otkud tako šarenoliki buket na jednom mjestu. Za Tomu Monu i Duleta Savića smo nekako bili sigurni da će biti na promociji. Ako je iko, onda su njih dvojica prepoznati kao veliki ljubitelji filosofije. Pa, oni ne lijegaju dok ne pročitaju par stranica od Hegela.

I, tačno, knjiga (čitaj Dritan) ujedinila je Srbiju. Da citiramo omiljenog Pinkovog analitičara dr Nebojšu Krstića. To je  onaj čiko koji spava u Pink TV, nekad je bio član Idola,  a sad je... Idolov Tumač. E, on kaže: „Dritan Abazović je jedina dobra stvar koja se desila Crnoj Gori u posljednje 33 godine.“Pa nastavlja: „S obzirom da je oterao Mila, dići ćemo mu spomenik.“

Tako je! Zadužio vas je, ko što niko nije. Dao vam što vam nikad pripadalo nije. Častio vas tuđim, bez riječi. I treba da mu dignete spomenik! I medalju na prsa da mu turite! U crkveni kalendar da ga umetnete! Dako mu se odužite.

Promocija

I kad je sve tako bilo udešeno, prozborila se koja  riječ i o Dritanovoj knjizi. Sam autor, govoreći o svom djelu, primijetio je: “Društva koja su održiva i progresivna su ona društva koja pronalaze minimum etičkih normi oko kojih se ljudi okupljaju.”

Bolan Dritane, kad već imaš sva ta saznanja, što ih nijesi primjenjivao u praksi? Nego ode a ne upamtismo te po moralnome činu, ama jednom od zakletve!

Govoreći  o Dritanu Abazoviću i njegovoj knjizi, politikolog Vladimir Pavićević, koristio je samo birane riječi, prenose srpski mediji. Da nije fotografija, čitalac ne bi znao kome su upućene. Poznao ga po njima ne bi. Svaka sličnost sa Dritanom, liše prezimena, isključena je.

“Abazović je heroj demokratskog procesa i preobražaja Crne Gore.  Bio je prevaga u raščlanjivanju starih političkih aktera i razbijanju lažnog multikulturalizma “, zaključio je Pavićević, kažu srpska glasila. A njemu, stvarno moramo na riječ vjerovati. Njegova uvjerenja su, inače, zid-beton. Pamtićemo ga po munjevitoj dijalektici, od Pavićevićevih političkih vratolomija smuči se brže nego na zadnjem sjedištu Tarinog autobusa - od poslanika u srpskom parlamentu, preko lidera Crnogorske paritije, do Jokovog savjetnika... A đe će biti za koji mjesec - ne zna se. Tj. biće tamo đe ga pošalje gazda.

Intervju   

U okviru dočeka, kao neki paket dobrodošlice, upriličen je i intervju sa Abazovićem. Za (pokojnu) Politiku. Naslovljen kao čista ekskluziva. Nježnim riječima, uz napomenu da Dritan u Beogradu ima status regionalne zvijezde, novinar Apostolovski ovako je predstavio svog sagovornika.

„Harizmatičan, energičan i tajanstven. To su možda tri ključne osobine tridesetdevetogodišnjeg bivšeg premijera Crne Gore Dritana Abazovića. Lider Građanskog pokreta URA sada je u opoziciji. Iako tvrdi da se van vlasti oseća veoma komotno, suviše je mlad da se ne bi ponovo popeo na Lovćen, a dovoljno iskusan zbog teških poslova koje je obavio.“

Može li preko ovog? E, ne, zaisto. Bez ako ćemo da kupimo trunje. Ovo je, pa skoro, u rangu kako je kolumnista Đura opisao našeg nam šefa diplomatije Filipa Ivanovića. Zanimljivo, novinari se lako zaljubljuju. Pa, je li? Je li ovo analiza ili čista emocija? 

A Dritan? Skromno, kako samo on to zna, odgovara na  pitanje novinara ("novinara"). Prenosimo, ilustracije radi, dva pitanja i dva odgovora.

Politika:  Šta vi kažete, da li je vaša karijera dugouzlazna ili dugosilazna? Ja se kladim u ovo prvo.

Abazović: Ne volim kocku niti klađenje, pa bih se zadržao na prostim činjenicama iz kojih je moguće izvući pouke. U politici sam već postigao mnogo više nego što sam očekivao i izuzetno sam ponosan na rezultate. Odneo sam pobedu, zajedno sa svojim kolegama, u jedinoj pravoj istorijskoj bici za demokratiju, 30. avgusta 2020. godine. To je trenutak kad smo građanima vratili suverenitet, ali i nadu. Niko nije verovao da se bilo šta može promeniti, niti da ću biti odlučujući faktor za rušenje Đukanovićevog režima. Nakon toga, kao neko ko dolazi iz reda manjinskog naroda, postao sam i vicepremijer, a onda i premijer. Tek je to bila naučna fantastika za Crnu Goru. Razbijanje mafije je počelo kad sam preuzeo sektor bezbednosti, što je i najvažnije. Kasnije sam uspeo da potpišem i Temeljni ugovor sa SPC, što je takođe jedna istorijska odluka. Ekonomski rezultati, dok sam vodio vladu, bili su najbolji od kada je Crne Gore, što je predstavila i Svetska banka u svom najnovijem izveštaju.

Politika: Kako ste i kada upoznali mitropolita Amfilohija i koji detalj vas najviše podseća na njega?

Abazović: Mitropolita sam upoznao kad je bio aktuelan Zakon o slobodi veroispovesti. Stekao sam utisak da me nekako posebno cenio. Na onom istorijskom sastanku pod Ostrogom, kad se dogovarala nova većina, ja i moj kolega stigli smo poslednji. Kada smo ušli sve sam pozdravio i krenuo da sednem na neko upražnjeno mesto. Mitropolit Amfilohije je tada rekao: „Ne, ne tamo, ovde sam ti sačuvao mesto, pored mene.” Kasnije me podržao i u onome što su bili moji predlozi. Ipak, najupečatljivija priča, makar za mene, došla je od jednog od njegovih najbližih saradnika. Nakon što je mitropolit preminuo, sreli smo se i rekao mi je: „Znaj da te je mnogo cenio i voleo mitropolit, pa nam je jednom prilikom, kad smo se dotakli teme politike, rekao: ’Dok je Dritan tu, ja se za Crnu Goru ne bojim.’” Kad god me je sretao pozdravljao bi me s „mirdita” (na albanskom to znači „dobar dan”). To su neka sećanja na mitropolita oko koga postoje podeljena mišljenja, ali je nesumnjivo da je za sobom ostavio veliki trag."

Za kraj ove skaske, prepričaćemo nekoliko Dritanovih opservacija. Aleksandar Vučić mu je prijatelj, Milatović je ozbiljan političar i dobar učenik, Spajić je spekulant koji ne razlikuje dobro od lošeg, već samo korisno od beskorisnog, a Krivokapić je, na svu sreću, prošlost. Sa Milom Đukanovićem je, u političkom smislu, gotovo.

„Sreća je najlepša kad se deli“, kaže Dritan, „Stoga ću nastaviti da propagiram politiku pomirenja“. Fokus sa prošlosti, smatra Abazović, treba  usmjeriti na budućnost. Sve smo probali samo nismo probali saradnju. „Big dil” za region znači: pomirenje Srba, Albanaca, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca! To je istorijski cilj koji stoji pred nama!

Regionu, što si spavao, spavao si. Dritan oće da nas miri!

I, ne znam dijelimo li utisak, tek na ekavici to je pravi Dritan.