Da li je i zašto sumnjamo da jeste Milun Zogović glavni i odgovorni urednik TVCG?

Za Antenu M piše: Radmila Tomović 

Legenda kaže – mi ne znamo, ali tako smo čuli, godinu nakon „oslobođenja“, energični poslanik Milun Zogović doturio je novouspostavljenom generalnom direktoru RTCG jednu cedulju! Na cedulji, prenosi se od usta do usta, bio je spisak. A na spisku imena onih koje treba „eliminisati“ iz Javnog servisa. E, sad, mi stvarno ne znamo, ali i tako smo čuli – Milun je rekao  Borisu: radi kako ti kažemo i imaš naš blagoslov! Šta je Boris rekao Milunu mi ništa ne znamo. Ali vidimo šta radi. I izgleda da blagoslov fercera!

Uostalom, Milun je bio na čelu Administrativnog odbora kad su birani članovi Savjeta RTCG. E, to smo čuli i očima gledali, da su članstvo u Savjetu mogli da zavrijede samo oni koji su tačno odgovorili na Milunovo eliminaciono pitanje: da li ste saglasni da je dokumentarac o Amfilohiju "Svjedok božje ljubavi" najobičniji "fašistički izbljuvak"! Tačan odgovor bio je - DA.  

Tri godine poslije „istorijskog sastanka“ Milun-Boris, u jednoj podgoričkoj kafani, pažljivo analizirajući rad  RTCG, osnovano sumnjamo da je upravo Milun tom prilikom doturio budućem Grneralnom i okvire uređivačke politike naše medijske uzdanice. Evo, posljednji primjer, da nam ne da lagat.

Na Drugom kanalu našeg Javnog servisa, 23. aprila u 21 sat, emitovana je „dokumentarna“ emisija koja se u originalu zove „Vasojevići najveće srpsko pleme Nemanjića soj – prirodne i duhovne ljepote“. Za potrebe emitovanja na nacionalnom emiteru naziv je malo modifikovan pa je  skraćen u „Vasojevići – prirodne i duhovne ljepote“. Ovo i zbog Agencije za elektronske medije ako odluči, a morala bi, da baci oko na tu sprdnju. Sadržaj emisije ostao je nepromijenjen.

Da krenemo postupno i prvo navedemo nekoliko osnovnih podataka o reditelju i scenaristi. U umjetničkom opusu Dragana Elčića najzapaženiji mu je rad onaj posvećen osuđenom ratnom zločincu Radovanu Karadžiću. Film je poetičnog naziva – „Radovan: Povik Iza Zidova Tamnice“. Pretpremijera filma bila je na Mećavniku, kod Nemanje Kusturice. Našoj javnosti Elčić je, ipak, poznatiji po „dokumentarcu“ o Podgoričkoj skupštini – „Crna Gora međa istine i laži“. Zajedno sa  scenaristom  Željkom Čurovićem, "književnikom" i guslarom, predsjednikom udruženja „Srpska vertikala“, Elčić je pokušao da silom na sramotu pokaže kako je Crnoj Gori jedino prirodno stanište „srpski svet“. 

„Dokumentarni“ film o Vasojevićima uradila je producentska kuća Ramonda iz Beograda, po ideji prof. dr Milije Zečevića i dr Mihaila Zogovića, uz blagoslov mitropolita Joanikija. Naravno, kako bi drugačije. O Miliji smo mnogo toga čuli. Da budemo korektni – njegov lik i djelo prate brojne kontroverze! Još iz doba Miloševića. Doktor Zogović, njegov zemljak, u biografiji bilježi krupne korake u srpskom Ministarstvu odbrane.

Zanimljiv je i spisak imena na odjavnoj špici, potpisanih kao donatori filma (ljepši naziv za finansijere). E, tu smo zapazili Miliju Babovića, Duška Bojovića, ali i Miluna Zogovića! 

Šta o samom uratku reći, a ne zaplakati!? Osim jasne namjere da se falsifikuje istorija i Vasojevići pokažu kao „najveće srpsko pleme“ (što mu ne bi bilo teško, da jeste srpsko, jer u Srbiji plemena nema), da svi smo Srbi, i da nas je crkva stvorila i održala njojzi hvala, sve ostalo je po principu – i neka su nam đeca zdravo. Od početka do kraja – bezobrazno, drsko i bestidno! Elčiću, malo si pobrkao lončiće... Nijesi ti to dobro istražio. Imamo mi preče od Nemanjića i Karađorđevića, pa ti, dragi, uzmi knjigu u šake i to malo bolje prostudiraj.

I nemoj da ti se navrzu na život albanski istoričari što si unuka Jovana Mrše Klimente, Karađorđa Petrovića, istrgao iz njegove prapostojbine i smjestio u - Kralje! Da u Vasojevićima ima selo Voždi, garant bi mu scenarista i reditelj tamo pronašli korijene. No, što bi rekao vojvoda Gavro Vuković, velikan plemena Vasojevića i crnogorske diplomatije, beogradska "fabrika laži" ne patiše.  

Uz beskonačno nabrajanje toponima bez reda i poretka, crkava i manstira, ovaj ođe-onaj tamo, strmi nagib, blagi nagib... glavni protagonisti  „dokumentarca“ su dvoje mladih u narodnim nošnjama, za koju je malo reći da je neobična. Nekakve đinđuve i kićanke, sa šarom po uzoru na meksičku tradicionalnu odeždu.

Ali, kad malo istražimo i pogledamo „rekonstruisanu“ narodnu nošnju Vasojevića predstavljenu u Beranama, poslije „oslobođenja“, ne čudimo se više ničemu. Evo, pogledajte. 

Foto: Berane online

E, sad, ako mi neko kaže da je upamtio babu, iz recimo Andželata kod Andrijevica, kako je nosila paunovo perje na vrh glave, ja ću da se samospalim! Otkud paun u Andželate!?  

Muzika je posebna priča. Muzički urednik je toliko insistirao na promjeni tema, pa nesrećni gledalac i slušalac ne zna okle mu puca – gusle, Danica, pojanje i Branka Šćepanović (garant bez pitanja zloupotrijebljena)... Čak i ona militantna pjesma „Ne dam“ od koje su streknuli svi miroljubivi učesnici nedavno održane sportske manifestacije u Beogradu.

Sve u svemu, „dokumentarac“ o kom pišemo je neviđeni smor i jeftina (ako cijena odgovara kvalitetu) propaganda. Karambol đe se bez ikakvog smisla i logike pojavljuju restorani, eko katuni, Amfilohije, Joanikije, Porfirije, litije, planine, rijeke... Eto, monotoniju malo razbije nekoliko sekundi kad se ukaže Milun Zogović lično! Jedan od donatora filma.

Da imaju načina, nekoliko narodnih heroja, preko čijih je spomenika kamera ovlaš pretrčala, inicirali bi postupak pred Tužilaštvom zbog kompromitovanja njihovoga lika i djela. Veliki Mojsije Zečević anatemu bi bacio na uradak, a autorima bi tijesno bilo da su Miljan Vukov i Radomir Vešović još pri sablji. Ali vremena su takva, odbrana časti i ugleda sada je u nadležnosti Tužilaštva, pa razni elčići bezbrižno koriste svojih pet minuta.

E, sad, možda se, poštovani čitatelji, i dalje pitate zašto sumnjamo da je Milun glavni i odgovorni urednik RTCG?

Javni servis je po zakonu obavezan da u programu bude zastupljena i nezavisna produkcija. Ali, to ne znači da mora da emituje sve i svašta. Naročito ne falsifikate i primitivnu propagandu. Niko ih ne bije po ušima ili pod mukama primorava da emituju i ono što ne ispunjava minimalne profesionalne standarde. Naročito ne sadržaje gdje se istorija jednoga naroda očito falsifikuje. Osim, ako nijesu pod nekom drugom obavezom, pa ne mogu da kažu - NE?! Obaveza urednika je da, prije emitovanja, pogleda sadržaj koji će, u zavisnosti od uredničke procjene, biti prikazan ili neće.

Tako bi trebalo. E, sad, ne znamo kako se postupa u slučaju, ako recimo emisiju donese Milun? Je li jači Zakon od blagoslova? Možda Veselin docent Drljević zna nešto više?

Mi stvarno ne znamo, samo smo svašta čuli.

Uostalom, ako je cipancijela Milunova politička agenda i identitetsko osjećanje zasnovano na legendi, što i mi da ne vjerujemo u ono što čujemo. Pogotovo jer nam od stvarnosti boljega dokaza tačnosti čuvenoga - ne treba.