Surferi i skejteri, najveći neprijatelji Rusije

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

 Srbija se već godinama brzim tempom udaljuje od Evropske unije i jezdi u suprotnom smeru, u zagrljaj ruskom hazjajinu Vladimiru Vladimiroviču Putinu. Evo, sad smo dobili i ttalno putinofilsku Vladu u kojoj sede dva ministra, Aleksandar Vulin i Nenad Popović, koji se nalaze na crnoj listi SAD-a upravo zbog svojih veza sa režimom u Kremlju. A putinofila sa i bez portfelja ima još poprilično u Vladi Srbije.

Udruženim udarničkim radom ruske propagande i domaćih ruskokolonaša u nesvesti širokih narodnih masa učvrstila se predstava o zlom Zapadu i dobroj Rusiji. U toj manihejskoj viziji sveta Zapad je naslikan kao obezbožen, dekadentan, truo, obezduhovljen, materijalistički, a Rusija je carstvo duhovnosti, vere, tradicionalnih vrednosti, kulture i pravoslavlja. Dobro, „naslikati“ možda nije baš najprikladnija reč, nema tu nikakve slike ili konkretne predstave, cela propagandna papazjanija sačinjena je od opštosti i apstrakcija.

Geto za surfere

Nigde neke plastične predstave tog propalog Zapada, šta je to konkretno tako loše u demokratskim i liberalnim porecima, nigde da se kao na dlanu vide sve te hipotetičke prednosti Ruskog sveta, niko da naslika živim bojama kakvo je to društvo budućnosti kojem težimo, kako će to konkretno izgledati, šta nam naši velikosrpsko-ruski rodoljubi planiraju.

Domaći ljubitelji Putina i Kremlja sve nešto zakukuljuju i zamumuljuju, niko otvoreno da kaže šta misli i šta nam sprema, niti zbog čega treba prezirati i nipodaštavati taj prokleti Zapad preko svake mere pristojnosti. Srećom, nisu svi kremaljski propagandosti tako samozatajni. Lokalni transmiteri i megafoni moskovskih poruka se gube u maglama i šibicarenju, ali su zato proizvođači propagandnih matrica iz centrale vrlo iskreni, otvoreni, ništa ne kriju, već sve otvoreno pišu, što na um to na drum.

Vrti se ovih dana po društvenim medijima jedan citat Aleksandra Dugina, Putinovog ideologa, gde čovek lepo objašnjava zašto ga Zapad tako nesnosno iritira. „Najstrašniji getoi će biti oni za surfere – najbezočniju i krajnje antievroazijsku pojavu. Nema ničeg odvratnijeg od vožnje uz zubat osmeh na toj odvratnoj dasci“ – tako glasi taj navod. Ove rečenice potiču iz Duginove knjige „Četvrta politička teorija“ i nisu napisane u ironičnom ključu, nije reč o parodiji, kako bi se moglo pomisliti, nisu njegove reči čak ni istrgnute iz konteksta.

Čudovišne daske na točkićima

Dugin objašnjava da je zapadna civilizacija, odnosno atlantizam – apsolutno zlo, te da pravi evroazijac, pripadnik ruske civilizacije može lako da prepozna demonske poklonike zapadnog sveta. Nisu samo surferi oličenje đavola, već i mnoge druge supkulturne grupe: „Evroazijac može da nasluti suštinu drugih po tančinama, po omaškama u govoru, po spoljnom izgledu; evo, čovek je okrenuo kačket naopako, obukao široke pantalone, i krenuo. Šta to znači? On se nalazi u stanju opsednutosti duhom atlantizma. On služi Levijatanu. Pevuši neki rep, samozadovoljno čačka nos, opušta se – sve je jasno. To je Levijatan. Naravno, to još uvek nije potpuno uranjanje u Levijatana, ali je to već u načelu objekat za pomno pretresanje“.

Važno je na vreme prepoznati neprijatelja, a olakšavajuća okolnost za duhovne evroazijce je što se neprijatelj uopšte ne krije, već sopstvenim izgledom i ponašanjem jasno stavlja do znanja da se priklonio đavolu. Čim nosi kačket naopako i široke pantalone – sve je jasno, to je demon u ljudskom obličju, posednut zlim duhom atlantizma. I još repuje – pa to se ne može tolerisati. I neće se tolerisati u Rusiji budućnosti koja se već pomalja.

Evo kakav je plan za nepodobne: „Kada nas bude više, svakako da takim likovima nećemo dozvoliti da tek onako idu našim ulicama. Moraće da se okupljaju na posebnim mestima, kao u getoima za bolesnike, pa nek onda tamo spuštaju svoje pantalone, krevelje se poput onih na MTV i skaču s onim čudovišnim daskama na točkićima. To će biti atlantistički, levijatanski geto za rolere, repere ili skejtbordere“.

Dakle, oni koji voze rolere, spuštaju pantalone, voze skejt i repuju – biće smešteni u poseban geto, da ne kažem logor, kako svojom bolešću ne bi zarazili zdrave Ruse koji ne repuju, ne voze ni rolere ni skejt, a pantalone nose kako bog zapoveda. I onda sledi onaj deo o jahačima morskih talasa: „Najstrašniji getoi će biti oni za surfere – najbezočniju i krajnje antievroazijsku pojavu. Nema ničeg odvratnijeg od vožnje uz zubat osmeh na toj odvratnoj dasci. Rečju, atlantizam – to je naš apsolutni neprijatelj. Više ovde nema šta da se kaže. Ono najvažnije je rečeno. Ko nije shvatio, više mu ništa neće pomoći. Ništa“.

Mi mislimo umesto vas

Atlantizam je, dakle, “apsolutno zlo” i “apsolutni neprijatelj“, u čemu prednjače surferi kao vrhovni demoni. Za razliku od tih zlikovaca na kojekakvim daskama, rolšuama i rolerima, evroazijci su nešto sasvim suprotno. Dok atlantizam zavodi svoje žrtve da slušaju MTV (oličenje gnusobe opustošenja) i spuštaju pantalone, „evroazijstvo pošteno kaže: ’Mi vas primoravamo da radite ono što ne želite, zato što mi mislimo umesto vas, mi preuzimamo za vas odgovornost, i bićete bolji, bićete lepši, bićete srećni, čak i protiv svoje volje’”.

Eto utopijskog sveta budućnosti, u njemu ljudi neće morati ništa da misle, jer će za njih misliti evroazijski ideolozi (Dugin i slični), neće biti odgovorni za svoje postupke, taj teški teret će prihvatiti kasta intelektualno nadmoćnih gospodara, pa će takvi, beslovesni i lišeni slobodne volje, biti srećni, hteli-ne hteli.

Slične koncepte smo već čitali u romanima negativne utopije, Dugin daje istu antiutopijsku sliku, samo je proglašava pozitivnom, može mu se, logika mu ne smeta, a još manje ljubav prema istini ili čoveku. Nije to čak ni jeftin trik, već najobičniji bezobrazluk, ali ko voli – nek izvoli. Nek se liši sopstvene ljudskosti, pa nek bude rob i broj u evroazijskoj totalitarnoj državi. Dugin bar ne krije kakve su mu namere i kako će izgledati idealna ruska imperija.

Vasja ili Peća, koga briga

Putinov ideolog se najoštrije suprotstavlja prokletom zapadnjačkom individualizmu. Uopšte, posmatrati čoveka kao pojedinca, ličnost, kao nešto vredno po sebi – za evroazijce je najstrašnija noćna mora. Jer oni imaju posve obrnuto poimanje čoveka. Evo kako to izgleda: „Po svoj prilici, već se lako može shvatiti da je s našeg stanovišta čovek oličenje naroda i zemlje. Drugim rečima, čoveka samog po sebi nema, on je uslovni fragment dubljih stvarnosti. Stoga između ’ja’ i ’ti’ u okviru sopstvenog naroda nema neke veće dijalektičke napetosti. Bilo ’ja’, bilo ’ti’, u suštini, ako smo Rusi, nije li svejedno, šta tu ima da se deli?! To je načelno pitanje – predstava o sopstvenoj odvojenosti od drugih kao o stvari nekonačnoj i vrlo uslovnoj. Otud zajedništvo, otud predstava o tome da je ’čovek’ maltene uslovni naziv“.

Eto, najveći filozofski problemi se reše očas posla, uz malo dobre volje. Nema čoveka – nema problema. Čovek nije jedinstvena, neponovljiva ličnost kakve nikad nije bilo na svetu, niti će je biti, već najobičnija uslovnost. Uslovljen je taj nesrećni nepostojeći čovek nacijom u kojoj je rođen i nema nikakvu slobodu volje, nikakve lične težnje, htenja, ideje, žudnje.

I potpuno je svejedno da li postoji ili ne postoji, jedan je zamenljiv drugim kao da je reč o pijunima na šahovskoj tabli ili robi široke potrošnje: „Pa dobro, danas je to Vasja, ali zašto ne bi bio Peća? Ako se zajedno raduje, jede, pleše, ide na pecanje, gleda u nebo, ide na političku akciju, piše diplomski rad, zašto je on zapravo Vasja? Kako je došao do zaključka da je on Vasja? Prosto ono rusko živi kroz njega, diše kroz njega“.

Kad čovek postane broj

Važno je „ono rusko“, a ne Vasja ili Peća. Vasju možemo i da pošaljemo u Gulag, streljamo, tek onako jer nam se može, Vasju možemo da izbrišemo kao da nikad nije postojao. I nije neka šteta, jer nikakvog Vasje zapravo i nema, a umesto njega će doći Peća ili neki Vanja ili Volođa, svejedno. Važno je samo da se kroz tog Peću, Vanju, Volođu ili Serjožu projavljuje „ono rusko“, šta god to bilo, a pojedinačni ljudi nisu uopšte bitni. Zato valjda nije ni zločin pobiti onolike milione Rusa u gulazima. Umesto jednog miliona, tu je drugi, ima Rusa koliko hoćeš.

Dugin tvrdi da „to ne znači da kod nas nema individualnosti. Obrnuto, čim osetimo da smo Rusi – Rus broj 15, Rus broj 17, Ruskinja broj 19 – počećemo da po prvi put uviđamo našu pravu individualnost“. Lep običaj, da ljude pretvaraš u brojeve, poslednji put su ljudi bili brojevi, ako me sećanje ne vara, u Aušvicu.

Dobro, Dugin bar ne krije čime se nadahnjuje njegova nazovi teorija. Hvala mu za iskrenost, ovako nešto se ne može čuti od ovdašnjih ruskokolonaša. Kad se ovako Putinov ideolog odnosi prema Rusima, kad su oni za njega puki brojevi, nevažni, zamenljivi, kako li bi se tek odnosio prema Srbima, da kojim slučajem Srbija postane ruska gubernija. Nije teško pretpostaviti.

Apsolutna sloboda je apsolutna pokornost

Svet budućnosti koji će izgraditi Rusija izgleda i zvuči kao čisti totalitarizam, gde će ljudi biti robovi i brojevi, lišeni elementarnih prava, poniženi i slomljeni, mužici a ne građani. Međutim, nije to carstvo neslobode, iako tako deluje, našao je Dugin formulu kako da pretvori ropstvo u slobodu.

Evo ovako: „Smisao evroazijstva je u tome da ta totalitarna, apsolutna doktrina koja vas čvrsto određuje postaje koren vaše slobode. Ona se poklapa sa vašom samovoljom. Istinski evroazijski postaje onaj trenutak kada izvršavate neprijatan nalog rukovodioca, sprovodeći sopstveni hir. Kada se nalog poklapa sa hirom, sa vašom željom, sa poticajem vaše duše. To i jeste pravo evroazijstvo, kada se apsolutna sloboda u neraskidivoj sintezi stapa s apsolutnom disciplinom”.

Dakle, apsolutna sloboda je jednaka apsolutnoj pokornosti, baš kao u Orvelovom romanu “1984”. Doduše, nije teško zamisliti paradoksalnu situaciju o kojoj zbori komični Putinov ideolog. Recimo, čovek (pardon – Rus broj 2456) ima neodoljivu želju da nekog prikolje, prosto mu došlo da liši života drugo ljudsko biće, a rukovodilac mu naredi da ide u Ukrajinu i ubija civile. I tako Rus broj 2456 izvršava “neprijatan nalog rukovodioca, sprovodeći sopstveni hir”.

Trenuci iskrenosti

Zaista treba ceniti iskrenost Aleksandra Dugina, zahvaljujući toj lepoj osobini sve nam je mnogo jasnije. Ponekad je Dugin čak i preterano iskren. Čovek (pardon, Rus broj 1) pošteno priznaje: “U Rusiji nisu sazrevali niti su sazreli: ni kapitalizam, ni individualizam, ni demokratija, ni racionalizam, ni lična odgovornost, ni pravna samosvest, ni građansko društvo. Naprotiv, preovladavale su i sve dosad preovladavaju smernice tradicionalnog društva: paternalizam, kolektivizam, hijerarhičnost, odnos prema državi i društvu kao prema porodici, nadmoć morala nad pravom, etičkog mišljenja nad racionalnim itd”.

Rusija je, dakle, propala zemlja, diktatorska rupčaga u kojoj nema elementarnih uslova za život dostojan čoveka. Priznao Dugin sve pošteno. Otkud to? Pa otud što odmah nakon priznanja Rus broj 1 izvodi blentav manevar za koji verovatno misli da je lukav. Rusija je propala zemlja ako je posmatramo kao deo evropske civilizacije. Međutim, “ako prihvatimo tvrdnju da Rusija jeste civilizacija, sve staje na svoje mesto – i u epohi Moskovskog carstva, i u sankt-peterburškom razdoblju, i u sovjetsko vreme“. Rusija je prosto samobitna civilizacija koja ima svoje vrednosti, pa je zato sasvim u redu što u njoj nema ni vladavine prava, ni lične odgovornosti, ni racionalnog mišljenja, ni svesti da čovek ima nekakva prava, na primer na jednakost pred zakonom i pravično suđenje.

Lukav boldrikovski manevar

Vaistinu sjajan, lukav manevar, ni Boldrik ne bi smislio bolji. Nisam ja lopov, nego pripadam civilizaciji u kojoj je krađa vrhovna vrednost; nisam ja ubica, nego u mojoj civilizaciji ljudski život ne vredi ni pet kopejaka; to što nisam u stanju da prihvatim odgovornost za svoje postupke, ponašam se kao dete i uvek krivim nekog drugog za sopstvene greške – uopšte nije mana, nego sam deo civilizacije u kojoj je na ceni paetrnalizam.

Nisam ja budaletina i dileja koja ne ume da misli, pa lupeta komične gluposto i brblja o surferima i skejterima kao demonskom nakotu koji predstavlja životnu pretnju Ruskom svetu, nego pripadam civilizaciji koja ne drži do racionalnog mišljenja, u kojoj su na ceni kreteni, pa sam zato ugledni filozof, politički mislilac i uticajna javna ličnost.

Ima Dugin još sličnih priznanja, uz slične providne manevre. Na primer: „Mi, Rusi, tokom čitave naše istorije uvek smo ratovali. Kada nismo ratovali, onda smo po pravilu trulili. Zapravo zašto treba da prestanemo sa ratovanjem? Kad oko nas žive neprijatelji koji nasrću na naš prostor, na naš narod, na našu religiju? Kad ne bi nasrtali, bila bi to druga stvar, ali oni onda ne bi bili ljudi…”

Zvezda vodilja i učitelj života

Ne bi Rusi ratovali, nego na njih stalno nasrću neprijatelji, a kad ne bi nasrtali, to prosto ne bi bili ljudi, jer je osnovna osobina svih koji nisu Rusi da napadaju Ruse. A šta bi se desilo kad Ruse niko ne bi napadao? Oni bi trulili i istrulili. Srećom po Ruse, na njih stalno neko nasrće, a najlepše je to što se na ruski prostor, narod i religiju može nasrtati na milion neočekivanih načina.

Na primer, surferi i skejteri napadaju Rusiju, a da toga uopšte nisu svesni. Isto tako i mladići koji nose kačket naopako, spuštene pantalone, pevuše rep stihove. Ruse verovatno napadaju i oni što voze snoubord, pankeri, metalci, poklonici grandža, darkeri, rejveri, hipici, vozači električnih trotineta, momci i devojke na rolšuama, devojčice koje preskaču lastiš, vegetarijanci, antialkoholičari, nepušači, autostoperi, biciklisti i slučajni prolaznici. Ako je nekoj zajednici ratovanje jedina životna svrha, kako veli Dugin, onda sve živo treba proglasiti za neprijatelja, da bi se ratovanje moglo nastaviti. Jeste kretenski, ali funkcioniše u praksi.

Tako “misli” i piše Putinov ideolog, autor koji u Srbiji uživa veliki ugled, pa su mu zato preveli desetak knjiga, a svaki njegov tekst ili intervju objavi na desetine srpskih medija. Sasvim logično, pošto je Dugin ovdašnjim putinofilima vrhovni autoritet, mislilac, filozof, guru, zvezda vodilja i učitelj života. Za razliku od domaće Putinove posluge, Dugin bar otvoreno govori šta je to trulo na Zapadu i kakav svet planira da izgradi, ukoliko kremaljski hazjajin sruši međunarodni poredak. Hvala mu na tome. Sad bar znamo od kakvog nas zla čuvaju Ukrajinci.