Odbrana i zaštita od evropskih vrednosti

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

Ko šta radi, samozvani telohranitelji nacije brane svoju kasicu-prasicu od zlih zapadnjačkih uticaja. Tamo, iza brda, u demonskom svetu nalazi se carstvo dekadencije i sveopšte propasti, nama te njihove lažne vrednosti ne trebaju, jer bi pokvarile naš autentični, bogomdani nacionalni duh i promenile nam nacionalni identitet. Svuda oko nas vladaju pokvarenština, razvrat, bezumlje, moralna korupcija, samo smo mi ostali zdravi, na ovom malenom parčetu zemlje, i nećemo dozvoliti da i nas ta prokleta civilizacija dotakne i zarazi nas svojim boleštinama. Tako glasi vjeruju slobodnih radikala i ostalih naprednjaka nacionalnog usmerenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sebe je postavio kao branu, ne bi li nas zaštitio od pošasti savremenog sveta koje sve redom dolaze isključivo sa zapadne strane. O tome je nedavno govorio u Loznici, na još jednom iživljavanju nad Srbima izbeglim iz hrvatske, koji su tu sudbinu doživeli upravo zahvaljujući naopakoj ratnohuškačkoj politici Aleksandra Vučića, njegovog nekadašnjeg šefa Vojislava Šešelja, glavnog gazde Slobodana Miloševića i ostalih izvođača memorandum-dum radova.

Prepričavanje kremaljske propagande

“Danas živimo neke druge vrednosti, iskrivljene, nakaradne i nakazne. Hoće da nas nauče da je nekakav woke pokret budućnost, hoće da nas nauče da kada budu trčali na Olimpijadi ili vozili bicikl, da će oni za koje se oni zalažu imati prava da voze i motocikl i motor, pa će reći da su u pravu i da su pobedili u toj trci. Da će u boksu muškarac moći da tuče ženu. I sve su to te neke vrednosti. Mi nismo za te vrednosti. Nemojte da se ljutite, mnogo vas volimo, mnogo vas poštujemo, al’ mi smo za neke druge vrednosti. Hoćemo da imamo svoju zemlju i da imamo svoje vrednosti, a vi terajte po svom, daleko vam lepa kuća što se toga tiče”, zagrmeo je Vučić u pravcu zapada.

Nema smisla objašnjavati šta je sve u ovom govoru pogrešno, Vučićeve besede su ionako sačinjene od laži, manipulacija, izvrtanja, falsifikata i pogrešnog shvatanja ama baš svake pojave na ovom svetu. A ovo što govori nije čak ni njegova izmislica, već je direktno preuzeto iz kremaljske propagande, takoreći citat. Vučić redovno koristi trope ruske propagande, recimo “kolektivni Zapad”. Pričao je o tome kako “ne može Rusija sama da pobedi kolektivni Zapad, koji ne krije da na sve načine pomaže ukrajinsku borbu”. Drugom prilikom nas je obavestio kako je “BRIKS najveći izazov za kolektivni Zapad”. A najviše ga raduje što je “dobar deo zemalja sit arogancije kolektivnog Zapada”.

I mnogo mu idu na živce te proklete “evropske vrednosti”, a navodno je ljut i što zapadnjaci nameću te svoje vrednosti drugima. “Ali kada vam se sve svede da namećete svoje vrednosti, od Azerbejdžana i Egipta do Indonezije, svi ti ljudi će dočekati trenutak da vide stvaranje nečega novog, i da pruže otpor”, govorio je predsednik. Srećom, Vučić predviđa “velike promene, gde će Evropljani samo govoriti o vrednostima, a gubiće saveznike, kao Zapadno rimsko carstvo”. Narečeno predviđanje nije izvukao iz sopstvenog mozga, već opet prepričava rusku propagandu, verovatno je nešto slično čuo na jednom od nebrojenih sastanaka sa Aleksandrom Bocan-Harčenkom.

Mrske evropske vrednosti

A šta su zapravo te mrske, odvratne, pokvarene, dekadentne evropske vrednosti koje bi nas rasrbile, samo da nije naših vrlih naci-vitezova? Na stranici Evropske unije lepo piše da su evropske vrednosti: ljudsko dostojanstvo, sloboda, demokratija, jednakost, vladavina prava i ljudska prava. Tu stoji i napomena da su vrednosti EU utvrđene u Ugovoru iz Lisabona i Povelji EU-a o temeljnim pravima. Prema Ugovoru iz Lisabona, evropske vrednosti su mir, demokratija, poštovanje ljudskih prava, pravda, jednakost, vladavina prava i održivost. Prema Povelji EU-a o temeljnim pravima, to su dostojanstvo, slobode, jednakost, solidarnost, prava građana i pravda.

Navedene vrednosti su dodatno pojašnjene. Tako je, na primer, ljudsko dostojanstvo nepovredivo i obuhvata, između ostalog, pravo na život, zabranu smrtne kazne i pogubljenja, poštovanje telesnog i duhovnog integriteta, zabranu mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kazne, zabranu ropstva, prisilnog rada i trgovine ljudima.

Jednakost se odnosi na jednaka prava svih građana pred zakonom, zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu, ravnopravnost muškaraca i žena, uključujući i jednake plate za isti posao. Sloboda podrazumeva slobodu kretanja, poštovanje privatnog života, slobode mišljenja, savesti, veroispovijesti, okupljanja, udruživanja, izražavanja i informisanja, kao i pravo na obrazovanje i rad, slobodu izbora zanimanja i preduzetništva, te pravo na vlasništvo nad svojom na zakonit način stečenom imovinom. I tako redom, sve je detaljno objašnjeno.

Evropski Ustav

Dakle, to su te zlokobne evropske vrednosti kojima nas već decenijama plaše naši političari, intelektualci, medijski jastrebovi i ostali patriotski profiteri. Pa to uopšte nije tako strašno kao što su nam stotinu hiljada puta ispričali u svim mogućim medijskim trovačnicama u poslednjih trideset i kusur godina. Naprotiv, svako iole razuman bi želeo da živi u državi koja je narečene vrednosti upisala u svoj Ustav i zakone.

Možda će zvučati čudno i iznenađujuće, ali Srbija je baš takva država. “Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima”. Tako glasi prvi član Ustava Srbije, vrhovnog pravnog akta ove države. Na samom početku stoji da je Srbija zasnovana na evropskim principima i vrednostima, to su njeni temelji, bez njih države Srbije nema.

I to nije tek tako napisano, sve osnovne evropske vrednosti upisane su u određene članove Ustava Srbije, neki su i doslovno prepisani. Prvi deo člana 23 glasi: “Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite”, što je maltene bukvalno prepisano iz Povelje EU-a o temeljnim pravima. Sloboda kretanja, misli, savesti, veroispovesti, mišljenja, izražavanja, pravo na informisanje – takođe se nalaze u Ustavu Srbije. Isti slučaj je i sa jednakošću: “Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije” (član 21).

Zagarantovani su i pravo na rad, obrazovanje, zaštitu od diskriminacije, kao i ravnopravnost muškaraca i žena: “Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti”. Naravno, tu su i pravo na život (“Ljudski život je neprikosnoven”) i zaštita integriteta (“Fizički i psihički integritet je nepovrediv”). Zapravo, sve evropske vrednosti upisane su u Ustav Srbije, ništa nije preskočeno, sve je već zagarantovano i zajemčemo najvišim pravnim aktom.

Čemu država?

Predsednik Srbije i njegovi dvorjani, listom državni funkcioneri, propovedaju kako oni nisu za evropske vrednosti iz Ustava Srbije, već za neke druge, naše, samosvojne vrednosti koje se u Ustavu ne spominju, a verovatno su njime i zabranjene. Naprednjačke vedete tako udaraju na sam ustavni proedak, dakle ruše Republiku Srbiju, razaraju njene temelje i bave se antidržavnom delatnošću. Pošto je Republika Srbija zasnovana na evropskim principima i vrednostima, antievropska retorika nije samo antiustavna, već je bukvalno napad na suštinu države, na samu svrhu njenog postojanja.

Država ne postoji zato da bi se neka razbojnička grupa pomoću manipulacija, ucena, demagogije i sile dokopala budžeta i obogatila se. Ne postoji ni da bi igrala ulogu lažnog božanstva za ljude sklone idolopoklonstvu; niti da bi ispunjavala ponosom, ljubavlju i raznim drugim emocijama nečiju duševnu prazninu; niti da bi sumnjivim osećanjem pripadnosti štitila građane od neminovne pojedinačnosti i usamljenosti u kosmosu; niti da bi loši pesnici imali kome da pišu himne i panegirike, a ni zbog hiljadu sličnih razloga.

Država postoji da bi štitila prava i slobode građana, na osnovu društvenog ugovora između svakog pojedinca i administracije zvane država. Na toj ideji Žana Žaka Rusoa od pre dva i po stoleća počiva savremena država zapadnog tipa. I na toj ideji počivaju famozne evropske vrednosti i principi. Ako država ne ispunjava tu funkciju, onda i ne možemo govoriti o državi, već o teritoriji koju je zaposela neka kriminalna banda i teroriše lokalno stanovništvo.

Kao što dobro znamo iz iskustva, Srbija odavno ne liči na državu, već se pretvorila u entitet kojim neprikosnoveno vladaju razne razbojničke grupe nevešto maskirane u političke stranke, koje pljačkaju i ponižavaju sopstveno stanovništvo, a usput izazivaju ratove sa susedima, ili nastoje da i njih podjarme služeći se mirnijim sredstvima umesto topova, tenkova i haubica. A da li će Srbija jednom ponovo postati država, to zavisi samo od građana koji u njoj žive. Ako se odluče na taj sudbinski korak, građani će to moći da učine samo na temelju evropskih vrednosti. Srećom, dotične su već upisane u Ustav, pa neće morati da ga menjaju, već samo da ga – za promenu – primenjuju.