Ugledajte se na paradajz

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

Srpske medije već godinama preplavljuju naslovi ustremljeni na albanski paradajz koji se podmuklo prokrijumčario do srpskih pijaca, piljarnica i prodavnica robe široke potrošnje, u nameri da nas rasrbi i dotuče naš prešni nacionalni identitet. „Albanski paradajz u srpskoj salati“, „Svaki drugi paradajz u salati albanski“, „Paradajz iz Albanije usred Beograda“, „Na srpskim trpezama albanski paradajz“ – tako glase samo neki naslovi u medijima koje krasi vrhunska detektivska sposobnost da namirišu opasnost svuda, na svakom mestu i još ponegde.

Tim povodom, javio nam se paradajz sa Kalenić pijace koji nije želeo da ostane anoniman, na nemuštom jeziku koji smo dešifrovali pomoću telepatskih sposobnosti i unapređenih Google translate alatki, još nedostupnih širokim korisničkim slojevima, ali zahvaljujući našim vezama u Vatikanu, Vašingtonu i drugim centrima moći do kojih smo došli posredstvom jedne masonske lože na lož-ulje, ništa nije nemoguće. Evo šta paradajz poručuje svima nama, vaskolikom srpstvu poglavito.

Otvoreno pismo paradajza sa Kalenić pijace

Javljam se povodom tekstova koji šire paniku zbog prisustva albanskog paradajza u srpskim salatama, mahom objavljenih u mejnstrim glasilima, koji se potom brzinom svetlosti šire po desničarskim portalima za zatupljivanje širokih narodnih masa sklonih tupim predmetima u obliku medija. Obraćam se u ime svih paradajza na planeti, jer mi posedujemo nešto što bi se na vašem jeziku moglo nazvati „kolektivna svest“ ili „jednomislije“, slično kao biće zvano Borg u „Zvezdanim stazama“. Koliko vidim, vama taj koncept nije stran, samo što vi preferirate kolektivno tupoumlje i beslovesnost. To je ono kad svi mislite kao jedan, a on zebe od mnogo mišljenja. Zvuči poznato?

Elem, da se odmah razumemo, istina je da mi rastemo u Albaniji, Makedoniji, Srbiji – ali to nipošto ne znači da smo Albanci, Srbi ili Makedonci. Kao što nismo ni Hrvati, Nemci, Holanđani, Amerikanci ili Rusi, mada živimo i u pomenutim državama. Te nacionalističke budalaštine zadržite ubuduće za sebe. A ako ste već namerili da trujete svoju lenju publiku šovinističkim smećem, molim vas da preskočite časno ime paradajza, smislite nešto inventivnije, setite se onih zlatnih vremena kad ste sliku Paje Jovanovića proglašavali za fotografiju iz tekućeg rata, ili raznih sumanutih teorija zavere na kojima bi vam pozavidela svaka spisateljska mašta. Ukratko, vaše privatne plemenske razmirice nemojte rešavati preko naših vreža.

Mi smo građani sveta, vi ste šovenske zadribalde

Da se vratim na temu. Nismo toliko nisko pali da budemo Srbi, Albanci ili pripadnici bilo koje druge tzv. nacije, te izmišljotine u čijem ropstvu životarite, te imaginarne zajednice koja postoji samo u vašim nedotupavim glavama i čini njihov osnovni sadržaj, pošto ste sva ostala svoja unutrašnja bogatstva prineli na oltar tom naci-Molohu i svečano ih spalili na žrtveniku načinjenom od zastava i grbova, kao slamu.

Mi smo plemenita vrsta paradajza (latinski: Solanum lycopersicum), iz slavne porodice pomoćnica (Solanacea) kojoj pripadaju i naši bliski rođaci duvan, plavi patlidžan, krompir, paprika i otrovno velebilje. Kad pročitam narečene tekstove, nisku uvredu za zdrav razum svakog poštenog paradajza, bude mi žao što ne pripadam potonjoj vrsti, brzo bismo rešili sve probleme. Potičemo iz Južne Amerike, naši daleki preci rasli su na terasastim obroncima peruanskih planina, odakle su se potom preselili u Meksiko, gde su gajeni, maženi i paženi. Dok su vaši preci grcali pod domaćim i osmanlijskim ropstvom, naši su imali kraljevski tretman u astečkom gradu Tenočtitlanu (na tom mestu danas se nalazi Meksiko Siti), gde su nas uzgajali, negovali i unapređivali.

Dok su vaši sebri i meropsi stenjali pod raznim Nemanjama i sultanima, naši su praparadajzi iskoristili ljudsku imperijalnu nezajažljivost, pa su se brodom Ernana Kortesa uputili u daleku prekookeansku Evropu, odakle su se kasnije proširili po celom svetu. Vaše nacije su nastale tek u XIX veku, kad su vas romantičarski pisci izmislili, dok smo mi još pre pet stoleća znali dobro ko smo i šta smo. Sa naše tačke gledišta vi ste najobičniji skorojevići, tako da možete zamisliti koliko nas vređaju navedeni novinski naslovi. A možda i ne možete, ne treba precenjivati vaše skromne intelektualne sposobnosti.

Mi živimo po celoj planeti i svuda se osećamo kao kod svoje kuće, a vi se zatvarate u vaše male nacionalne torove, dobrovoljno ste se pretvorili u ovce uvek ponizne i podatne da ih pastiri muzu i šišaju kako im se prohte. A najviše volite krvoločne čobane koji vas oblače u vučje kože i šalju na klanicu, da koljete i budete zaklani, takve prosto obožavate. Ukratko: mi smo kosmopolite, građani sveta, a vi šovenske zadribalde.

Pet vekova kultivisanja

U doba kad smo se doselili u Evropu izgledali smo drugačije, bili smo veličine današnjeg čeri paradajza, mali i žuti, zato nas je italijanski lekar i botaničar Pjetro Andrea Matioli i krstio imenom „pomo d’oro“, što znači zlatna jabuka. Da bismo stigli do današnjeg izgleda i ukusa, omiljenih među milionima ljudi, bili su potrebni vekovi kultivisanja, ukrštanja najboljih primeraka naše vrste, pozitivne selekcije iz generacije u generaciju, brižljivog uzgajanja, i tako pola milenijuma.

A šta ste vi radili za to vreme? Uz nekoliko polunormalnih istorijskih fragmenata kad su i najbolji među vama dobijali priliku da dođu na odgovorna mesta koja zaslužuju kvalitetom, talentom i radom, najveći deo vremena ste potrošili na negativnu selekciju koju smatrate svojom svetom tradicijom, na zlostavljanje nejakih i nemoćnih, na  stvaranje društva u kojem je samo privilegovanoj beskrupuloznoj manjini dobro, dok ostali grcaju u bedi i obespravljenosti, na čarke, međusobice i srodne zađevice – čak i kad biste nešto pošteno uspeli da sagradite, vrlo brzo biste to srušili u prah i pepeo.

Pozivajući se neprestano na Srbiju, srpstvo, patriotizam, otadžbinu i slične apstrakcije, pod maskom nekakve ljubavi spram tih himera, najgore primerke među sobom ste dovodili za vladare, namesnike, kulturne poslenike, na mesta rezervisana za elitu ustoličili ste šljam. Kao kad bismo mi, pozivajući se na paradajzstvo ili tako već nešto, na ljubav prema paradajzu i Paradajziji, ostavljali seme za buduće generacije od najneukusnijih, najuvelijih, najgorih primeraka svoje vrste. Smešno je tako nešto i pomisliti.

Vama se niko ne raduje

Mi donosimo radost u svaku kuću, zadovoljstvo nepcima i duši, ukus u kojem svako uživa, poboljšavamo zdravlje ljudima, umanjujemo tegobe reumatičarima, srčanim i bubrežnim bolesnicima, nema te trpeze na kojoj nismo rado viđeni gosti. Kad je naša vrsta u pitanju – crveno je definitivno boja ljubavi i radosti. A šta vi radite? Unesrećujete i sebe i sve oko sebe. Sejete mržnju, žanjete strah. Širite zlo, omrazu, tugu, čemer, jad i nesreću. Razarate sve čega se dočepate, od ljudi do gradova. Niko vam se ne raduje. U vašoj kući urla laž, a istina mora da ćuti. Stojite kao ruglo među narodima. Niste čak u stanju ni da priznate šta ste uradili, kakva ste sve nepočinstva počinili, toliko ste jadni. Nego i dalje divljate, mrzite ceo svet, svi su vam krivi za vašu nesreću osim vas samih. I vi da se poredite sa našom plemenitom lozom? Ne budite smešni.

Kad biste vi, ne daj bože Vrhovni Botaničaru, bili paradajz – to bi bila apsolutna katastrofa. Vi biste redom bili kržljavi, metiljavi, smežurani, ubledeli, zelenkasti, čudovišno nepravilnih oblika, sitni i kiseliji od limuna kog muči kiselina u želucu. Ako bi se među vama slučajno i pojavio neki jedar, jarko crven plod, odmah biste ga proglasili za izdajnika, autošovinistu, stranog plaćenika, domicilnu ništariju koja samim svojim postojanjem pljuje na vekovnu tradiciju predaka, optužili biste ga da svojim zdravljem i lepotom širi duh samoporicanja i brzo biste mu došli glave. Ili biste ga proterali u susednu baštu ili bi u vama proradilo paradajzožderstvo i sasekli biste pojedinca koji se izdvaja u korenu. Izumrli biste u roku od nekoliko generacija, to jest, u vašem slučaju – degeneracija. 

Falsifikovana srpska salata

Koliki ste bednici dodatno svedoči još jedna stvar u navedenim naslovima. Hajde što vređate paradajz pripisujući mu vaše nacionalne kategorije za ovčice u ljudskom obličju, to nije nikakvo čudo, jer je vašem ograničenom umu dostupan jedino magijski model mišljenja, pa tako razni predmeti, biljke, prirodne pojave – postaju nosioci zlih duhova vaših neprijatelja, upijaju njihovu zlu energiju i pojavljuju se među vama kao prividno nevini objekti iz čije mistične nutrine vreba vaš arhidušman. Rasečete paradajz, a iz njega iskoči Albanac sa kečetom na glavi, naoružan do zuba i zakolje vas – tako otprilike funkcioniše vaša primitivna imaginacija.

To da stavimo na stranu, razumljivo, sasvim očekivano ponašanje od „prelogičkih romantičara“, da se poslužim izrazom jednog pripadnika vaše vrste kog ste proganjali, zlostavljali i proterali jer vam je, u najboljoj nameri, sasuo istinu u lice i jer se izdvajao iz mase osrednjih i još gorih. Ali otkud vam ideja da postoji nešto što se zove „srpska salata“? Pa ne možete da izvadite sir iz šopske salate i da to onda proglasite srpskom salatom. Po toj logici mogli biste da eliminišete majonez iz ruske salate i takođe je proglasite srpskom. Ili izbacite jaja iz francuske salata, pa lepo i nju prisvojite. Mada bi vašem bodljikavom srcu najdraže bilo kad biste mogli špansku čizmu da prekrstite u srpsku, bez ikakvih intervencija na samom oruđu za mučenje, zar ne?

Lako je tako praviti nešto svoje, na takvim lažima zasniva se sve ono što smatrate svojom osveštanom vekovnom tradicijom. Nije da kod vas nema vrednih dela, pogotovo u umetnosti i kulturi, ali džaba kad ste vi učinili sve što je u vašoj moći da sve dobro, lepo i valjano što imate gurnete pod tepih, na marginu, u podrume donje, kad već ne možete svaku pametniju glavu da smestite dva metra ispod zemlje. Ali zato za svoja vrhunska stvaralačka dostignuća redovno proglašavate neku mrtvorođenčad koja nastaje po receptu nesrećne srpske salate.

Ugledajte se na paradajz, ako možete

Crno vam se piše, anacionalni paradajz s Kalenića da vam kaže. Neće vama doći glave pad nataliteta koji ste u svojoj megalomanskoj gluposti nazvali belom kugom, na šta redovno kukaju i zapomažu iz sveg glasa vaši ovlašćeni telali ničega. Vi ćete uništiti sami sebe ako ovako nastavite, jer ste sami sebi najveći neprijatelji. Bolje bi vam bilo da se ugledate na paradajz, ako ste ikako u mogućnosti. Jeste da je to težak poduhvat koji zahteva natprirodan napor, a vi na mentalno naprezanje baš i niste navikli, jeste da smo mi u svakom smislu superiornija vrsta u odnosu na vas, ali vredi pokušati. Ko zna, možda se desi čudo, pa uspete u svom pregnuću. Uzmite se u pamet, stisnite petlju i probajte.

A ako ste toliki kukavelji, plašljivci i nikogovići da niste u stanju čak ni da pokušate da promenite pravac u kom srljate, da bar malo skrenete s puta u provaliju i unesete bar zrno duha, slobode, radosti i individualizma u to što nazivate sopstvenim životom, a što je najobičnije mrtvovanje – onda ste i zaslužili da propadnete. Ne sa praskom, već sa cviljenjem. U tom slučaju, molio bih vas da nas više ne uzimate u usta i da nas lepo ostavite na miru. To se pogotovo odnosi na vaše medijske mrčitelje 'artije i monitora. Neka šire mržnju drugim sredstvima, a paradajz neka puste da živi svojim uzornim životom. Ako se oglušite o naše pravosnažne zahteve, prestaćemo da rastemo na vašem tlu i zauvek napustiti ove pitome krajeve naseljene divljacima. Dakle, nemoj posle da bude – paradajz lost. Ako tako može da se kaže. Toliko.

Krajnje nesrdačno, nimalo vaš

Jabučar Mlađi Solanum Lycopersicum 

Paradajz s Kalenić pijace