Demokratična organizacija proslave Dana Vojske Crne Gore

Za Antenu M piše: Duka Joković 

Veliki brat se javlja iz Ministarstva odbrane sa sastanka u vezi organizacije proslave Dana Vojske.

Prisutni: Ministar, načelnik Generalštaba i šef kabineta ministra.

Ministar: Najprije da vam saopštim da će proslava Dana Vojske biti u sportskoj dvorani Univerziteta, 7. oktobra u 19 časova.

General: Ministre, koje dresove da obučemo i protiv koga igramo da bi spremili taktiku?

Ministar: Generale, ne sprdajte se. Znate da ste već polusmijenjeni i nekredibilni, nemojte da vam, kao Brđi  u policiji, zabranimo prisustvo proslavi sopstvenog praznika. 

General: Ko to mi, ministre?

Ministar: Šta ko mi? Pa znate valjda ko upravlja sektorom bezbjednosti. Mi, demokrate: Ja, Ljajo, Šaro i iz pozadine-Bogi. Jel jasno, generale?

General: Hmm..dobra vam pozadina, oću reći logistika. Nego ministre, uvijek smo termin proslave prilagođavali glavnom gostu- predśedniku, a on ne može u 19 h , jer mu počinje Samit Brdo-Brioni u Tivtu, pod uslovom da isprosi pare, jer mu Mickey neda žute banke. Zaključao i trezor i kriptomat. 

Ministar: Generale, zapamtite, dok sam ja ođe, glavni gost je vazda Ljajo. Skupiće Jakov pare, ne brinite. Javili smo u Kotor i Tivat, Jokiću i Komnenoviću, da udjele sirotinji. A i županu Boke, Backu, on je barem specijalista za sponzoruše, ovaj za namać pare, a ima i popust u Ridžent. 

General: Harašo! Nego, ministre vidio sam spisak pozivnica. Nema svih bivših ministara i načelnika?

Ministar: A ne nego ću da gledam neke kako mi se tamo šepure. I ne pominjite mi više bivše načelnike, osim onog našeg što se zagrijava u Berlinu, u slučaju da mi odbiju Vuksana. Sad su našli da se vataju za činjenice da je bio obavještajni prisluškivač, navodno pod direktnom komandom Beograda - samo da ne čuje Medo pa da ga pita za Jaguara - i na spisku za odlazak u Vojsku Srbije. Kao da je to sad bitno, jel tako Nevesinjac?

Nevesinjac: Ma kakve to veze ima ministre. Nije on jedini. i komandant vazduhoplovsta nam je bio na tom spisku, pa ga bez problema postaviste na dužnost. Pa i ja sam iz Republike Srpske dobio 2009 državljanstvo i primljen u VCG, pa to nije bila prepreka da me postavite za šefa kabineta. Red je vala i nama šikaniranim za vrijeme bivše vlasti da konačno svane.

General: Jes vala…ovi kanadidati za NGŠ za vrijeme “okupatorske” vlasti završiše najviše škole u Americi i Njemačkoj, odradiše po nekolike diplomatske i mirovne misije u inostranstvu, dobiše redovno činove i pride stanove. Nagrdiše ih!

Ministar: Generale, ne mješajte mi se u kadrovanje.  Nevesinjac, da ne zaboravim, pripremite Odluku da se onom Sinišinom malom iz Zagreba produži služba, neka ga skinu sa spiska za penzionisanje i javite mu da su i on i Zetski na klupi za rezerve pa da počne zagrijavanje. Neka polako vata krugove oko Jaruna ali da pazi da se ne pregrije, jer će ovo natezanje sa Jakovom potrajati. 

Nevesinjac: Jasno, ministre! Rekoste da ne zovemo bivše načelnike, a što ćemo sa Jokom?

Ministar: Jesam li ja Hercegovac ili ti? Nazovi ga i reci mu da dođe u pratnji Joanikija, Vojvode ili Rodića. Svejedno, nek sam izabere. 

General: Zar nećete zvati tetku Oliveru?

Ministar: Koliko puta sam vas opomenuo da je u mom prisustvu ne oslovljavate sa tetka! Nevesinjac, zovite Olju, ali vidite da li kao gradonačelnicu, ili kao bivšu ministarku.

General: A svejedno vam je to kako ćete je zvati, ionako se ne zna sa koje dužnosti je više zadužila Crnu Goru. Orden za devastaciju i nazadak da joj uručimo.

Ministar: Nedopuštam takvu sprdnju na račun prve dame sa naše koalicione liste i one koja je u Podgorici ostavila teško izbrisiv trag.

General: ..teško izbrisiv i sa šmrkovima najvećeg promjera teško operiv. 

Ministar: Nevesinjac, da ne zaboravim,  počasno mjesto na svečanosti da date onom vojnom atašeu, što smo pričali onomad.

Nevesinjac: Francuske?

Ministar: Kakve sad Francuske?

Nevesinjac: Pa onom što nam je pomogao oko nabavke  brodova i one izjave ambasadorke.

Ministar: psss ne pominjite to više nikad. Spakovali smo to nekako kroz Parlament, još samo da upakujemo neku krivičnu za admirala. Skočiđevojka first, izbori u Budvi se bliže. Znate ti i Kole što vam je činjet. Sad moramo malo da peglamo sa Hrvatima, pa njihovog vojnog atašea smjestite blizu mene, da ga fata krupan kadar.

General: …teško ministre da se pored vas još ko u kadar može uđenuti, pa sve da spučite sva puca na jaketunu. Nego, ministe, tražio je Predśednik da se u ponedeljak ujutro organizuje mala svečanost na Cetinje, kako bi svršene kadete proizveo u oficire. 

Ministar: Pa pošaljite mu potporučnike neka im uruči taj papir, i voljno. 

General: Ali ministre, dogovorili smo sa kabinetom Predśednika da se ipak napravi svečanost uz Počasnu gardu, da pozovemo roditelje, da budem prisutan ja i oficiri iz Generalštaba…ipak je to za njih i roditelje svečani trenutak koji se pamti. 

Ministar: Šta da pamte? Jakova Milatovića? Neće da može, generale! Pa da pokvari proslavu nas Demokrata i preuzme lovorike. Bez Pocasne garde i bilo kakve ceremonije. Jasno?

General: Ali ministre,  kabinet Predśednika  traži da to organizujemo. 

Ministar: Kako ste se samo usudili, uprkos mojoj izričitoj zabrani, da kontaktirate sa bilo kim izvan Ministarstva? Ođe samo ja imam pravo da komuniciram, donosim odluke i razmišljam.

General: Bogami, imate i sa čime ministre. 

Ministar: Generale, ne prekidajte me, da iz ovih stopa ne zovem Fond PiO da kucaju Rješenje. Uostalom,šta ćete vi na Cetinje kad imate zabranu da predstavljate Vojsku. 

General: ..ali to se odnosi na inostranstvo, ministre.

Ministar: Nevesinjac, dopuni naredjenje… inostranstvu i na Cetinje. 

Nevesinjac: Ministre, možda i ne treba dopuna, podrazumijeva se.

Ministar: hmmm…Dakle, ceremonija na Cetinje ne dolazi u obzir. 

General: Ministre, šta ću ako dobijem pisani zahtjev Predśednika za organizaciju ceremonije. On na to, kao predsjednik Savjeta za odbranu i bezbjednost, po Pravilu službe ima pravo i ja taj zahtjev Predśednika moram izvršiti. 

Ministar: Generele, koliko puta treba da vam ponovim, Generalštab je organizacijska jedinica Ministarstva odbrane i ođe samo ja mogu da naređujem, a neka Jakov naređuje Dritku i Fićku. Moje naređenje je izvršno i glasi, Cetinje, kaput. 

General: Kakav sad kaput, ministre? Po prognozi, u ponedeljak je vedro i sunčano na Cetinje.

Ministar: Kaput generale, kaput…nećete ni vi ni počasna garda u poneđeljak gledati sunca ni Cetinja. Neće meni Jakov Milatović preotimat prvu Demokratsku proslavu Dana Vojske u oslobođenoj Crnoj Gori! 

General: A kad je to oslobodismo, ministre? Ja čuh da je počelo, da smo na dobrom putu ali da neće do ovog Dana Vojske sunce nad Crnom Gorom ponovo granuti. Protivnici se dobro infiltrirali u sve institucije, a saveznici odavno u oblande uvijeni čekaju nemoguće, da protivnici postanu saveznici, pa ćemo do konačnog oslobođenja pričekat, nadam se ne zadugo.

Ministar: Generale, manite se ćorava posla i parola. Znate da je u Crnoj Gori, nakon Sveta, za pisanje parola i slogana zadužen Bokica i ne miješajte mu se u posao. Jel’ jasno­?

General: Harašo, ministre! Harašo!