O nacrtu zakona o visokom obrazovanju

Za Antenu M piše: Slobodan Backović, kordinator redakcije za obrazovanje i nauku STEGE

Dugo očekivani nacrt Zakona o visokom obrazovanju ovih dana je stavljen na uvid javnosti-na javnu raspravu.

Zapažanja u ovom tekstu odnose se na Univerzitet Crne Gore (UCG) i državne institucije visokog obrazovanja i prilog su javnoj raspravi.

Utisak je da UCG i u budućnosti ostaje jako centralizovan sa Upravnim odborom koji bira rektora. Nacrt predviđa da prijedlog kandidata za rektora dolazi od Senata što bi moglo da predstavlja učešće akademske zajednice u izboru rektora. Nije propisano da je i rektor član Senata kako je bilo do sada u Zakonu.

U Upravnom odboru i dalje su predstavnici države-aktuelne vlasti, a svako učešće predstavnika vlasti, sa mogućom politizacijom, u izboru rektora je narušavanje autonomije univerziteta, što je nedopustivo. Osim izbora rektora u nadležnosti Upravnog odbora je izbor prorektora i dekana univerzitetskih jedinica.

U izboru rektora, prorektora i dekana treba da učestvuje samo akademska zajednica bez učešća predstavnika vlasti.

Nacrt Zakona predlaže da direktora Agencije za obezbjeđivanje kvaliteta visokog obrazovanja bira Upravni odbor Agencije čiji je sasatav obogaćen predstavnikom Privredne komore? U prethodnom Zakonu direktora Agencije imenovala je Vlada na prijedlog Ministarstva pa nam je zbog toga danas direktor Agencije osoba iz politike koja nije prethodno imala kontakt sa obezbjeđenjem kvaliteta visokog obrazovanja, što je takođe nedopustivo.

U tekstu nacrta Zakona se više puta pominju Evropski standardi i smjernice (Evropski standardi i smjernice za obezbjeđenje kvaliteta u evropskom prostoru visokog obrazovanja ESG). Po nacrtu Zakona: "Poslove obezbjeđivanja i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja obavlja Agencija za obezbjeđivanje kvaliteta visokog obrazovanja u skladu sa ESG standardima." i "propisuje standarde i kriterijume za samoevaluaciju i eksternu evaluaciju u skladu sa ESG standardima", a Upravni odbor Agencije "donosi standarde i kriterijume za samoevaluaciju i eksternu evaluaciju u skladu sa ESG standardima". U pravnom smislu, ove odredbe su pravno konfuzne, nijesu jasne, a nadležnosti Agencije moraju biti definisane preciznije, tim prije, što nigdje u zakonu ne postoji pravni osnov za utvrđivanje pravila postupka po kojima se sprovodi postupak akreditacije i reakreditacije.

Još jedna važna karika u sistemu visokog obrazovanja je Savjet za visoko obrazovanje. Imenuje ga i razrješava Skupština Crne Gore, zbog čega ostaje otvoreno pitanje njegove politizacije. Jedna od nadležnosti Savjeta je da propisuje uslove i kriterijume za izbor u akademska zvanja. Može li se desiti da novi uslovi i kriterijumi za izbor, kada su u pitanju naučni radovi, ne sadrže uslov "prvog autora", da ne prepoznaju učešće i rad na velikim projektima u međunarodnim kolaboracijama, da prepoznaju radove samo do najviše tri autora i da sve radove iz svih nauka i naučnih podoblasti mjere istom mjerom? Ova pitanja postavljam s aspekta strukture Savjeta, načina izbora članova Savjeta i uslova i kriterijuma za izbor u akademska zvanja koje će propisati ovaj Savjet.

Član 34 nacrta Zakona propisuje uslove za osnivanje i obavljanje djelatnosti ustanove. Predviđa se da je: "obezbijeđen odgovarajući prostor u vlasništvu ili po osnovu zakupa (učionice, laboratorije, biblioteku, prostorije za vannastavne aktivnosti studenata), nastavna sredstva, opremu i druga sredstva neophodna za obavljanje djelatnosti." Da li postoji propis  koji definiše veličinu navedenog prostora i ostalih normativa koji treba da ispune ustanove visokog obrazovanja kod osnivanja?

Kao i u starom Zakonu ostaje odredba o istraživanju tržišta rada. Da li je istraživanje tržišta rada univerzitetska djelatnost ili to treba da radi neka druga državna institucija? Posebno kada je u pitanju samoevaluacija i reakreditacija.

Predviđaju se akademske i primijenjene studije po modelu 3+1+1+3 i 3+2+3. Zašto opet specijalističke jednogodišnje studije? Nejasno je zašto se uvode jednogodišnji i dvogodišnji master programi, tj. sa nejednakim brojem ECTS kredita 60 i 120. I dalje se pitamo zašto nemamo dodiplomske studije od 4 godine koje postoje u ne malom broju zemalja u Evropi, koje su postojale i kod nas, i zašto nije mogao biti i model studiranja 4+2+3?

Da li se može ostaviti da univerzitetske jedinice izaberu modele studijskih programa između 3+2+3 i 4+2+3, tj. da dodiplomske studije budu trogodišnje ili četvorogodišnje, a master i doktorske studije od 2 i 3 godine, respektivno?

Član 90 nacrta propisuje akademska zvanja i izbor u zvanja. Ovom članu treba dodati stav i da se reizbori u akademska zvanja realizuju na osnovu javnog konkursa. Zbog čega je izostavljen javni konkurs za reizbor, namjerno ili slučajno? Univerzitet je kompetitivna sredina.

U nacrtu Zakona se ne pominje mogućnost finansiranja nekog studijskog programa na privatnim ustanovama dok se istovremeno finansira rad privatnih srednjih vjerskih škola? Ta mogućnost je postojala po dosadašnjem Zakonu: "Za finansiranje studenata na privatnim ustanovama na studijskim programima od javnog interesa i koji se ne realizuju na javnoj ustanovi mogu se obezbijediti sredstva u budžetu Crne Gore."

Važeći Zakon je propisivao obaveznu praktičnu nastavu koju je bila dužna da organizuje ustanova i mogla se realizovati u prostorijama ustanove i van ustanove. Ovaj vid nastave je predviđen i nacrtom Zakona. Pitanje je da li je da li se i kako do sada praktična nastava realizovala, da li je napravljena analiza realizacije i postignuća ishoda učenja? Posebno, gdje se praktična nastava izvodila van ustanova i da li se izvodila, da li su ustanove imale ugovore za praktičnu nastavu sa pravnim licima iz "realnog radnog okruženja"? Ova zakonska odredba je mrtvo slovo na papiru i opet zaknaodavac nema rješenje kako da ova pravna norma zaživi.

Dosadašnji Zakon i sadašnji nacrt za upis na osnovne ili dodiplomske studije propisuju da se maturski odnosno stručni ispit: "..vrednuje se sa najmanje 15% od ukupnog broja bodova koji se stiče pri upisu....". Ministarstvo a i UCG bi trebalo da objasne zašto se organizuju eksterni maturski i stručni ispiti i da li ih ovakav zakonski tretman obesmišljava i dovodi u pitanje i kako se u mnoigim zemljama dodiploske studije upisuju na osnovu rezultata eksternog maturskog ispita. Naprotiv, sadašnjim nacrtoma Zakona se ostavlja u nadležnost Ministarstvu da propiše bliže uslove upisa na ustanove visokog obrazovanja, što ugrožava autonomiju univerziteta. Autonomija univerziteta  ugrožava se i sa odredbom o propisivanju ispitnih rokova na ustanovama visokog obrazovanja.

U članu 126 o pravima studenata se propisuje da student ima pravo da: "pohađa predavanja, seminare i ostale vidove nastave"? Ovo bi trebalo da je obaveza studenta.

Saradnici u nastavi mogu biti magistranti ili doktoranti. Ono čega nema u nacrtu Zakona je da se njima mora omogućiti da ih rad sa studentima ne ometa da mogu svoje master i doktorske studije da završe u propisanom roku. Većina saradnika je preopterećena jer radi sa velikim brojem studenata, tako da  časovi vježbi i obaveze oko kolokvijuma ostavljaju malo vremena za njihove studije i napredovanje u karijeri.

Promjene Zakona o visokom obrazovanju treba da omoguće poboljšanje kavaliteta visokog obrazovanja. Ovom prilikom treba napomenuti da bi imali kavalitetnije visoko obrazovanje treba obezbijediti odgovarajuće uslove za rad i boravak studenata na univerzitetu i preći na novi način rada sa studentima. Mi smo mijenjali Zakon o visokom obrazovanju ali nijesmo mnogo promijenili univerzitetske uslove i način rada sa studentima. I dalje je u fokusu frontalni način rada sa studentima i kampanjska priprema ispita. Za kvalitetnije više obrazovanje biće potrebno da studenti, profesori i saradnici u toku dana provode više vremena na univerzitetu. Ovo se može postići dobrim sistemom obezbjeđenja kvaliteta, čije nam uspostavljanje nikako ne ide od ruke.