Mračno doba

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

U seriji “Nepokoreni grad” Drago Mlinarec peva pesmu “Zaista živim u mračno doba”, nastalu kao varijacija na stihove Bertolda Brehta iz pesme “Rođenima posle nas”. Pevao je Mlinarec: “Zaista živim u mračno doba, / u doba straha, nevolje, groba… / Stare me knjige mudrosti uče, / prijatelj budi onom što tuče… / Onom što muči, onom što vješa, / a taj se s nožem slika kraj leša”.

Stihovi napisani pre mnogo godina postaju sve aktuelniji, baš kao i oni što su nastali tri veka ranije, iz Šekspirovog 66. soneta: “Umornom od svega u smrt mi se žuri, / Jer videh zaslužnog kako bedno prosi, / I nitkova što bogato se kinđuri, / I odanost kako poniženja snosi, / I zlatna odličja o pogrešnom vratu (...) I snagu straćenu nesposobnom vlašću, / I umetnost kojoj moćnik uzde stavlja / I zločince kako vladaju dobrotom, / I mračnjaštvo kako mudrošću upravlja, / I kako iskrenost brkaju s prostotom”.

Sezona rušenja

Takva su vremena došla, moramo se poezijom braniti od mraka koji se zgušnjava sa svih strana i preti da nas proguta, po ko zna koji put u istoriji. Na prvi pogled, stihovi i nisu neka efikasna odbrana, ali valja se podsetiti onog što Krleža veli u razgovorima s Predragom Matvejevićem: “Jasna dijagnoza o apsurdnoj nesuvislosti stvarnosti sama po sebi je reagens nesumnjivo pozitivan. Ako i nije lijek koji ozdravljuje, a ono se javlja kao neodoljiva potreba za ozdravljenjem”.

Otkad je Donald Tramp po drugi put ušao u Ovalnu sobu, nebo nad svetom se opasno zamračilo, otprilike kao pred Drugi svetski rat. Američki predsednik zajedno sa najbogatijim čovekom sveta Ilonom Maskom razvaljuje demokratske ustanove u svojoj zemlji, a i po ostatku planete bi da poruši sve što može. Lov na imigrante je u punom jeku, neke države poput Misurija i Misisipija su čak legalizovale staru, dobru institucija lovaca na ljude. Svaki građanin koji pomogne u hvatanju ilegalnog imigranta dobiće 1.000 dolara. Na Floridi je još luđe, tamo je uveden zakon po kojem će svaki policajac koji uhapsi nesrećnog imigranta dobiti bonus u istom iznosu.

Mask kasapi i desetkuje institucije, otpušta sve redom, što povremeno dovodi i do komičnih efekata. Trampovi čistači otpustili su silne ljude iz Nacionalne uprave za nuklearnu bezbednost, jer nemaju pojma čime se ti ljudi bave – nadgledaju zalihe i proizvodnju nuklearnog oružja, te proveravaju njegov kvalitet. Izgleda da će ih ipak vratiti na posao, jer su kongresmeni otišli kod ministra energetike da mu objasne šta su idioti napravili. Tja, nuklearna katastrofa ne bi bila ni nelogičan scenario, kad izabereš bahate neznalice, pohlepne manijake da vode državu – nikakva apokalipsa ne bi trebalo da te iznenadi. A kad nisi u stanju da osudiš čoveka koji je pokušao da izvrši državni udar, onda piši propalo.

Slavlje u Rusiji

Prva žrtva Trampovog mandata mogla bi da bude Ukrajina, američki predsednik razgovara sa ruskim tiraninom Vladimirom Putinom, pregovaraće o miru Evropi iza leđa. Kako sad stvari stoje, možda će te pregovore obavljati i Ukrajini iza leđa, budući da se sprema sastanak Trampa i Putina u Saudijskoj Arabiji, navodno je najavljeno i učešće Ukrajine, samo što Volodimir Zelenski o tome ništa ne zna.

Zelenski je već odbio nacrt američkog mirovnog plana. Normalno, pošto je Tramp smislio genijalnu ideju: uzeću vam polovinu retkih minerala, a zauzvrat ću polovinu vaše zemlje pokloniti Rusiji. Tramp se nameračio na ukrajinske resurse, merka i Grenland, Panamski kanal, a od Gaze bi da napravi rivijeru tako što će je naprosto uzeti.

Za to vreme, potpredsednik Džej D. Vens na Minhenskoj konferenciji suptilno saopštava evropskim zvaničnicima da je novi šerif ujahao u grad, usput deleći lekcije Evropi kako ne poštuje slobodu govora (u prevodu: ne dozvoljava fašističku propagandu i širenje govora mržnje), te poništava izbore u Rumuniji (u prevodu: ne dozvoljava bratskoj Rusiji da se meša u rumunske izbore i da određuje ko će vladati suverenom zemljom). A potom se sastane sa šeficom AfD-a, da ništa ne ostane nejasno. Putinovi propagandisti na sav glas hvale Vensa i Trampa, slave po televizijskim trovačnicama, konačno su našli slične sebi u SAD-u.

Firer je zakon

Slave i putinofili u Srbiji, a imaju i razloga za slavlje, bar dok se ne uspostavi taj njihov žuđeni novi poredak u kojem će vladati zakoni džungle i brahijalne sile. Ako se to desi, znamo kako se priča završava i kako u totalitarnom poretkuprolaze čak i najodanije sluge i najverniji psi, ne zna se broj revolucionara koji su se u to uverili tokom Staljinovih čistki. Nije iznenađenje što ovdašnji ljubitelji tuđe patnje grozničavo seire, oni su se vazda rukovodili kategoričkim imperativom koji veli: “Prijatelj budi onom što tuče, onom što muči, onom što vješa,a taj se s nožem slika kraj leša”.

Milionima Amerikanaca preti da će ostati bez socijalnog osiguranja, bez zdravstvene zaštite, inflacija je na pomolu, čim budu uvedene veće carine, čitav sistem polako odlazi dođavola. Ne treba previše detaljisati, sve je jasno, samo je pitanje ima li demokratski i slobodarski deo sveta snage da se odupre tiranima, autokratama i silnicima. Tramp je otvoreno napisao, da ne bude zabune: “Onaj ko spasava svoju zemlju ne krši nijedan zakon”. Dakle, Tramp je iznad zakona, kao spasilac nacije, a i cela njegova oligarhijska bulumenta. Tako su SAD posle 250 godina demokratije dobile firera. I to izaziva oduševljenje i zanos miliona onih koji su se prepustili iracionalnim strastima, mračnim porivima, pa prizivaju apokalipsu.

Trijumf duha nad silom

Nije ovo što se događa ni tako novo, samo se odavno ništa slično nije dešavalo, pa većina ljudi prisutnih u javnoj sferi demokratskih zemalja deluje pomalo zatečeno. Još uvek su kritike na račun Trampa prilično umerene, staromodne, fine i razumne, pripadaju dobu koje se upravo okončava pred našim očima. Pre više od 90 godina ruski filozof Lav Šestov, koji je 1920. godine bio prinuđen da napusti Rusiju i nađe utočište u Parizu, napisao je jedan od retkih tekstova u kojima se bavio političkim pitanjima. U tekstu naslovljenom “Pretnje modernih varvara” Šestov piše o atmosferi koja je vladala u zapadnoj Evropi tokom XIX veka, tačnije od Napoleonovih ratova do početka XX veka.

Bilo je u tom periodu ratova i revolucija, ali su oni relativno brzo prošli i brzo su zaboravljeni. “Devetnaesti vek je bio jedan od najmirnijih perioda bez oblaka koje je čovečanstvo ikada iskusilo”, veli filozof, pa opisuje stanje stvari: “Optimisti, uvereni u budućnost i snagu javnih i državnih organizacija, nailazili su na svuda među ekonomistima, istoričarima i pravnicima, kao i među državnim i javnim ličnostima. Činilo se da su prava čoveka i građanina zauvek zagarantovana. I što je najvažnije, činilo se da ceo ovaj sistem drži na okupu ne gruba spoljašnja sila, na koju se nikada nije moglo osloniti, jer joj nije bilo važno koji poredak ili sistem podržava, već u samoj suštini čoveka ukorenjeno uverenjeu svetost i nepovredivost najviših pravnih i moralnih principa. Kada su ljudi govorili o civilizaciji i veličali je, shvatali su je kao trijumf duha nad silom”.

Težina smokvinog lista

Evropljani su bili dugo uvereni da je civilizacija njihova druga priroda, a onda je izbio Prvi svetski rat, sveopšta klanica, nastalo je novo doba sa novim principima. Šestov piše: “I prvo što smo čuli od Evropljanina bile su čuvene reči nemačkog kancelara da je ‘ugovor parče papir’, drugim rečima, da su zakon i moral izmišljotina besposlenih ljudi i da se sva pitanja rešavaju silom”. Kancelar Teobald fon Betman-Holveg bio je “običan, beznačajan čovek”, a pokazao se kao prorok: “očigledno - i sve što smo od tada primetili to je potvrdilo - da bi bio prorok uopšte nije potrebno biti genije ili izuzetna ličnost. Određene vrste proročanstava pretpostavljaju ograničenja – mentalna i moralna”.

Kancelar je postavio temelje novog poretka u kojem se računa samo gola varvarska sila. I svi su se tome priklonili, jer varvari pobeđuju, “a u životu je najvažnije pobediti. Odavno znamo: teško pobeđenima”. Šestov tvrdi da je ova vojnička doktrina našla filozofski izraz kod Hegela, da se u njemu, uprkos njegovoj filozofiji duha, skrivao varvarin.

“Desničarski hegelijanci su u njemu najviše cenili njegovo divljenje stvarnosti, odnosno spoljašnjoj gruboj sili. Hegelova ‘filozofija duha’ bila je samo smokvin list koji je prekrivao potpuno neduhovne želje evropskih ljudi. I dok god je život tekao normalno, nije bilo potrebe uklanjati smokvin list. Ali sa prvim poteškoćama evropski čovek se razotkrio: čak mu se i smokvin list činio nepodnošljivo teškim, i nije hteo da ga nosi na sebi”, piše Šestov.Evropljani i Amerikanci su imali visoko mišljenje o sebi, posve neutemeljeno, pokazalo se da je istina drugačija: “Ljudi će se odreći vere i slobode i svake druge duhovne vrednosti”.

Sloboda i nezavisnost duha

Filozof podseća na Plotina koji se nije klanjao gruboj stvarnosti:“Sila i nasilje nisu imali vlast nad njim i nisu ga opčinili. Vukla ga je sloboda, nezavisnost duha. (...) “njegova filozofija je označavala da je došao trenutak da evropsko čovečanstvo shvati da se život ne održava vidljivom grubom silom, već nevidljivom slobodom”. Šestov piše da varvarin “u slobodi i nezavisnosti oseća svog najneumoljivijeg i najopasnijeg neprijatelja. On svu svoju snagu usmerava ka tome da jednom zauvek satre slobodu. I tu dolazimo do odgovora na postavljeno pitanje: šta treba sačuvati u savremenoj civilizaciji. Treba spasavati ono što je najugroženije, jer se ugrožava ono što je u njoj najvrednije. Moramo da sačuvamo slobodu. Ljudi moraju skupiti svu svoju snagu da zaustave najezdu varvara u njihove živote i varvarstva u njihove duše. Njihovi uspesi ne treba da nas plaše”.

Silnici, poklonici nasilja i razaranja deluju moćno, ali oni nisu u stanju da ljudima obezbede ono što im je potrebno. Oni umeju samo da ruše, ništa lakše od toga, teško je graditi, stvarati, misliti, otkrivati, uređivati, rešavati probleme, sačuvati slobodu i nezavisnost duha. “Sloboda nije samo neophodna, ona se može spasiti i tada će se spasiti sve što je najbolje i najvrednije u našoj civilizaciji”, zaključuje Šestov.

Poslednja nada

Ponovo smo tamo gde smo već bili bar dva puta u poslednjih stotinak i kusur godina. Ugovori su samo parčići papira koji ništa ne vrede, zakon i moral su izmišljotina besposlenih ljudi, sva pitanja se rešavaju silom, u životu je najvažnije pobediti, ljudi su spremni da se odreknu vere i slobode i svake druge duhovne vrednosti. Poimanje civilizacije kao trijumfa duha nad silom – predstavljaju nam kao zastarelu ideju, zrelu za smetlište istorije. Sila i nasiljemasovno opčinjavaju ljude izadobijaju vlast nad njima, a sloboda i nezavisnost duha slove za himere. Kako se završava takvo usmerenje, zasnovano na obožavanju brahijalne sile, dobro nam je poznato i već viđeno – spaljenom zemljom, milionima mrtvih, neizmernom patnjom i užasom.

Evropa ostaje kao poslednja nada da će vrednosti naše civilizacije biti sačuvane i da tirani neće trijumfovati. Doba je mračno, ali možda nije sve tako crno. Timoti Garton Eš podseća da se današnja Evropa ipak razlikuje od one iz vremena Minhena i Jalte: “Današnja Evropa je bogata, slobodna, demokratska i blisko integrisana zajednica partnera i saveznika. (...) Sa dovoljno odlučnom koalicijom voljnih i sposobnih zemalja, uključujući i Britaniju, Evropa još uvek može da omogući Ukrajini da stabilizuje liniju fronta, da se ekonomski održi i na kraju da pregovara iz snage, a ne iz slabosti”.

Da se vratimo poeziji, deluje slabašno, ali ume da nas sačuva od najezde varvarstva u naše duše. I da nas ohrabri. Helderlin: “Ali gde je opasnost / raste i spasonosno”. Ili Mlinarec, parafraza Brehta: “Ali ja neću robovat’, patit’, / udarac moram udarcem vratit’”. Ili revolucionarnim Davičovim rečima: “Kroz bol se probija / zvezda nad svakim od vezanih snova”.