Frojdovski princip apsolutnog zadovoljstva ili nezadovoljstva

Čuli ste za nobelovca Luiđija Pirandela i uzmite za početak njegov roman "Pokojni Matija Paskal". E, on u komadu Henrih IV kaže "Šta znači suočiti se sa ljudima oko vas koji obaraju logiku vaših konstrukcija".

Piše: Zoran Piperović

25.02.

13:25h

Kad mi dođe da nešto nije kako mislim da treba da bude, a ima obrise pogrešnosti, promašenosti, čak i učtivosti, onda reagujem kao nezrela, infantilna osoba.

I trk u Pinješ.

To dođe iznutra, u sekundi. Tada me uhvati onaj frojdovski princip apsolutnog zadovoljstva ili nezadovoljstva kojem teži samo dijete.

Mada, to vreba svakoga od nas.

Uostalom, ko je potpuno zreo, potpuno integrisan, kaze Jerotić. Postoje stupnjevi zrelosti, a ja sam po jutrošnjoj reakciji na dnu ljestvice. Ili me to tuđa neblagodarnost kao najniže izražavanje tog najuzvišenijeg karakterološkog obrasca kakva je blagodarnost (zahvalnost) - čini ranjivim.

Ne pristajem da se nečiji trud olako minimalizuje, bagateliše, prikriva radi još boljeg plasmana nečega za šta neki misle da je od pomoći.

Ne volim preuzimanje pameti, jer svoju činiš neautohtonom.

Ne volim pomaganje bilo koje vrste koja je u zbilji odmaganje, makar bila obojena dobrom namjerom.

I ne moraju ovo napisano svi da shvate.

Teško je i shvatiti što je upravo sa Pinješa htjelo da se kaže.

P.S: Čuli ste za nobelovca Luiđija Pirandela i uzmite za početak njegov roman "Pokojni Matija Paskal".

E, on u komadu Henrih IV kaže "Šta znači suočiti se sa ljudima oko vas koji obaraju logiku vaših konstrukcija".

P.S.1: Za mene trenutno ništa. Osim što me sve to dovelo do Pinješa da okružen pučinom, u opipljivoj tišini pitam sebe koliko sam odmakao od onog djeteta.

Frojdovog.

A da mi žao nije.