Ubij bližnjeg svog

Za Antenu M piše: Đorđe Šćepović

Prije nekoliko dana sud je oslobodio sedmoricu optuženih za ubistvo Ljubiše Mrdaka. Čovjeka koji je ubijen na svom radnom mjestu. Sedmorica oslobođenih optužnicom su označeni kao izvršioci pljačke i ubistva. Ipak, sud je zaključio da ne postoje dokazi koji bi ih osudili za ovaj zločin. Jedan od optuženih je Mitar Knežević, član militantnog crkvenog bratstva „Tvrdoš“, viđeniji učesnik tzv. litija i brat protojereja-stavrofora Ostoje Kneževića, ličnoga sekretara Joanikija Mićovića, mitropolita Crkve Srbije.

Kako su mediji pisali, Mitar Knežević je prilikom nasilnoga ustoličenja Joanikija Mićovića organizovao grupu od dvadesetak "bezbjednosno interesantnih lica“, koja su boravila u Manastiru. Takođe, Kneževića ćete naći i u Sky prepiskama jednog narko klana.

Nakon ubistva Mrdaka MUP je objavio da je ubistvo riješeno, a da su u njemu učestvovali Knežević i još šest lica. I četiri godine kasnije, a nakon oslobađajuće presude, MUP tvrdi isto. Vršilac dužnosti direktora Uprave policije Lazar Šćepanović tvrdi da je policija u slučaju ubistva Ljubiše Mrdaka prikupila sve dokaze neophodne da se sedmorica optuženih osude.

Šćepanović dalje kaže: „Siguran sam da su optuženi izvršili krivično djelo.“ Onda, kome vjerovati? Onima koji su neposredno nakon ubistva, a na temelju dokaza, došli do saznanja o ubicama, ili sudu, koji četiri godine kasnije tvrdi da ne postoje dokazi koji ukazuju na krivicu optuženih? Jesu li minule „zasluge“ Mitra Kneževića i činjenica da je brat ličnog sekretara Joanikija Mićovića uticale na ovakav ishod suđenja? Je li Knežević počinio zločin valjda će utvrditi neki od sudova koji se ne plaše anateme. I oni koji svoju crnu togu neće pogaziti u strahu od crne mantije. Ko je zapravo kriv? Sud, tužilaštvo, ili policija? Neko mora biti kriv.

Ipak, ako porodica tragično stradalog Mrdaka protestuje zbog oslobađajuđe presude, i ako prvi čovjek Uprave policije tvrdi da su prikupljeni svi neophodni dokazi da se taze oslobođeni osude, onda je jasno kao dan da „nešto je trulo u državi Danskoj“.

Je li ovo crvena linija preko koje smo upravo prešli? Još jedna? Je li ovo još jedan dokaz da Crkva Srbije vlada Crnom Gorom? Da Crkva Srbije kontroliše institucije sistema? Ne možemo pouzdano tvrditi, ali imamo pravo na sumnju. Imamo pravo da vjerujemo da slučaj ubistva Ljubiše Mrdaka neće završiti na ovome. Da će javnost saznati je li sud oslobodio ubice, i ako jeste, ko je uticao da sud donese takvu odluku. Odluku, zbog koje će, ako se ispostavi da je pogrešna, neko morati da odgovara.

Po krivičnom zakonu. Ne po kanonu. Onom pervertiranom, izopačenom, ličnim interesima upodobljenom kanonu. Ako se iz dana u dan pogrešno i tendenciozno interpretira Sveto pismo, zar ćemo brinuti o nekim kanonima? Ili Božjim zapovjestima, Mojsijevim tablicama i Sinajskoj gori? Ne kradi. Ne ubij. I tako redom. Sve do deset. Zar nam nije dozvoljeno krasti i ubiti bližnjeg svog? Ako Crkva blagoslovi, dabome da jeste. Kao, recimo, kad sveštenik Gavrilo Marić 1995. blagosilja pripadnike „škorpiona˝, paravojne formacije, pred odlazak u borbu: „Daj vernoj vojsci tvojoj da bude na savlađivanje neprijateljskog naroda... U ime Oca i Sina i Svjatogo duha, sretno otišao i došao...˝ Baš tako je Gavrilo Marić u Srebrenici blagosiljao „škorpione˝, neposredno prije ubistva šestorice vezanih bosanskih mladića.

Što se dogodilo u međuvremenu? Od 1995. do danas? Je li mržnja koja kulja iz usta crkvenih prvaka ista, ili se protokom vremena mijenjala, preobražavala, adaptirala na nove uslove? Je li licemjerje u međuvremenu naraslo, poput tijesta? Pa Joanikije Mićović „oštro osuđuje“ svoga brata u Hristu, mitropolita Davida, koji srpske studente nazva ustašama? Ah, kako samo ključa od ljubavi pismo koje potpisuju Joanikije Mićović i još petorica episkopa Crkve Srbije.

Koliko je samo Hrista u svega nekoliko redaka pisma. Valjda je ustašluk rezervisan za Crnogorce. I otkud nekom Davidu pravo da nekog zove ustašom?! To ekskluzivno pravo pripada Joanikiju Mićoviću, a naslijedio ga je od svoga prethodnika, Amfilohija Radovića. Pamtite Mićovićev osvrt na tzv. kapelu: „Kapela na Lovćenu biće obnovljena kada dođe do sveopšteg pokajanja i kad se Crna Gora očisti od ustašluka." Bili smo i kopilad, i volovi, i Sotonin nakot, i pečurke, i ustaše, i još toliko toga. Ali, nijesmo studenti, pa još srpski, zbog kojih će Aleksandar Vučić uskoro pasti. A episkopi znaju da će nakon njega doći drugi. I zato valja kupiti ljubav onih koji dolaze. „Ljubi bližnjeg svog“, zar ne piše tako?