Raka je centar iz koga se komandovalo operacijana na svim frontovima Sirije i gdje su planirane akcije protiv Zapada.
Piše: Boško Jakšić
Domine kalifata koji je vladao širokim prostranstvima Iraka i Sirije padaju jedna za drugom nagoveštavajući skori teritorijalni kraj Islamske Države, što ne znači i kraj ideje džihada na kojoj je nastala.
Padom Raqqe, poslednjeg velikog bastiona islamista koji je bio de facto njihova prestonica u Siriji od 2014. kada su krenuli u osvajanja, zaokružen je ciklus ISIL-ovih gubitaka urbanih centara po Iraku: Tikrit aprila 2015., Ramadi decembra 2015., Falujja juna 2016. i Mosula jula ove godine.
Raqqa je centar iz koga se komandovalo operacijama na svim frontovima Sirije i gde su planirane akcije protiv Zapada, a ratna vazduhoplovstva SAD i Rusije su udarima iz vazduha izvršile pripremu terena za konačni napad.
Kao i tokom borbi za Mosul, ofanziva je od novembra 2016. imala više faza, a prva je bila zauzimanje okolnih mesta i sela i zaokruživanja grada sa severa, istoka i zapada. Elitna jedinica “Tigar” sirijske regularne armije je uz podršku vazduhoplovstva Rusije i šiitskih milicija iza kojih stoji Iran letos imala munjevit proboj prema Raqqi.
Kampanja na zapadnoj obali Eufrata
Dugo odlagana operacija, zasnovana na planu Američke centralne komande u vreme Baracka Obame, dodeljuje ključnu ulogu Sirijskim demokratskim snagama (SDF), mešovitom kontingentu kurdskih i arapskih boraca kojim dominira YPG, milicija sirijskih Kurda.
Od juna snage armije predsednika Bashara al-Assada vode kampanju na zapadnoj obali Eufrata, dok kurdsko-arapska milicija operiše na istočnoj obali reke. Obe grupe, već dugo angažovane u borbi protiv ISIL-a, do sada su se povremeno sukobljavale ili sarađivale, ali sadašnje zaoštravanje odnosa Amerike sa Rusijom i Iranom izaziva zabrinutost da bi takmičenje ko će uzeti Raqqu i okolna nalazišta nafte moglo da vodi konfliktu dve rivalske formacije.
Bilo je izveštaja da je ISIS svoje vođstvo izvukao iz Raqqe a da se od 3,000-4,000 islamista deo povukao a deo predao. Jedan broj treba da bude evakuisan po dogovoru ISIS-a, koalicionih snaga i SDF-a.
Uprkos tome, napredovanje je otežano jer je ISIL minirao prilaze gradu i iskopao tunele spremajući se za ulični rat, pa saveznike još očekuju teške borbe, pre svega sa stranim džihadistima, posebno sa snajperistima iz Čečenije.
Stotine ljudi uspelo je da pobegne pošto su se islamisti sklonili od vazdušnih napada. Uprkos najava saveznika da će pažljivo izbegavati civilne žrtve, Amnesty International navodi da su stotine ljudi poginule tokom bombardovanja koja su najmanje polovinu gradske teritorije sravnile sa zemljom. Sirijska opservatorija, grupa sa sedištem u Britaniji, tvrdi da je u američkim napadima od juna stradalo najmanje 800 osoba, 150 samo u avgustu kako navode UN.
Islamisti su poslednju liniju odbrane koncentrisali iza zidina Starog grada, na uzanom prostoru centra, oko stadiona, bolnice i trga na kome su nekada izlagali odrubljene glave njihovih neprijatelja.
Mnogi stanovnici su stradali pokušavajući da se izvuku putevima koje je ISIS prethodno minirao. Oni koji su uspeli da pobegnu svedoče o teškim razaranjima i humanitarnoj krizi izazvanoj nestašicama hrane, vode i lekova. Infrastrukture nema. Uništeni su vodovod i električna mreža, a blokovi zgrada, škole i mostovi nestali su u bombardovanjima.
Stanovnici govore da je Raqqa žrtvovana da bi se pobedio ISIL.
Pre nego što su islamisti zauzeli Raqqu, gradom su od 2013. upravljali sirijski pobunjenici, ali način na koji su to činili pruža objašnjenje zašto su godinu dana kasnije pripadnici ISIL-a dočekani kao oslobodioci.
Procenjuje se da je pod vlašću islamista u Raqqi živelo 300,000 ljudi, uključujući i 80,000 raseljenih iz drugih delova Sirije, ali čak polovina uspela je da pobegne poslednjih meseci.
„Islamisti su simbolom kalifata tri godine upravljali zavodeći najstrožiji režim šarije. Pre javnih pogubljenja žrtve su izlagane u kavezima na Trgu Naim, zbog čega su ga žitelji prozvali “Trg pakla”. Muškarci su morali da imaju brade, bili bi bičevani ukoliko su im pantalone prekratke. Ženama su lomili prste ukoliko bi se na pijacama pojavile bez potpuno prikrivene glave ili tela. Lokalnom imamu odrubljena je glava jer je odbio da sledi fatve Islamske države.“
Dominacija Kurda
Sem desetina miliona dolara koji će biti potrebni da se Raqqa vrati u normalu, pitanje političke budućnosti takođe se nadvija nad gradom. Prokurdske snage, koje već kontrolišu oslobođene delove, računaju da će Raqqom upravljati autonomna administracija pod njihovim uticajem, iako većinu u gradu čini arapsko stanovništvo. Assadova vojska takođe namerava da uspostavi punu kontrolu centralnih vlasti iz Damaska.
SAD su odlučne da se oslone na sirijske Kurde koji su se tokom godina sirijskog građanskog rata pokazali kao retko efikasni saveznici u borbi protiv islamista, ali dominacija Kurda izaziva otvoreno nezadovoljstvo Turske koja strahuje od bilo kakve vrste okupljanja blizu 40 miliona Kurda rasutih po Turskoj, Siriji, Iraki i Iranu.
Turski predsednik Rejep Tayyip Erdogan ostao je izrazito protiv ideje da Kurdi oslobađaju arapsku Raqqu, a Ankari nisu dovoljna američka uveravanja da kurdske snage neće dejstvovati unilateralno niti da će im biti dopušteno da ovladaju gradom posle isterivanja boraca kalifata.
U Ankari tvrde da je milicija sirijskih Kurda saveznik Radničke partije Kurdistana koja je i na turskoj i na američkoj listi terorističkih organizacija. Amerikanci prave razliku između dve grupe, a sirijsku miliciju i dalje smatraju jedinim pouzdanim partnerom na terenu koji je u stanju da zauzme Raqqu bez rizičnog raspoređivanja većeg broja američkih savetnika i vojnika kojih je u Siriji oko 700, uključujući i artiljerijsku jedinicu marinaca.
Turska je pokušala sama da reši problem, pa su avioni ratnog vazduhoplovstva u nekoliko navrata su bombardovali Kurde, što je naljutilo Amerikance i navelo Pentagon da pošalje pojačanje američkim rendžerima koji drže zonu između Kurda i turskih snaga na terenu.
Turski parlament odobrio je nedavno za još godinu dana turske vojne intervencije na severu Sirije i Iraka. Raqqa je dosad predstavljala islamistički izazov, ali kada borci kalifata budu pobeđeni neće prestati da bude provokacija mnogim sirijskim grupama, regionalnim i svetskim silama.
Rat unutar rata
Možda će to biti rat unutar rata zahvaljujući činjenici da je Islamska država izgubila najmanje 70,000 kvadratnih kilometara terotorije koju je nekada držala – 78 odsto u Iraku i 58 procenata u Siriji. Islamisti su u avgustu prihvatili da se evakuišu iz područja duž sirijsko-libanske granice, a posle očekivanog oslobađanja Raqqe, ISIL u Siriji ima jača uporišta samo u istočnoj provnciji Deir az-Zor.
U toku su i završne operacije zauzimanja grada Deir ez-Zor. Snage SDF i regularne sirijske armije uz pomoć proiranskih milicija i ruskog vazduhoplovstva su posle višemesečne ofanzive u septembru stigle do predgrađa potiskujući pripadnike ISIL-a niz Eufrat, sasvim prema granici sa Irakom.
ISIL gubi teritorije ali ne odustaje od rat protiv celog sveta. Njegovi lideri su se reorganizovali i aktivirali Plan B koji borce ali i “usamljene vukove” regrutuje za novi džihad – gerilskog ratovanja u pustinji iz koje su počeli, odnosno za terorizam.
Prerano je govoriti da je ISIL poptuno poražen. Pad Raqqe nije kraj kalifata, ali jeste kraj kalifata kakav je bio do skora. ISIL će nastaviti da metastazira šireći se od Avganistana do Nemačke, od jugoistoka Azije preko Pakistana do Belgije i Španije ili SAD.
ISIL kopni kao kalifat, ali ne i kao ideja ili ideologija. Baš kao što je binladenizam nadživeo egzekuciju osnivača Al-Kaide.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR