Piše Dejan Ilić
Nije bilo nijednog razloga da trojica predsednika iz Bosne i Hercegovine dođu u Beograd. A kad su već došli, nije bilo nijednog razloga da razgovaraju o stvarima o kojima su razgovarali, jer su te stvari (izgradnja puteva, ekonomska saradnja, spoljna politika) u domenu vlada, a ne predsednika država. A kad su već razgovarali, nije bilo nijednog razloga da nas o tome informišu na konferenciji za novinare, jer smo i bez toga znali da su ti razgovori bili isprazni. I pošto je sve to bio čisti višak, logično je da se na konferenciji za novinare dogodi incident, e kako bi imalo o čemu da se piše i govori.
Na toj konferenciji, dakle, jedan od trojice predsednika iz Bosne i Hercegovine upao je u reč svom kolegi iz predsedništva i objasnio i njemu i predsedniku Srbije da će se spoljna politika Bosne i Hercegovine utvrđivati u Sarajevu i voditi iz Sarajeva, a ne iz Beograda. Predsednik Srbije se na to okrenuo novinarima i rekao – je l’ vidite kako je teško dogovarati se s njima, prvo kažu jedno, pa onda drugo. I to je otprilike sve. Ništa se više mimo toga nije dogodilo. Gde su stajali pre sastanka, predsednici su ostali i posle sastanka. Pa je stoga savršeno neshvatljivo što su se uopšte sastajali.
Tim pre što je čitava konferencija izgledala kao ponavljanje replika u jednoj drugoj nedavno odigranoj predstavi. Tada je Bakir Izetbegović, sećamo se, bez ikakvog razloga rekao da se on nada da će Bosna i Hercegovina uskoro priznati Kosovo. Bez obzira na to što njegova izjava nema apsolutno nikakvu političku težinu, zbog načina na koji se donose odluke u bosansko-hercegovačkom predsedništvu, naš predsednik je požurio da kaže kako će Izetbegovićeva izjava imati dalekosežne posledice, iako dobro znamo da neće imati nikakve posledice. A onda je počelo i zveckanje secesijom i sličnim budalaštinama.
I sad smo sve to gledali ponovo, ovaj put uživo na konferenciji, sa svim akterima okupljenim na istoj pozornici. Da je reč o pristojnim državama i političarima, sve bi to bilo praktično neobjašnjivo. Ali, reč je ipak o nečem drugom. Nije stvar samo u tome što Aleksandar Vučić, od kada je na sumnjiv način postao predsednik republike, iz dana u dan traži način da nam pokaže kako je i dalje predsednik vlade, kao da iko pametan uopšte i pomišlja da to ospori. Povrh toga, reč je modelu vladanja koji počiva na incidentima. To jest na proizvodnji incidenata.
Incident je bila Izetbegovićeva suvišna izjava o Kosovu. Kao što je incident bila i jučerašnja konferencija za novinare. A sva trojica predsednika došla su iz Sarajeva u Beograd samo da bi zajedno sa predsednikom Srbije odigrali još jednom isti incident. Mi se sad možemo pitati imaju li ti ljudi da rade nešto pametnije od toga i kakve su to države u kojima oni vlast drže na takav način? Ali, možda je pažnju bolje skrenuti na njihovo savršeno međusobno razumevanje i saradnju. Tri predsednika iz Bosne i Hercegovine došla su u Beograd samo zato da bi Vučić mogao da izigrava državnika. Bolji primer za dobrosusedske odnose teško da ćemo naći.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR