Političko ubistvo na "Divljem sjeveru"

Piše: Tomislav Marković

Politički atentat na Olivera Ivanovića nije izvršen slučajno baš na dan kad je došlo do obnavljanja dijaloga između Beograda i Prištine, i to nakon godine zastoja. Jasno je da je mučko ubistvo sračunato na zaustavljanje dijaloga, sprečavanje normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, kao i sveopštu destabilizaciju. Takav razvoj događaja išao bi naruku mnogobrojnim ekstremistički nastrojenim strukturama, od pojedinih albanskih političara na Kosovu preko delova Srpske pravoslavne crkve, pa sve do proruskih elemenata u Srbiji.

U javnosti su se pojavila mišljenja da ubistvo Ivanovića ne treba povezivati sa kriminalom, jer bi to odvuklo pažnju na pogrešnu stranu i depolitizovalo čitav slučaj. Međutim, problem je u tome što su na severu Kosova politika i kriminal toliko isprepleteni, takoreći svezani u nerazmrsiv čvor, pa ih je nemoguće razdvajati. Ivanović je smetao kriminalnim strukturama i na srpskoj i na albanskoj strani. Ne treba zaboraviti da, kad su pljačkaške i kriminalne aktivnosti u pitanju, tu vrlo lako prestaju sve nacionalne ostrašćenosti, a ljudi sa one strane zakona brzo nađu zajednički jezik. Tako je bilo i u ratovima 1990-ih, a tako je i danas. Nigde multikulturalne i multietničke vrednosti ne uspevaju tako dobro kao u sferi kriminala.

Potpuno odsustvo kontrole nad tokovima novca, koji u ogromnim količinama pristiže na Kosovo iz Srbije, kao i slabašna upravljačka struktura stvorili su idealne uslove za cvetanje kriminala, korupcije i pretvaranje severa Kosova u neku vrstu Divljeg zapada. Sprega političkih, bezbednosnih i kriminalnih struktura na toj teritoriji postoji već decenijama, a niko ne preduzima ništa da se prekine sa tom praksom i od severa Kosova stvori pravno uređeni, funkcionalni deo države. Prema istraživanjima Insajdera, između 2001. i 2014. na Kosovo je iz budžeta Srbije odlazilo u proseku 867.000 evra dnevno. Novac je pristizao raznolikim povodima – što realnim, što fiktivnim.

Kad Srbi strahuju od Srba

Finansirane su lokalne opštine, fiktivna preduzeća, njihovi nepostojeći nadzorni i upravni odbori, projekti koji nikad nisu urađeni, isplaćivane uvećane plate i naknade čak i ljudima koji više ne žive na Kosovu. Sa sličnom praksom nastavljeno je do danas. Tako je, na primer, pre šest godina, u vreme kad je Aleksandar Vulin bio direktor Kancelarije za KiM, na uvođenje videonadzora u opštini Zvečan potrošeno više od 900.000 evra iz budžeta Srbije, a ta sumnjiva nabavka i dalje nosi oznaku "poverljivo".

U intervjuu za nedeljnik Vreme iz septembra prošle godine Ivanović je ukazao na pogubnu statistiku koja najbolje govori o stanju u Mitrovici: "U poslednjih nekoliko godina u Mitrovici smo imali preko 50 slučajeva paljenja automobila, bacanja ručnih bombi i dva nerazjašnjena ubistva. Sve se to dešava na teritoriji od dva i po kvadratna kilometra, koja je potpuno pokrivena sigurnosnim kamerama. Očigledno je da se policija boji da se ne zameri počiniocima, ili su počinioci uvezani sa bezbednosnim strukturama."

Ivanović je rekao i da se svih stotinak ljudi sa kojima je pričao nakon izlaska iz zatvora bojalo za svoju bezbednost, koja im je ugrožena ne od Albanaca, već od Srba – "lokalnih kabadahija i kriminalaca, koji se voze u džipovima bez tablica". Posebno snažnom pritisku izloženi su politički akteri koji nisu po volji zvaničnom Beogradu. Kao da važi nepisano pravilo: ko god nije na Srpskoj listi taj ne treba ni da se bavi politikom. Tako se prošle godine četvero ljudi povuklo sa liste Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Olivera Ivanovića zbog zastrašivanja, a Samostalna liberalna stranka Slobodana Petrovića nije se usudila da istakne svog kandidata za gradonačelnika Gračanice jer niko ne bi bio u stanju da zaštiti potencijalnog kandidata.

Zbog oponiranja Srpskoj listi, Radu Trajković je 2013. godine Vlada Srbije smenila sa mesta v. d. direktorke Doma zdravlja u Gračanici; čak joj je onemogućeno i da radi kao lekar. Prema njenim rečima iz septembra prošle godine, "Srpskoj listi danas je dozvoljeno da koristi sva sredstva u smislu progona neistomišljenika". Napadi na novinare su takođe redovna pojava. Tako je nekoliko puta pucano na redakciju portala KoSSev, koji pokušava da izveštava objektivno i da uspostavlja dijalog između Srba i Albanaca.

Posljedice stigle u najtežem obliku

Atmosfera straha, nasilja i progona odvija se pod patronatom vlasti u Beogradu. U tome je bar sadašnja vlada postigla kontinuitet sa svim prethodnim vladama proteklih decenija – održavanje vanrednog stanja na Kosovu, ili bar na nekom delu Kosova koji joj je dostupan, spada u stajaća mesta srpske politike još od vladavine Slobodana Miloševića. Pritom je reč o vrlo isplativoj raboti, jer mutni finansijski tokovi ogromnog novca ostavljaju obilje prostora za raznorazne malverzacije. A Kosovo je idealno za manipulacije svih vrsta, jer politički akteri na sve kritike uzvraćaju pozivanjem na patriotizam, odbranu svete srpske zemlje i zaštitu napaćenog srpskog naroda. I dok se busaju u rodoljubna prsa, novac iz budžeta Srbije završava u ko zna čijim džepovima.

Oliver Ivanović i negova porodica godinama su bili izloženi napadima i zastrašivanju. Pod njegov automobil 2005. godine podmetnuta je bomba. Kada se Ivanović kandidovao za gradonačelnika Kosovske Mitrovice 2013. godine, nepoznati napadač upao je u njegov stan i fizički nasrnuo na njegovu suprugu, a pred prošlogodišnje izbore zapaljen mu je automobil. "Tragično je da, posle 18 godina života u strahu od ekstremnih Albanaca, Srbi sada strahuju od ekstremnih Srba i iseljavaju se zbog toga", rekao je Ivanović u pomenutom intervjuu za nedeljnik Vreme. U istom intervjuu rekao je i sledeće: "Podneo sam krivičnu prijavu protiv N. N. lica zbog tri slučaja zastrašivanja, prvo srpskom, a zatim i kosovskom tužilaštvu. Očekujem da neko reaguje, jer ako se ovako nastavi, biće teških posledica."

Reakcija, očigledno, nije bilo, a teške posledice su stigle, i to u najtežem obliku – ubistvu Olivera Ivanovića. I to baš na dan kad je pre četiri godine ubijen njegov prijatelj i politički saradnik Dimitrije Janićijević, kandidat za gradonačelnika Kosovske Mitrovice. Dosadašnji slučajevi ubistava, bombaških napada i zastrašivanja uglavnom su ostajali bez pravosudnog epiloga. Sada je ulog mnogo veći, jer bi atentat na Ivanovića mogao da dovede do ozbiljnih posledica po odnose Srbije i Kosova, pa bi ovaj slučaj morao da bude rešen uprkos tradiciji nerasvetljavanja zločina na "Divljem severu".

Kako isparavaju milioni eura

I prištinske i beogradske vlasti sad imaju priliku da saradnjom na konkretnom slučaju pokažu da li im je zaista stalo do međusobnog dijaloga i uspostavljanja koliko-toliko normalnih susedskih odnosa. S obzirom na to da ni dijaloga između Beograda i Prištine ne bi bilo da nema pritiska međunarodne zajednice, teško da će sad odjednom doći do normalne saradnje. Pogotovo zato što je srpska delegacija, čim je stigla vest o Ivanovićevom ubistvu, hitno napustila pregovore i vratila se u Beograd, što ide naruku počiniocima ubistva, kojima svakako nije cilj uspostavljanje normalnih odnosa Srbije i Kosova.

I ako ubice Olivera Ivanovića budu pronađene i privedene pravdi, teško da će se promeniti atmosfera na severu Kosova koja je do ubistva i dovela. Siva zona, u kojoj volšebno isparavaju milioni evra, gde se politički dijalog vodi bombama, a pritom uvek može da posluži kao moneta za političko potkusurivanje i povod za bildovanje patriotskih mišića – takvo područje jednostavno predstavlja zlatnu koku za svaku vlast u Srbiji sklonu mešetarenju. A drugačijih vlasti nema na vidiku.

Suviše je političkih i finansijskih interesa tu upetljano da bi se bilo kome isplatilo da počne sa razvezivanjem kriminalno-političkog klupka. A dok se ne počne sa raspetljavanjem tog čvora, sever Kosova će ostati područje gde su uvek mogući razni oblici nasilja – od pretnji i zastrašivanja preko podmetanja bombi pod automobile i pucanja na novinske redakcije, pa sve do političkih atentata.