Učenik Kim Džong Una

Piše: Andrej Percev, Snob.ru

Tradicionalno godišnje obraćanje Vladimira Putina (ovoga puta za 2017) najširoj ruskoj javnosti je više puta podgrevano i dogrevano. Pripreme su trajale neuobičajeno dugo. Datum njegovog nastupa je više puta zakazivan pa odlagan – te za kraj decembra, pa za sredinu januara, pa za početak februara – da bi konačno bio utvrđen 1. mart. U međuvremenu je Kremlj bez prestanka slao nagoveštaje o tome da će to zapravo biti Putinov predizborni program.

I 1. marta naš predsednik nam je sve ne samo kazao, već i pokazao. Ruskim biračima je ponuđeno da se diče razornom vojnom snagom svoje zemlje, a stanovnicima zapadnih zemalja da je se plaše. Nekada je Vladimiru Vladimiroviču glavni orijentir bio BDP Portugalije, a sada je tu ulogu preuzela Severna Koreja i njen predsednik Kim Džong Un koji stisnutom pesnicom vazda preti SAD.

Njegov nastup je trajao blizu dva sata, od čega je gotovo polovina vremena bila posvećena novom ruskom naoružanju, a sve u kontekstu ne sasvim nove ruske međunarodne politike. Nakon rutinskog uvoda, sledio je srednji deo njegovog obraćanja koji se odnosio na rezimiranje starih i najavu novih reformi, s prilično predvidivim podacima i idejama. Putin je po ko zna koji put našem stanovništvu obećao sedmoprocentne hipotekarne kredite, pomoć volonterima i manje restriktivnih mera i provera u sferi privatnog biznisa. Tu su se naravno našli i Arktik, i inovacije, i nova radna mesta, dakle sve što smo već više puta od njega čuli. Putin je konture najavljenih promena predstavio dosta maglovito: socijalna pomoć će se davati ne paušalno nego ciljano, a vlada je dužna da sprovede i nekakvu poresku reformu. Redovnom Putinovom biraču sve te „novine“ ne nagoveštavaju ništa dobro: olakšice i novčana pomoć će biti smanjene, a porezi će biti povećani, pa ih je predsednik zato tek ovlaš pomenuo.

Smrtno dosadnom i neinventivnom srednjem delu izlaganja kontrastno je bio suprotstavljen vojni i međunarodni blok predsednikovih interesovanja. Tu je Vladimir Vladimirovič odjednom živnuo i počeo da govori (tačnije čita) ushićeno i s očiglednim emocionalnim nabojem. „Poslednjih par godina je uložen ogroman rad u jačanje naše armije i ratne flote“, započeo je svoju vojnu propoved. „Snabdevanje oružanih snaga savremenim naoružanjem poraslo je 3,7 puta. Našoj vojsci je na korišćenje predato više od 300 različitih tipova najnovije vojne tehnike. U arsenal strateških nuklearnih snaga RF uključeno je 80 novih interkontinentalnih balističkih raketa, 102 balističke podmorničke rakete i 3 nove podvodne strateške krstarice klase Borej“. Bilo je više nego očigledno da mu glasno navođenje ovih brojki pruža veliko zadovoljstvo.

Na fonu prilično skromnih socijalno-ekonomskih dostignuća nametnulo se sasvim logično pitanje: čemu služi toliko razbacivanje novca na naoružanje? Žureći da ga predupredi, Putin je i na to pitanje dao odgovor: Rusija je morala da se suprotstavi intenzivnom rastu naoružanja SAD koje su, između ostalog, jednostavno napustile Sporazum o ograničenju sistema protivraketne odbrane (tu je nastupio ekskurs u istoriju SALT-1 i SALT-2). A drskost SAD je takođe razumljiva: tokom „bednih 90-ih“ pokradena i osiromašena Rusija je izgubila svoju snagu. „Naši partneri u pregovorima su očigledno mislili da je preporod naše ekonomije, naše industrije, našeg vojno-industrijskog kompleksa i oružanih snaga naše zemlje u bližoj perspektivi nemoguć i da mi nećemo dostići nivo koji bi nam obezbedio neophodan strateški i pregovarački potencijal. Ako je tako, onda nema nikakvog smisla slušati šta o bilo čemu misli Rusija“, tumačio nam je stav Amerike. „Treba ići dalje, boriti se za jednostrano i konačno vojno preimućstvo Amerike, a potom diktirati svoje uslove i u svim ostalim oblastima života“, objasnio nam je Putin.

I da Rusija ne bi postala Ukrajina, naša odbrambena moć je počela da raste. Tada su okupljenim visokim federalnim činovnicima na Putinov zahtev emitovane video demonstracije našeg najnovijeg naoružanja. Zadivljena dvorana je gotovo bez daha posmatrala kako glomazne i teške nuklearne rakete lako i veselo manevrišu u međukontinentalnom prostranstvu i ushićeno im aplaudirala.

„Verovatno ste već razumeli da niko u svetu zasad nema ništa slično. Vremenom će se možda neko i pojaviti, ali do tada će naši momci već smisliti nešto novo“, iskoristio je naš predsednik priliku da se još jednom podsmehne svetu. Okupljeni deputati, senatori i gubernatori videli su i nove interkontinentalne nuklearne podvodne dronove, i hiperzvučne rakete, nuklearne leteće sprave koje lete brzinom deset puta bržom od zvuka i još mnoga tehnološka čuda savremene ruske vojne industrije. „I to ni izbliza nije sve“, bodrio je svoje slušaoce Vladimir Putin.

Na kraju, predsednik je imenovao i jednog od glavnih adresata svog obraćanja, rukovodioce zapadnih zemalja ili konkretnije – SAD: „Dok smo vam to mirno govorili, niko nas nije slušao. Poslušajte nas sada“. I sve mašući superraketama i mornaričkim dronovima, obraćajući se tobože prisutnoj publici, on kao da im poručuje: „Urazumite se i pokorite; još uvek nije kasno“.

„Nadam se da će sve ovo danas rečeno i prikazano otrezniti bilo kog potencijalnog agresora. A svima koji su u poslednjih 15 godina usavršavali svoje naoružanje, koji su pokušali da od Rusije iznude razne saglasnosti i da joj kršeći međunarodno pravo uvedu sankcije, između ostalog i u oblasti vojne industrije, sada poručujem: sve što ste hteli da sprečite – upravio se dogodilo. Sputavanje Rusije nije uspelo“.

Ovaj predsednikov govor je bez presedana po svojoj otvorenosti. Deo govora posvećen ruskoj armiji i međunarodnoj politici veoma koncizno i jasno pokazuje sliku sveta Vladimira Putina, to jest kako on vidi Rusiju u odnosu na zemlje zapadnog sveta. Ta slika ukratko izgleda ovako: zapad, koji je (valjda po definiciji) neprijateljski raspoložen prema Rusiji, dugo vremena je zloupotrebljavao njen oslabljeni položaj i nije hteo da sluša šta govore njeni istaknuti rukovodioci. A kada je naša zemlja počela da se „pridiže s kolena“, zapad je protiv nje uveo sankcije da bi sprečio njen vojni razvoj. Po mišljenju našeg predsednika, vojna sila i moć su za sve zemlje sveta apsolutno primarne.

Ugled u svetu se tu takođe razume na jedan, blago rečeno, specifičan način: moćnom i do zuba naoružanom se sve oprašta, pa i da otima delove tuđih teritorija ako mu se prohte. Za to nije neophodno imati razvijenu ekonomiju i građane kojima je omogućen život dostojan čoveka. Putin je Kim Džong Una nazvao „zrelim“ političarem. Na ludačku hrabrost ove male zemlje čije stanovništvo živi ispod kritične linije siromaštva, Amerika nema čime da odgovori. Jer šta ako neku od tih svojih raketa stvarno ispale? I sve to u uslovima kada se njihova probna lansiranja teško mogu nazvati uspešnima. Ili se možda radi o nekim najnovijim tajnim projektima, o raketama za koje je njihov predsednik rekao da još uvek „nisu za pokazivanje“. Da, model ponašanja Kim Džong Una je krajnje uznemirujući i opasan, ali izgleda da se Putinu baš on čini optimalnim.

„Sada je više nego neophodno shvatiti da je nastupila nova realnost, razumeti da sve što sam maločas rekao nije nikakav blef i poslati na zasluženi odmor sve koji nisu u stanju da se suoče sa budućnošću. Oni treba da prestanu da ljuljaju čamac u kojem svi sedimo, na čijem pramcu stoji ispisano Planeta Zemlja“, završio je on svoje izlaganje omiljenom metaforom zapadnih diplomata i novinara.

Naš predsednik je očigledno odlučio da krene u igru va banque, na „sve ili ništa“ i sada čeka reakcije spolja. Na primer, ljubazan poziv za pregovarački sto ili ukidanje sankcija protiv Rusije. Možda će i sam Tramp, saznavši za naše hiperzvučne rakete, doći u Moskvu da mu se pokloni.

Naravno, i naš građanin pokorni je takođe adresat Putinovog obraćanja. Živopisna video demonstracija našeg najnovijeg naoružanja svedoči o tome da sve nedaće kojima je u poslednje vreme bio izložen, sve njegove materijalne i nematerijalne muke imaju dublji razlog. „Zato mi umemo da pravimo rakete“, bez trunke šale kaže Putin građanima. I dodaje: „Sada ćemo naći malo vremena i za vas“. Istina, ako se ispostavi da su zapadni partneri u svojim tajnim vojnim bunkerima za nas sačuvali i neko neprijatno iznenađenje, moraćete opet da se strpite. A za to vreme „naši momci će već smisliti nešto novo“.

Rusko društvo je od Putinovog govora nesumnjivo očekivalo nešto drugo. S najviše govornice u zemlji nisu se čuli predlozi realnih političkih i ekonomskih reformi, ni recepti za bolji život osiromašenog stanovništva. Populističkih mamaca tipa „uskoro će biti bolje“ i „evo, samo što nije“ je naravno bilo, ali gde je taj koji će se danas na to upecati? „Mi smo od boga stvoreni zato da plašimo druge“, glavna je parola predizbornog programa koji nam je Kremlj puna dva meseca obećavao. Prošlogodišnji nastup Vladimira Putina pred ruskim parlamentarcima režimski eksperti su okarakterisali kao „povratak u Rusiju“. A sada nam je naš predsednik pokazao u kakvu Rusiju se on vraća.

Prevod s ruskog Haim Moreno