AMFILOHIJE: „Jedva sam uspio, i to preko nekih UDBAŠA, mojih rođaka…”

Novi tekst Vladimira Jovanovića.

Piše: Vladimir Jovanović

U intervjuu za beogradski „Nedeljnik” (br. 327, 19. april, str. 30-37), mitiropolit crnogorsko-primorski SPC Amfilohije Radović, na pitanje da li je, tokom svoje mladosti, „osećao pritisak UDBE”, tvrdi da je smatran „opozicijom od 1953”, tj. još od kad je kao 15-ogodišnjak počeo školovanje u Bogosloviji „Sveti Sava” u Beogradu.

Nakon što je završio Bogosloviju, te diplomirao na Teološkome fakultetu u Beogradu, otišao je 1963. na magistarske studije u Švajcarsku (Bern), pa u Italiju (Rim). U Grčkoj, đe postaje monah i sveštenik, boravi od 1967. do 1975. – tokom kojih je većim dijelom tamo na vlasti pučistička i profašistička „HUNTA PUKOVNIKA” (Χούντα των Συνταγματαρχών) – a dvije naredne godine Amfilohije je u Francuskoj (Pariz).

Prema nespornim podacima, dobijanje jugoslovenskoga pasoša do polovine 1960-ih u Jugoslaviji je izuzetak, privilegija, a ne pravo. Tajne službe, sa centralama u Beogradu, UDBA (Uprava državne bezbjednosti), te vojna KOS (Kontraobavještajna služba), nad podnosiocima zahtjeva za dobijanje pasoša po pravilu sprovode detaljne „provjere”, uključujući „informativne razgovore” i procjenu opravdanosti vrbovanja za saradnju u cilju obavještanoga rada u inostranstvu. Imaju „diskretna ovlašćenja” da pasoš (ne)odobre .

Tema – dobijanje pasoša i kontakti sa jugoslovenskim službama bezbjednosti, interesovala je i „Nedeljnik”, pa je Amfilohije ponudio objašnjenje. Kako smo pisali na Portalu „Antena M” – bezmalo još prije dvije godine, takođe i nekoliko dana unazad – Amfilohiju je, „na neki način”, pošlo je za rukom da dobije pasoš, iako nema javno dostupnih podataka da je, na primjer, kao regrut, prethodno služio vojni rok u JNA, obavezan za sve fizički i mentalno zdrave punoljetne muškarce. Dobiti pasoš, a ne služiti vojni rok – početkom 1960-ih, prije pada Aleksandra Rankovića, te liberalizacije procedure dobijanja pasoša prvenstveno u cilju ekonomske migracije jugoslovenskih državjana na Zapad, moguće je bilo samo kao presedan.

Amfilohije je sada za „Nedeljnik” punudio verziju u kojoj ne poriče da je 1963. u inostranstvo otišao uz pomoć osoba iz UDBE. Kazao je:

„Imao sam mnogo nevolja. Bio sam smatran opozicijom od 1953. godine. Zbog toga sam morao da idem u inostranstvo. A sa mukom sam išao. Prvo mi nisu davali pasoš. Jedva sam uspeo, i to preko nekih UDBAŠA, mojih rođaka, koji su mi to omogućili, da odem u Švajcarsku, pa u Rim, Grčku… Jednom sam bacio pasoš. Bio sam deset, dvanaest godina lasse passe, što se kaže. Bio sam bez pasoša. Bio sam tako u Grčkoj, posle u Francuskoj. Posle sam tražio da se vratim i vratio sam se”.

Odgovarajući na pitanje šta misli o nadimku „PUKOVNIK” – koji se, bez konkretnih dokaza, koristi radi asocijacije na navodno njegovo kodno ime zavedeno u registrima neke od jugoslovenskih tajnih službi – Amfilohije je rekao:

„To su tamo (misli na Srbiju – prim.a) oni izmislili, to su podržavali i ovi Montenegrini ovde. Ne znam, ne znam na osnovu čega. To je, u stvari, upravo na osnovu ove priče da je mene Milošević poslao ovde. Nema Milošević veze sa mojim dolaskom u Crnu Goru. Ja sam došao 1990-te, ali oni su rekli da sam je njegov PUKOVNIK i da sam upućen ovde protiv Crne Gore. I sad ta grupa Montenegrina mene naziva okupatorom. Iz Morače rođen, ovde svi moji preci odrasli, ugradili svoje kosti u Crnu Goru”.

Amfilohije je 1. februara 2013. u Ljevorečkim Tuzima govorio na sahrani Borislava Miloševića, brata Slobodanova. Kazao je tada da je S. Milošević „sebe upisao neizbrisivim slovima u knjigu vječnoga života", da mu je „život i djelo u duhu velikomučenika kosovskog Lazara"; Slobodan ga je zvao za svjedoka na Haški sud, ali su mu iz SPC kazali da to „za mene kao mitropolita ne bi bilo dobro". „Boli me što mi nijesu dali da svjedočim", kazao je Amfilohije.

Vladimir Jovanović: Amfilohije slavi jubilej – dan kada je postao klirik Grčke crkve!

AMFILOHIJE, PORTRETI IZ MLADOSTI